AktuelnoIstorijaOnline plus

Najbolji motori s unutrašnjim sagorevanjem koje je konstruisao Audi

7.59KPregleda

Šef Audija AG, Markus Disman, nedavno je saopštio da će kompanija iz Ingolštata ukinuti razvoj novih motora s unutrašnjim sagorevanjem. Mada ove vesti nisu iznenađujuće, ipak donose izvesnu dozu sete kod onih kojima benzin teče u žilama.

 

Sem ako niste kojim slučajem živeli u šumi poslednjih 10 godina, verovatno znate da se SUS motori polako ali sigurno postepeno ukidaju. Mnogi proizvođači koji su nam podarili motore koji nam „cede“ adrenalin i oduzimaju dah, sada se prebacuju na alternative s nultom emisijom, uglavnom baterijskog tipa.

 

 

Među njima je i Audi, koji planira da lansira 12 EV modela do 2025. pod već sada popularnim e-tron brendom.

 

Predsednik kompanije je nedavno izjavio da je razvoj novih motora s unutrašnjim sagorevanjem obustavljen, u najvećoj meri zbog esktremno striktnih Euro 7 standarda, koji u EU stupaju na snagu od 2025.

 

Budući da šef nije elaborirao na datu temu, nije jasno šta to znači za aktuelne Audijeve pogonske agregate, ali ono što je sigurno je da su njihovi dani odbrojani.

 

U to ime, hajde da se podsetimo nekih legendarnih mašina koje je iznedrila marka „četiri prstena“:

 

V8 Biturbo 4.2 l: RS6 2002-2004.

 

Godine 1999., Audi je lansirao drugu generaciju S6, pogonjenu novim blokom od aluminijumske legure, radne zapremine 4,2 litra s 40 ventila. Reč je o atmosfercu koji isporučuje 340 ks.

 

Tri godine kasnije, usledio je prvi RS6, a s obzirom na to da je dodatak snage bio imperativ, implementirana su dva paralelna turbopunjača.

 

 

 

Inženjeri iz Ingolštata su takođe modifikovali usisni i izduvni sistem, rekalibrisali ECU, unapredili rashladni sistem, i sve finiširali prelepim poklopcima motora od ugljeničnih vlakana.

 

Rezultat se ogledao u 450 ks u standardnom RS6, odnosno 30 konja više u limitiranoj RS 6 Plus seriji. Pored velike snage, ovaj model je uživao u dobroj pouzdanosti i ostao je jedan od najboljih V8 koje je Audi ikada konstruisao.

 

V12 Turbodiesel 6.0 l: Q7 V12 TDI 2008-2012.

 

Pre dizel skandala, većina marki pod krovom VW grupe je u velikoj meri bila fokusirana na razvoj motora koji kao pogonsko gorivo koriste naftu.

 

Bez dileme „najluđi“ od njih je bio masivni, 6,0-litarski turbodizel s 12 cilindara i 48 ventila, koji je bio dostupan u moćnom Q7.

 

 

Jedini dizel V12 ikada instaliran u jedan putnički automobil, isporučivao je 500 ks i 1.000 Nm.

V6 Biturbo 2.7 l: S4 (1997-2002.) i RS 4 (1999-2000.)

 

Ovaj moćni V6 koji je pogonio drugu generaciju S4, koristio je dva paralelna BorgWarner turbopounjača K03 serije potpomognuta bočno instaliranim međuhladnjacima.

 

Isporučivao je „samo“ 275 ks u standardnoj formi, ali je do te mere kvalitetno konstruisan da je bio jedan od najomiljenijih motora unutar tjunerske zajednice.

 

 

Ovu jedinicu su Audijevi inženjeri „nabildovali“ za potrebe RS4, povećavajući snagu na 380 ks, ali uz adekvatnu modifikaciju i postprodajne komponente, S4 verzija je mogla značajno da se unapedi, i to do te mere da su mnogi tjuneri iz nje izvlačili i preko 1.000 konja.

 

R5 20v Turbo 2.2 l: Sport Quattro 1984-1987.

 

Vođeni ambicijom da dominiraju u FIA Grupi B reli šampionata ranih osamdesetih, Audijevi inženjeri pod dirigentskom palicom dr Frica Indre, uzeli su petocilindarski motor u svoje ruke i transformisali ga u pravo remek-delo inženjeringa.

 

Ovaj agregat je pogonio limitiranu seriju Sport Quattro modela i njegov legendarni trkački pandan, automobil koji je prosto „rasturio“ konkurenciju i iz osnova promenio svet reli trka.

 

 

Radilo se o bloku od aluminijumske legure s 20 ventila u glavi motora, uz veliki KKK turbopunjač. Izlazna snaga je iznosila 306 konja, što je u to vreme bilo fascinantno, posebno za motor tako male radne zapremine. Poređenja radi, 4,9-litarski, dvanaestocilindarski bokser iz Ferrari Testarosse, proizvodio je tek 80 ks više.

 

U različitim, manje potentnim formama, ovaj motor je korišćen do 1997., ali koncept u vidu rednog turbo petocilindraša su inženjeri iz Audi Sporta vratili u život 2009. u obliku 2,5-litarske jedinice za visokoperformantne modele. Ovaj motor i dalje pogoni „zverke“ kao što su TT RS, RS3 i Q3 RS.

 

V10 FSI 5.2 l: S6 (2006-2011.), S8 (2006-2010.), aktuelni R8

 

Prvi V10 nemačke marke koristi iste osnovne principe dizajna kao i manji 4,2-litarski V8 s 40 ventila, prvi put eksploatisan u prvobitnom Q7, koji pozajmljuje Fuel Stratified Injection (FSI) sisem iz Audi R8 LMP trkača.

 

Inicijalno, ova atmosferska jedinica je korišćena u S6 i S8, lansiranim 2006. Isporučivala je 435, odnosno 450 ks.

 

 

Godine 2009. je Audi skinuo veo s R8 V10, koji je posedovao središnje pozicioniranu, modifikovanu verziju ovog motora. U osnovi identičan s jedinicom korišćenom u S6 i S8, bio je opremljen robusnijim kolenastim vratilom, kovanim klipovima, sistemom suvog kartera, redizajniranim usisnim i izduvnim ventilima i unapređenim sistemom menadžmenta motora.

 

Proizvodio je 525 ks u prvoj generaciji R8 V10, da bi dobio osam konja u drugoj, odnosno još 30 s restilizacijom 2018. Što se R8 GT tiče, njegova konjica je podignuta na 560 konja, dok je R8 V10 Plus još potentniji s 610 ks. Audijevi inženjeri se nisu tu zaustavili, jer je snaga podignuta na 620 „grla“ za potrebe restilizovanog R8 Coupe Performance quattro modela.

 

Ovaj motor je takođe korišćen u drugoj generaciji Lamborghini Gallarda LP 560-4 (560 ks), u Huracanu LP 610-4 (610 ks) i LP 640-4 Performante (640 ks).

 

Bez dileme, ovo je najveličanstveniji motor koji je konstruisao Audi, kako zbog potencijala na planu snage, tako i svestranosti. Smatra se samim vrhom Audijevog inženjeringa u oblasti pogonskih agregata, i ako marka iz Ingolštata zaista obustavi razvoj novih SUS motora, ostaće zapamćen kao nešto najbolje i najsnažnije što je Audi proizveo.

 

Vrele Gume

Priredio: Pavle Barta

1 Komentar

Ostavite komentar

Top Reviews

Video Widget

gallery