AktuelnoEco GreenOnline plus

Da li ekološki podobna sintetička goriva spasavaju motore s unutrašnjim sagorevanjem?

1.22KPregleda

Čak i ukoliko isključivo električni automobili  budu u prodaji 2030., oko polovine vozila u Velikoj Britaniji će i dalje koristiti motore s unutrašnjim sagorevanjem.

Samim tim, u toku je trka u investiranju u e-goriva, odnosno u karbon neutralne, sintetičke ugljovodonike, idealne za motore koji će i dalje biti u opticaju.

 

Sve veći broj vlada širom sveta namerava da zabrani prodaju vozila pogonjenih benzinskim i dizel motorima. Ujedinjeno Kraljevstvo je postavilo prilično „rigorozan“ datum – 2030. Dakle, automobilska industrija je prisiljena na transformaciju koja predstavlja ogroman izazov. Samim tim, mnoge kompanije, poput Jaguara, prilično su smele u najavama. Britanska marka namerava da postane proizvođač čisto električnih automobila već 2025.

 

Porsche, s druge strane, ulaže 20 miliona dolara u fabriku u Južnoj Americi, gde će proizvoditi karbon-neutralno sintetičko gorivo za svoje potrebe, što će potencijalno produžiti život „ugroženog“ 911.

 

Samo nekoliko sedmica nakon najave o velikoj investiciji, Porsche je obelodanio da je potrošio još 70 miliona evra na povećanje udela u Rimac Automobilima, hrvatskoj kompaniji specijalizovanoj za proizvodnju električnih superautomobila, tako da Nemci sada poseduju 24 odsto hrvatske firme. Ovaj potez ne treba da čudi.

 

Porsche ostaje posvećen elektrifikaciji svog portfolija, očekujući da se na elektromobile i hibride odnosi 50 odsto prodaje do 2025. Međutim, investicija u proizvodnju e-goriva u Čileu privlači pažnju i ukazuje na jednu suštu činjenicu: čak i ukoliko se 2030. budu prodavali isključivo električni automobili, oko polovine vozila na putevima će i dalje biti pogonjeno fosilnim gorivima. Šta ako neka od njih budu koirstila karbon-neutralno gorivo?

 

Bentley, deo Volkswagen grupe kao i Porsche, takođe obraća pažnju na sintetička goriva. „Smatramo da će motori s unutrašnjim sagorevanjem biti s nama jedno duže vreme“, rekao je glavni inženjer, Matijas Rabe. „Ukoliko to bude slučaj, smatramo da ćemo moći da izvučemo značajne ekološke prednosti iz sintetičkih goriva. Imamo pozitivan odnos prema toj tehnologiji.“

 

Ipak, ona nije nova. Sintetička tečna goriva dobijena iz uglja i prirodnog gasa su prisutna stotinak godina, a proizvodnja postoji. E-goriva su takođe sintetička goriva, ali su karbon-neutralna.

 

Naime, ugljenik se izdvaja iz CO2 u atmosferi ili u okviru industrijskog procesa poput prozvodnje čelika, dok se vodonik dobija iz vode putem elektrolize, a zatim se ova dva gasa sintetišu da bi kreirali ugljovodonik. Međutim, e-goriva su karbon-neutralna samo ako energija iskorišćena za njihovu proizvodnju dolazi iz obnovljivih izvora.

 

Lokacija proizvodnjih pogona koji proizvode e-goriva je samim tim diktirana od strane odgovarajućeg snabdevanja obnovljivom energijom. Čileanska fabrika u koju je investirao Porsche koristi energiju vetra, dok pilot-fabrika još jednog proizvođača e-goriva, Norsk e-fuel, koristi obilne hidroenergetske potencijale Norveške.

 

Prednosti e-goriva se ogledaju u njegovom kvalitetu i kompatibilnosti, jer za distribuciju može da se iskoristi postojeća infrastrukturna mreža, tako što će se jednostavno dodati kao opcija pored regularnog goriva koje koriste konvencionalni automobili i hibridi, bez bilo kakve potrebe za modifikovanjem motora. Zapravo, e-goriva sagorevaju čistije i kvalitetnije, jer imaju samo osam do deset elemenata, dok goriva dobijena iz nafte imaju od 30 do 40, što prvonavedene čini odličnim u redukovanju emisije ugljen-dioksida.

