AktuelnoEco GreenOnline plus

Da li se automobili na gorivne ćelije mogu nositi s eksplozijom popularnosti BEV-a?

2.13KPregleda

Ukoliko je ikada postojao naslov koji je vodio ka stranputici, to je ovaj, bar ako se za to pitaju evropski proizvođači automobila.

 

Oni smatraju da automobili koji kao gorivo koriste vodonik nisu održiva alternativa baterijski pogonjenim vozilima, uprkos tome što vlade brojnih zemalja ulažu milijarde dolara u tehnologiju vodonika.

 

„Nećete videti bilo kakvu upotrebu vodonika u automobilima“, rekao je nedavno Herbert Dis. „To se neće desiti ni za 10 godina, jer je fizika koja stoji iza toga neracionalna.“

 

Na ovaj način, čini se da Dis deli mišljenje čoveka kojeg vidi kao glavnog konkurenta, Ilona Maska, koji je pre par godina izjavio da su automobili na vodonik „neverovatno glupi“. Vodonik kao gorivo i kao medijum za skladištenje energije od pre par godina ubrzano dobija na popularnosti, ali nekako automobili pogonjeni ovim gasom ne predstavljaju još uvek ozbiljniji izazov za baterijske pandane.

 

Razlog počiva u dve stvari: najpre, tehnologija vodoničnih gorivnih ćelija je skupa, a u međuvremenu nije uspela da ostvari značajna smanjenja na tom planu, kao što se to desilo s baterijama, što je baterijski pogonjena vozila učinilo dostupnim širem tržištu. Na drugom mestu, glavne investicije tek treba da budu ulože u izgradnju stanica za punjenje vodonikom. Da bi se to ostvarilo, više automobila s gorivnim ćelijama mora da bude na putevima.

 

Brzo punjenje je verovatno najveća prednost vozila na gorivne ćelije u odnosu na baterijske, uz odsustvo rizika zapaljenja baterije. Zabrinutost u vezi s dometom je fenomen rezervisan za BEV četvorotočkaše, mada je i FCEV modelima potrebno gorivo, a to gorivo je, kao što znamo, krajnje zapaljivo. Samim tim, može doći do požara na stanicama za punjenje.

 

Neki proizvođači automobila neguju programe vezane za vodoničnu tehnologiju, kao što to radi Toyota sa sada već čuvenim Miraijem, prvim serijski proizvođenim FCEV modelom na svetu. Hyundai takođe ima svoj model, Nexos, a čak i evropski BMW planira da lansira automobil na vodonik naredne godine. Da li to znači da automobili pokretani vodoničnim gorivnim ćelijama dolaze u velikom broju, sviđalo se to Disu i Masku ili ne? Za sada to nije slučaj.

 

The Financial Times u okviru jednog izveštaja istakao da su veliki evropski proizvođači koketirali s tehnologijom gorivnih ćelija, pre nego što su tiho odustali od toga, uključujući i Disov Volkswagen, pa čak i Mercedes, koji su po dotičnom izveštaju proveli decenije u pokušajima da tehnologiju vodonika učine validnom.

 

Ipak, tehnologija gorivnih ćelija bi mogla da bude održiva u budućnosti, bar tako smatra šef Renaultovog departmana za alternativna goriva. Filip Prevel je za FT izjavio da, mada upotreba tehnologije gorivnih ćelija po svemu sudeći neće biti ekonomski održiva za putničke automobile u narednih 10 godina, neka vozila u okviru zatvorenih mreža s fiksnim rutama bi mogla da ostvare uspeh, jer instalacija stanica za punjenje na dva kraja izolovane fiksne rute ne predstavlja veliki problem.

 

I zaista, čini se da infrastruktura predstavlja najveću prepreku, i to ne samo u Evropi. Problem egzistira i u SAD, u jedinom validnom tržištu za vodonične automobile – Kaliforniji.

 

„Mi smo tržište u povoju, a ovi automobili nisu jeftini za kupovinu ili lizing“, rekao je Kit Meloun iz „Kalifornijskog partnerstva za gorivne ćelije“ prošlog decembra. „Većina stanica je koncentrisana u urbanim oblastima u Kaliforniji. Međutim, svedoci smo velikog napretka. Veliki izazov predstavlja formiranje infrastrukturne mreže, ali vozila su tu. Veoma su doba i ljudi ih vole.“

 

Čini se da ovde imamo jedan začarani krug: da bi kupio automobil s gorivnim ćelijama, vozač mora biti uveren da će raspolagati dovoljnim brojem stanica za punjenje. S druge strane, da bi se one izgradile, kompanije moraju biti uverene da će biti dovoljno vozača koji ih koriste. Za sada ih nema, ni u Evropi ni u SAD.

 

Možda osećanja koja dele Dis iz Volkswagena i Mask iz Tesle nisu ništa drugo do „efekat kiselog grožđa“ u stilu „ne interesuje me ono što ne mogu da postignem“. Nakon svega, VW je uložio milijarde u proizvodnju električnih automobila i sigurno je da ne bi voleo da vidi uspeh konkurentske tehnologije, koja bi usput eliminisala sve glavne probleme koje njegova ne može da reši. Tesla se definisao u baterijskoj tehnologiji i svojevrstan je začetnik segmenta, tako da razvoj bilo kakvih alternativa sigurno ne bi doneo radost Ilonu Masku i kompaniji.

 

Možda je Kina područje koje treba pomno posmatrati, kao reper za budućnost. U najmnogoljudnijoj zemji sveta, alternative se razvijaju uporedo s popularnom tehnologijom baterija. Prošle godine, zvanični Peking je saopštio da je pripremio paket mera koji će biti usmeren ka poboljšanju lanca snabdevanja automobilima pogonjenih vodonikom, kao i unapređivanju relevantnih tehnologija u pokušaju da automobili na vodonik postanu popularniji među kupcima u najmnogoljudnijoj zemlji sveta. Planirano je da na kineskim putevima do 2030. bude milion automobila pogonjenih vodonikom. Ako Kina nešto postigne na ovom planu, za druge bi moglo biti veoma isplativo da se čitava situacija pomno prati.

 

Izvor: hho.rs

Pavle Barta

1 Komentar

Ostavite komentar

Top Reviews

Video Widget

gallery