Fernando Alonso se vraća u Formulu 1, gde će naredne, 2021. godine voziti za Renault. Ovo su sjajne vesti za sve nas koji volimo „najbrži cirkus na svetu“, a evo i priče o „najvećem matadoru u istoriji Formule 1“.
Kada se danas pogledaju njegovi rezultati, reklo bi se da je reč o jednom osrednjem vozaču, čoveku koji hoće da uzme još malo novca pre nego što se povuče iz sporta. Ipak, ljudi koji prate Formulu 1, znaju da je on često bio najbolji vozač na gridu i kada nije bio šampion, a svakako i jedan od najboljih vozača u istoriji “najbržeg cirkusa na svetu”. Naravno reč je o Fernandu Alonsu.
Prvi kontakt sa trkanjem, Fernando je ostvario sa svega tri godine. Njegov otac napravio je karting za njegovu stariju sestru, ali ona nije bila posebno zainteresovana za vožnju. Međutim, Fernando je odmah osetio povezanost sa mašinom, tako da ih je posle bilo teško razdvojiti.
Nakon četiri godine vožnje svog malog kartinga, Alonso počinje da se takmiči u mlađim kategorijama sa svega sedam godina. Već s 11, Fernando osvaja svoju prvu od pet titula šampiona Španije u kartingu. Od tada uspesi nastavljaju da se nižu. Problem za mladog Alonsa bio je što njegovi roditelji nisu imali finansijskih sredstava da bi omogućili Fernandu karijeru u auto-moto trkama. Na sreću, njegovi sjajni rezultati privukli su pažnju mnogih sponzora koji su se odmah uključili u davanje podrške mladoj zvezdi.
Prvi kontakt sa trkanjem u bolidima formule, Alonso je imao 1988. godine. Nakon Marlboro Masters karting trke u Barseloni, u kojoj je Fernando i pobedio, bivši vozač Formule 1, Adrijan Kampos, pruža mu priliku da testira Formulu Nissan za njegov privatni tim na stazi Albeste. Test nije krenuo najbolje po Alonsa, dva puta se slupao, ali posle tri dana vožnje, Fernando postavlja isto vreme koje je bilo potrebno Marku Džinu (tadašnjem prvom vozaču Campos Rasinga) za pol poziciju na trci ranije te godine. Naravno, ovakva vožnja obezbedila je Alonsu trkačko mesto u timu za narednu godinu. Prvu pobedu zabeležio je već na drugoj trci sezone u Albesti, gde je i imao prvi kontakt s Formulom Nissan. Na kraju godine, Fernando uspeva da osvoji titulu šampiona u direktnoj borbi sa svojim klupskim kolegom. Alonso je te godine zabeležio 9 pol pozicija i šest pobeda. Koliko je borba bila napeta govori podatak da je Španac u poslednjoj trci morao da pobedi, ali i da zebeleži najbrži krug (što je tada donosilo jedan poen) kako bi obezbedio titulu.
Sledeće godine, Alonso prelazi u Formulu 3000 i vozi za tim Astromega. Španac nije imao mnogo uspeha u ovom takmičenju. Zabeležio je samo jednu pobedu na stazi Spa-Frankošamp u Belgiji, ali mnogo bitniji događaj te godine bila je prilika da testira bolid Formule 1 za ekipu Minardija. Menadžment tima bio je prezadovoljan njegovim umećem na stazi, pa je tako Alonso dobio ugovor za 2001. godinu. Alonso je s manje od 20 godina uspeo da se probije u Formulu 1. Danas to možda ne izgleda kao velika stvar kada pogledamo sa koliko godina vozači danas ulaze u sport, ali u to vreme bio je najmlađi ikada. Poređenja radi, Mihael Šumaher je počeo da vozi Formulu 1 sa 23 godine, Ajrton Sena sa 24, pa čak i noviji vozači poput Hamiltona, koji je počeo da vozi sa 22 godine.
Tim Minardija nije bio konkurentan, štaviše bio je na začelju karavana, ali je bio dobra odskočna daska za mlade vozače da uđu u sport. Alonso je te godine delio garažu s Tarsom Makasom iz Brazila i Aleksom Jungom koji je kasnije zamenio Brazilca. Već na kvalifikacijama za prvu trku sezone Alonso pokazuje koji je kalibar vozača. Trku je započeo kao 19., ali je imao vreme za 2,6 sekundi brže od klupskog kolege! Gustav Bruner, tadašnji glavni dizajner bolida, nije mogao da veruje da je Španac tako brz. Po njemu, taj automobil nije imao sposobnost da uopšte ide toliko brzo koliko je Alonso uspevao da izvuče iz njega, što ćemo videti i u nekim kasnijim fazama njegove karijere s drugim bolidima.
