Budućnost za motore s unutrašnjim sagorevanjem nije ružičasta. Evropa je zacrtala da će ih se do 2050. u potpunosti osloboditi, a razvoj i usavršavanje elektromobila sve više uzimaju maha.
Šta to znači za velike proizvođače? Da li su baterije pobedile?
Pa, ne mora da znači. S baterijama je problem što su za njihovu proizvodnju neophodni retki metali i minerali, koji se nemilice vade iz zemlje, a u budućnosti će ta praksa samo biti intenzivnija, što naravno ima svoja ograničenja, jer se ni u kom slučaju ne radi o obnovljivim resursima. Pored toga, sama ekstrakcija retkih minerala ima sopstvene negativne posledice po životnu sredinu, kao i kasnija reciklaža.
Prema nedavno objavljenom izveštaju, troškovi vezani za baterije bi mogli da se stabilizuju na nekih 100 dolara po kWh, pa čak i rasti zbog dodatnih izdataka. Pored toga, neki od analitičara smatraju da će elektromobili do 2030. predstavljati samo 31 odsto svetske prodaje automobila.
Dakle, čini se da je svetu neophodan još jedan ekološki podoban izvor energije za potrebe prevoza.
Neki ne samo da se slažu s tim, već uveliko rade na kreiranju alternativa, poput Daimlera, Geelyja (Volvo), Porschea ili tehnološkog giganta Siemensa, između ostalih.
Nedavno je nemački Handelsblatt obelodanio da se Mercedes-Benz udružuje s Geelyjem u cilju razvoja nove porodice benzinskih motora, koja će se proizvoditi od 2024. godine. Biće interesantno videti o kakvoj tehnologiji se radi, budući da će EU dodatno da „zateže“ ekološku regulativu.
Međutim, on što je mnogo interesantnije u tvrdnji Handelsblatta je da će dotični SUS motori moći kao gorivo da koriste vodonik i e-goriva. Znamo da je BMW odavno razvio Valvetronic benzinske motore koji mogu da sagorevaju vodonik u cilindrima, uz relativno male modifikacije. Pre desetak godina, upravo su nas u „sedmicama“ s takvim pogonom vozali od hale do hale na IAA u Frankfurtu…
E-goriva, takođe su stvar realnosti. Tokom 2000-ih, Audi je kreirao e-dizel iz plastike, koristeći genetski modifikovane organizme u cevima za vodu postavljenim u pustinjskim uslovima, koristeći sunčevu energiju za proizvodnju veštačkog dizela.
Audi takođe sarađuje s univerzitetima, koristeći „North Sea“ vetroturbine za izdvajanje vodonika iz morske vode, kombinujući ga s CO2 u cilju proizvodnje sintetičkog metana.
Da, ali to je sve na nivou eksperimentalnog, reći će neko? Međutim, prošle nedelje su Porsche i Siemens obelodanili planove za masovnu proizvodnju e-goriva, uz pomoć energije vetra u južnom Čileu. Nakon dobijanja vodonika iz morske vode, ovaj gas se meša s ugljen-dioksidom iz atmosfere, u cilju kreiranja sintetičkog metanola.
Naravno, ljubitelji auto-moto sporta će se setiti da je metanol korišćen u trkama u SAD, a dostupan je i za putničke automobile u Kaliforniji.
Indikativna je i brzina kojom napreduje Porsche/Siemens projekt. Do 2022. će biti proizvedeno 130.000 litara, do 2024. 55 miliona, a do 2025. čak 560 miliona litara ekološki podobnog goriva. Porscheov plan je da e-goriva koristi za potrebe trkača u auto-moto sportu, u Porsche Experience centrima, ali i za serijske sportske automobile, bilo da je reč o „plug-in“ hibridima ili modelima pogonjenim čisto na motore s unutrašnjim sagorevanjem.
Dakle, uopšte nije nezamislivo da u budućnosti dobijemo neki Porsche hiperautomobil koji će koristiti e-gorivo, koje će moći da se natoči kod lokalnog dilera ili putem isporuke na kućnu adresu. Ovde se nameće pitanje – da li će „zeleni“ metanol spasiti 911-icu?
Mercedes, Porsche i Geely otvoreno veruju u gorivo napravljeno uz pomoć obnovljive energije vetra. Kada u obzir uzmemo i ogromne geopolitičke prednosti zemalja kao što su Čile i Maroko, koji su blagosloveni jakim vetrovima i otvorenim prostorom, one logično postaju masivna proizvodna čvorišta za e-goriva koja se mogu lako skladištiti. Iza čitavog plana stoje jasni ekološki, ekonomski i infrastrukturni argumenti.
Dakle, gde ćemo se nalaziti do 2030.? Za očekivati je da e-goriva dobiju na popularnosti. U okviru 70 odsto novih vozila (koja nisu električna), 45 odsto mogu biti pogonjena e-gorivom a 25 odsto vodonikom.
Ono što je takođe indikativno je što naftni behemot, Saudijska Arabija, ulaže ogromna sredstva u proizvodnju e-goriva.
Zaključak? Čini se da su najave o ubrzanom nestanku motora s unutrašnjim sagorevanjem ipak preterane.
Vrele Gume
Priredio: Pavle Barta
Zanimljiva tema definitivno. Ja nikada nisam verovao u budućnost električnog pogona, ne verujem ni sada pored tolikog zahuktavanja. SUS motori nemaju alternativu i jasno je od dana kad su se pojavli veoma su brzo postali primarni pogon, najvše zbog mobilnosti. Međutim, motor čovek doživljava i kao dušu automobila ili bilo čega drugog što pokreće. Električni motor može biti jači i mnogo efikasniji, ali on radi nekako neprimetno, skoro kao da ga nema i to ljudima ne izaziva spregu sa njim, ne izaziva emocije. Dobro je kad imaš izbor, loše je ako ostane samo električni pogon, ali već sam uveren da se to neće nikada dogoditi.