 

Razvoj e-goriva je takođe važan za forme transporta koje se ne mogu jednostavno konvertovati u smislu prebacivanja na baterije. Tu pre svega govorimo o avio, brodskom, kao i teretnom drumskom saobraćaju. Doduše, mane se ogledaju u visokim troškovima proizvodnje i niskom stepenu efikasnosti; potrebna je velika količina obnovljive energije za proizvodnju e-goriva. To naravno znači da su ona (trenutno) skupa, mada kako bude rasla dostupnost obnovljive energije, troškovi će neminovno padati.

 

Trenutno, proizvodnja e-goriva čini tek delić kompletne energetske slike, ali veoma važan delić. Porsche će biti jedini potrošač e-goriva iz čileanske fabrike, za koju se očekuje da će do 2024. proizvoditi do 55 miliona litara, što će dve godine docnije biti povećano na 500 miliona litara. E-gorivo će se koristiti u brojnim Porsche Experience centrima i auto-moto sportu. Trenutno postoje tri međunarodna Porsche šampionata, deset nacionalnih serija i brojna regionalna takmičenja.

 

U međuvremenu, prvo industrijsko postrojenje Norsk e-fuela u Haroji u Norveškoj, izgrađeno je u saradnji sa Sunfireom, nemačkom kompanijom specijalizovanom za konvertovanje energije u tečnost; Climeworksom specijalizovanim u izdvajanju CO2 iz atmosfere; građevinskom kompanijom Paul Worth i norveškom investicionom firmom Valinor.

 

Očekuje se da ova fabrika isporuči 10 miliona litara e-goriva na evropsko tržište do 2023., da bi kapacitet dostigao 100 miliona litara godišnje do 2026. Samo je Velika Brtianija potrošila ukupno 46,5 milijardi litara benzina i dizela u saobraćaju tokom 2019., tako da se u poređenju s tim radi o sitnoj količini. Ipak, Haroja će poslužiti kao primer za druge fabrike koje će biti podignute u Norveškoj i koje će verovatno početi da niču kao pečurke posle kiše.

 

Pored Porschea, ostali partneri fabrike u Čileu su kineska energetska firma AME, italijanski Enel, čileanska naftna kompanija ENAP i Siemens Energy. Siemens će čak dobiti suvenciju od Nemačkog ministarstva za ekonomiju i energetiku vrednu osam miliona evra.

 

„Obnovljiva energija se više neće proizvoditi samo tamo gde je potrebna, već gde postoje prirodni izvori poput vetra i sunca dostupni u izobilju“, kaže Kristijan Bruh, generalni direktor Siemens Energyja. „Novi lanci snabdevanja će se pojaviti širom sveta, u okviru kojih će biti prenošena obnovljiva energija iz jednog regiona u drugi.“ Nemačka je takođe neto uvoznik energije. „Vodonik će igrati sve važniju ulogu u skladištenju i transportu energije, što je razlog zbog kojeg je podrška nemačke vlade ovom projektu važan signal.“

 

Primarni cilj Porscheovog ulaganja u e-goriva je prvenstveno prolongiranje životnog veka modela s motorima s unutrašnjim sagorevanjem, posebno 911-ice, ali takođe pruža uvid u ulogu koju „zeleni“ vodonik može igrati u skladištenju i distribuciji obnovljive energije.

 

Kina je u ogromnoj meri redukovala troškove vezane za solarnu energiju, i vrlo verovatno će isto učiniti i kada je o „zelenom“ vodoniku reč. U međuvremenu, sedam kompanija koje su na čelu u oblasti „zelenog“ vodonika, ACWA Power, CWP Renewables, Envision, Iberdrola, Ørsted, Snam i Yara, formirale su koaliciju s namerom da u narednih šest godina povećaju proizvodnju zelenog vodonika 50 puta, pomažući na taj način transformaciji industrija s najvećom emisijom ugljenika: energetici, hemijskoj industriji, proizvodnji čelika i brodarstvu.

 

Procenjuje se da bi „zeleni“ vodonik mogao da zadovoljava gotovo četvrtinu ukupne svetske potražnje za energijom do 2050. Da li će 911 ikona i dalje biti u proizvodnji tada? Ukoliko i bude, da li će se ispod poklopca motora nalaziti čuveni šestocilindarski bokser? Ostaje nam da sačekamo.

 

Članak o tome da li su sintetička goriva validnija opcija budućnosti od baterija, možete pročitati OVDE.

 

Izvor: Decarbonization Center

Priredio: Pavle Barta

Ostavite komentar

Top Reviews

Video Widget

gallery