Do kraja sezone, Alonso je bukvalno ponizio svoje timske kolege, što je bilo dovoljno da ga primeti čuveni Flavio Brijatore, koji je bio poznat kao čovek koji pronalazi talente. Podsetimo, Brijatore je čovek koji je “otkrio” i Šumahera. Harizmatični Italijan je u to vreme vodio ekipu Renaulta i ponudio je Alonsu mesto test vozača u ekipi, što se vrlo brzo pretvorilo u mesto stalnog vozača u 2003. godini.
Došlo je vreme za velika dela. Renault je tada bio vrlo dobra ekipa, na nivou BMW Williamsa, malo iza McLarena, dok je Ferrari tih godina bio dominantan, pa se sa njim ne vredi ni porediti. Prve stranice istorije Alonso ispisuje već na drugoj trci sezone u Maleziji, kada sa svoje 22 godine postaje najmlađi osvajač pol pozicije u istoriji sporta. Na istoj trci Alonso završava na trećoj poziciji i beleži prvi podijum u karijeri vozača Formule 1. Isti rezultat postigao je već na sledećoj trci u Brazilu. Na domaćoj trci u Španiji, Alonso je zabeležio do tada najbolji rezultat, završivši kao drugi iza Mihaela Šumahera. Ipak, te sezone posebno se izdvaja trka u Mađarskoj gde je Fernando zabeležio svoju prvu pobedu u karijeri i to na vrlo dominantan način sa 17 sekundi prednosti u odnosu na drugoplasiranog Raikonena. Time je Alonso postao najmlađi pobednik jedne trke u istoriji Formule 1.
Na kraju sezone, Fernando zauzima 6. mesto u generalnom plasmanu. Njegov timski kolega, Jarno Truli, završio je na 8. poziciji sa 22 boda zaostatka za njim, što je tada bila velika razlika, s obzirom da se za pobedu dobijalo 10 bodova i da je samo prvih 8 vozača osvajalo poene na trkama.
Naredne, 2004. godine, Renault još uvek nije bio na nivou Ferrarija, ali je bio vrlo jak u odnosu na ostale timove. Alonso je sezonu startovao vrlo dobro s trećim mestom u Australiji, bio je sporiji samo od tandema Scuderije, koji je te godine bio bukvalno nedodirljiv i nije pobedio u samo tri trke te sezone. Za sledeći bolji rezultat Alonso je morao da čeka sve do druge polovine sezone i trke u Francuskoj, kada je završio drugi iza Šumahera, a ispred Barikela. Do kraja sezone, Alonso uspeva da zabeleži još dva treća mesta na trkama u Nemačkoj i Mađarskoj. Na kraju zauzeo je četvrto mesto u generalnom plasmanu iza Ferrarijevih vozača i Batona. Kao i prošle sezone, i ove je uspeo da pobedi Trulija i ponovo je imao pozamašno više bodova od njega.
Došlo je vreme za novu sezonu, 2005. godine. Usled promene pravila, kojima se zabranjuje menjanje guma u toku trke, došlo je do promena odnosa snaga među timovima. McLaren i Renault su sada postali konkurentniji od Ferrarija zahvaljujući Michelinu, koji se bolje snašao s pravilima od Bridgestonea, koji je gumama snabdevao Ferrari. Španac je silovito započeo sezonu, zabeleživši šest podijuma u prvih sedam trka, od čega su četiri bila pobede uz jedno drugo i jedno treće mesto. U ovom delu sezone posebno treba izdvojiti trku u Imoli, kada je Alonso uspeo da zadrži Šumahera iza sebe više od 10 krugova.
Trku u Kanadi nije završio, a u trci u Sjedinjenim Američkim Državama nije ni startovao, uostalom kao nijedan od vozača koji su koristili Michelinove pneumatike. Već u Francuskoj, Alonso se vraća s pobedom ispred Kimija Raikonena, koji mu je cele godine bio jedini rival za titulu. Borba ova dva vozača vodila se sve do tri trke pre kraja u Brazilu. Trećim mestom na toj trci, Alonso postaje najmlađi šampion Formule 1 u istoriji, ali možda i bitnije – zauvek ostaje upamćen kao vozač koji je uspeo da skine Šumahera sa trona.
Pre početka sezone, Šumaher je saopštio da će dati sve od sebe da se vrati na vrh. Alonsa je očekivala velika borba i ove sezone. Na prvoj trci u Bahreinu beleži pobedu, ali je Šumaher bio odmah iza njega na drugom mestu.
Svima je bilo jasno da se Nemac vraća jači nego ikada, tako da će Alonso morati da da sve od sebe, pa i više od toga, kako bi odbranio titulu. Na sledeće dve trke Alonso uspeva da napravi prednost u odnosu na Šumahera. Ipak, Nemac uzvraća udaraca na mestu na kojem mu je Alonso naneo prvi poraz u direktnom duelu, na trci u Imoli.
Na sledećoj trci Šumaher takođe beleži pobedu i vraća se u borbu. Alonsov odgovor bio je silovit. Na sledeće četiri trke zaredom zabeležio je pobede. Zatim Šumaher odgovara s tri pobede zaredom. Klackalica oko toga ko ređa pobede, vodila se sve do poslednje trke u Brazilu. Alonso je morao samo da završi u poenima i odbranio je titulu. Svi su bili spremni za spektakularnu borbu, od koje na kraju, nažalost nije bilo ništa. Usled problema s bolidom Šumaher je startovao s desete pozicije i samim tim svi snovi o povratku titule su bili srušeni. Alonso sa druge strane uspeva da odbrani naslov i postaje najmlađi vozač Formule 1 kojem je to pošlo za rukom. Sada ne samo da je uspeo da bude prvi čovek koji će osvojiti titulu posle Šumahera, već je uspeo da ga pobedi u direktoj borbi jedan na jedan. Sam Alonso je na konferenciji za novinare u Monci, nakon što je Šumaher saopštio da se povlači iz sporta, rekao da titula koja se osvoji protiv Šumahera ne može da se meri ni sa jednom drugom.
Na kraju 2006. godine, Alonso napušta redove Renaulta i prelazi u McLaren. Dogovor o Alonsovom prelasku u britanski tim dogovoren je još krajem 2004. godine na vrlo zanimljiv način. Ron Denis, tadašnji šef McLarena, i Alonso, komentarisali su šampionat i Alonsovo osvajanje titule. Denis je čestitao Alonsu, a Španac je na to odgovorio kako su mu oni poprilično otežavali posao konstantnim razvojem bolida kroz čitavu sezonu. Takođe je prokomentarisao kako mu se čini da McLaren kao tim odlično funkcioniše. Ron Denis se na to nasmejao i više iz šale pitao Alonsa da li želi da bude deo tog tima, Fernando na to odgovara sa “DA”. Ron Denis je bio blago zapanjen i pitao ga je da li je on to ozbiljan, a Alonso opet odgovara sa “DA”. I tako je došlo do prvog partnerstva Alonsa i McLarena.
Te godine u Formulu 1 kao Alonsov klupski kolega ulazi Luis Hamilton, mladi Britanac, koga je Ron Denis lično gurao da što pre uđe u tim. Već na prvoj trci sezone, bilo je jasno ko će se boriti za titulu. U Australiji pobeđuje Raikonen koji sada vozi za Ferrari, iza njega slede Alonso pa Hamilton. Na drugoj trci poredak je bio obrnut, ovoga puta Alonso pobeđuje ispred Raikonena i Hamiltona. McLaren je nastavio da ređa pobede i podijume i već u prvoj trećini sezone bilo je jasno da je njihov bolid najbolji. Ferrari nije mnogo zaostajao, ali ipak po čistom danu bez nepredviđenih iznenađenja, bilo ih je vrlo teško pobediti.
Međutim problemi su polako počeli da isplivavaju. Prvi se odnosio na vidnu netrpeljivost između Alonsa i Hamiltona. Alonso kao aktuelni svetski prvak nije očekivao da će u nekim momentima Hamilton, koji je tek novajlija, imati povlašćen položaj u odnosu na njega. Polako su počele varnice da se pretvaraju u pravi plamen među njima. Dok su dueli na stazi bili čisti, tim se nije bunio, ali sve je kulminiralo na trci u Mađarskoj.
Alonso, besan jer mu je Hamilton upropastio brzi krug, odlučuje da uzvrati udarac. Na promeni guma pre poslednjeg pokušaja da se postavi vreme za pol poziciju, Španac zadržava Hamiltona i na taj način onemogućava da Britanac napravi još jedan brzi krug s manje goriva. Na kraju, Alonso je započeo svoj brzi krug bukvalno u poslednjim sekundama, dok je Hamiltonu isto toliko nedostajalo. Španac je uspeo da dođe do pol pozicije na toj trci. Posle kvalifikacija tim je pozvao oba vozača da na brifing.
Dueli su se nastavili tokom cele sezone i u velikom broju slučajeva koštali su tim priličnog broja bodova. Sada se dolazi do drugog problema za McLaren te godine: tim je nakon afere u kojoj su optuženi da su špijunirali ekipu Ferrarija i dolazili do vrlo poverljivih podataka, diskvalifikovan iz šampionata konstruktora. Ipak, vozačima su bodovi ostali. Hamilton je prvi imao priliku da okonča šampionat i postane prvi novajlija kome je to pošlo za rukom, ali na pretposlednjoj trci sezone pravi katastrofalnu početničku grešku i završava u šljunku u momentu kada je ulazio da zameni gume. Alonso i Raikonen su to iskoristili pa smo tako u poslednju trku sezone u Brazilu ušli sa tri kandidata za osvajanje titule.
Trka je bila prava triler završnica sezone. Na startu dva Ferrarija vode, Alonso uspeva da se probije ispred Hamiltona na treće mesto. Sve je išlo na ruku McLarenu i Hamiltonu, ali onda je došlo da otkazivanja menjača na bolidu Britanca i on gubi nekoliko pozicija. U tom momentu je Alonso vodeći u šampionatu, jer je Raikonen na drugoj poziciji, a da bi osvojio titulu bila mu je potrebna prva. Do kraja trke, Raikonen je uspeo da pretekne Masu i trijumfuje. Alonso je trku završio kao treći, a Hamilton sedmi. Na taj način, Finac je uspeo da osvoji titulu sa samo jedim bodom prednosti u odnosu na dvojac McLarena, koji je bio izjednačen. Pošto je vidno bio nezadovoljan tretmanom u timu i brojnim aferama, kao i lošim odnosom s Ronom Denisom, Alonso na kraju 2007. godine napušta McLaren i vraća se u Renault.
Povratak u Renault značio je popriličan korak unazad u odnosu na McLaren. Tim je poprilično oslabio Alonsovim odlaskom, ali postojala je nada da će se stanje popraviti njegovim povratkom. Ipak, celu sezonu borba za titulu se vodila između Ferrarija i McLarena. Tim Renaulta je bio samo posmatrač, koji je mogao da se nada problemima vodećih timova kako bi dobio šansu za bolji rezultat. Ipak, Alonso je iskoristio sve prilike koje je mogao i zabeležio čak dve pobede te sezone. Mora se naglasiti da je njegova pobeda na ulicama Singapura poprilično kontroverzna. U momentu kada je odradio stajanje, tim pod rukovodstvom Flavija Brijatorea daje instrukcije Nelsonu Pikeu mlađem (sin trostrukog šampiona Nelsona Pikea) da izazove incident. To je značilo da posle odrađivanja promena guma Alonso prelazi na vodeće mesto na stazi koja je noćna mora za preticanje.
Španac uspeva da zadrži prvo mesto i pobedi. Na kraju trke, ceo slučaj je ispitan, a epilog je bio da su kažnjeni Flavio Brijatore i Nelson Pike. Obojica su odstranjeni iz Formule 1 na nekoliko godina.
Nakon te trke, Alonso je trijumfovao u Japanu. Do kraja sezone zabeležio je još jedno četvrto i drugo mesto. Izgledalo je kao da se ekipa Renaulta razvija uzlaznom putanjom pa su svi gajili nade da će sledeća sezona biti bolja. Alonso je 2008. godine šampionat završio na petoj poziciji.
Sledeće, 2009. godine, Formula 1 trpi veliku promenu pravila. Kompletan izgled bolida je promenjen. Zadnje krilo se podiže, prednje krilo postaje kompleksnije, a bolidi su uži. Već na startu sezone bilo je jasno da od titule ni ove godine nema ništa. Ros Bron preuzima Honda Racing F1 tim i nalazi rupu u pravilima vezanu za difuzore, koju koristi kako bi stekao veliku prednost u odnosu da ostatak karavana. Novopečeni Brawn GP proistekao iz Hondinog F1 tima je prvih nekoliko trka bio nedodirljiv za ostale. Baton je na prvih sedam velikih nagrada te sezone zabeležio šest pobeda. Jednino je u Kini Fetel uspeo da bude bolji od njega. Do polovine sezone, ostali timovi su uspeli da sustignu moćni Brown, ali to je već bilo prekasno. Alonso u svom slabašnom Renaultu nije mogao ništa da uradi kako bi se borio za vrh. Na kraju sezone, uspeo je da zabeleži samo jedno treće mesto na trci u Singapuru. Ipak, ova godina ostaje zapamćena kao veoma bitna. Alonso 2009. godine potpisuje ugovor s Ferrarijem na tri godine. Ovo partnerstvo je mnogo obećavalo. Alonso, verovatno najbolji vozač u karavanu u tom trenutku, prelazi u jedan od vodećih, a svakako najpopularniji tim Formule 1.
Partnerstvo Ferrarija i Alonsa počelo je fenomenalno. Na prvoj trci sezone, prvoj za Ferrari u Bahreinu, Španac dolazi do pobede ispred Mase i Hamiltona. Međutim, stvari su od tog momenta krenule nizbrdo. Alonso je do polovine sezone uspeo samo da zabeleži jos jedno drugo i jedno treće mesto. Ostali rezultati bili su poprilično loši. Šesti u Monte Karlu, osmi u Turskoj, osmi u Valensiji. Sve do Velike nagrade Nemačke, Alonso nije ponovo trijumfovao. Za to vreme, žestoku borbu vodili su vozači Red Bulla, Fetel i Veber, i vozači McLarena, Baton i Hamilton. Posle pobede u Nemačkoj novinari su pitali Alonsa da li misli da može doći do titule ove godine, na šta on odgovara da je to moguće i da im samo trebaju svi podijumi do kraja godine. Tako je i bilo (osim trke u Belgiji koju nije završio). U Monci beleži trijumf, kao i u Singapuru, gde je vodio žestoku borbu protiv Fetela tokom čitave trke.
U Japanu završava kao treći pa pobeđuje u Koreji i beleži treće mesto u Brazilu. Ostala je još samo poslednja trka u Abu Dabiju. Teoretski, titulu su mogli da osvoje Alonso, Fetel, Veber i Hamilton, mada se realno očekivalo da se Red Bullovi vozači i Alonso bore za trofej.
Španac je bio vodeći u generalnom plasmanu sa 256 poena, Veber je bio drugi sa 246, a Fetel treći sa 238 poena. Fetel je startovao s pol pozicije, ali je Alonso i dalje bio favorit za osvajanje titule. Ako Fetel pobedi, Alonso je morao da završi bar na četvrtom mestu, mada je i dalje na papiru veća pretnja po Alonsa bio Veber.
Trka je krenula i sve je izgledalo dobro do momenta kada dolazi do udesa Šumahera i Ljucija. Tada deo vozača odlazi na promenu guma, među njima i Veber. Ferrari prati potez i povlači Alonsa na promenu guma. Ovo se ispostavilo kao greška, jer su ti vozači zbog toplote i potrošnje guma morali još jednom da staju na promenu guma. Posle te promene Alonso je bio zaglavljen iza Vitalija Petrova u Renaultu i nikako nije uspevao da se probije pored njega. Španac je na sve načine napadao i pokušavao da pretekne Rusa, ali nikako nije bilo prolaza. Glavni problem za Alonsa je bio taj što je koristio motor koji je već iza sebe imao nekoliko trka, pa nije mogao da koristi punu snagu. Do kraja, Alonso nije uspeo da se probije, pa je trku završio na sedmom mestu. Veber je završio osmi, a Fetel pobedio i obezbedio prvu titulu šampiona sveta. Ferrari je napravi ključnu grešku kada su pratili potez Red Bulla sa Veberom, a totalno zanemarili šta se dešava sa Fetelom.
Kraj I dela
Autor: Dušan Topić
Uredio: Pavle Barta
2 Komentara
Comments are closed.
[…] Fernando Alonso […]
[…] Prvi deo priče o Fernandu Alonsu možete pročitati OVDE […]