Online plus

Mitsubishi L200 2.2 4WD – Reportaža sa planine Nidže

Reportaža

Mitsubishi L200
707Pregleda

Osvajanje Kajmakčalana

Jedna od najzanimljivijih automobilskih prezentacija ove godine odigrala se sredinom oktobra meseca na makedonskoj planini Nidže. Četiri različita primerka restilizovane pete ili nove šeste generacije (zavisi koga pitate) legendarnog Mitsubishi pickup-a L200 zaputili su se iz Beograda preko Skoplja do istorijskog vrha Kajmakčalan. U fantastičnoj organizaciji Inoto Motorsa, generalnog distributera Mitsubishi vozila za Srbiju, na ovaj zahtevan i ni malo lak put krenulo je čak 15 pripadnika srpske automobilske “sedme sile”. Malo li je.  

eko468x60_2017

Mitsubishi L200 – Moćniji nego ikad

Model Mitsubishi L200, u svetu poznat i kao Mitsubishi Triton, sa nama je od davne 1978. godine. Doživeo je pregršt promena i varijacija na temu teretno-terenskog vozila. Sada je stigao u jednoj vrlo moćnoj i verovatno najlepšoj izvedbi ikad. Tako da sa više od pola inovativnih komponenti sa pravom pričamo o novoj generaciji modela do danas prodatog u skoro 5 miliona primeraka. A mi smo pred njega stavili jedan od najtežih nekada ratnih, a danas off-road izazova – osvajanje Kajmakčalana!

Skopje, Skoplje mi sko

Prva i sigurno najlakša deonica bila je put od naše do makedonske prestonice u dužini od nekih 430 kilometara. Iako prolazi kroz “najteži teren” za gradnju autoputa u Evropi, početnu trasu naši na sve spremni modeli L200, uz podršku jednog Eclipse Cross-a, prešli su za otprilke 5 sati sa odmorom i minimalnim zadržavanjem na granici. Ne budimo na kraj srca i recimo da deo Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru izgleda dosta dobro. Barem do nekog novog odrona i napuknuća asfalta usled “sLaganja”. Pozitivna stvar svakako je i uvođenje jednogranične kontrole između Srbije i Severne Makedonije, pa nas sada samo na jednom mestu očekuje provera pasoša i carina, u zajedničkoj izvedbi naše i (severno)makedonske policije. 

Šta nas je to sa lakoćom prevezlo do glavnog grada naših južnih suseda? U novom Mitsubishi L200 nalazi se isto tako potpuno novi 2.2 litarski dizel agregat sa 150 konjskih snaga. Radna zapremina od 2.268 cm³ dostiže maksimalni obrtni moment od 400 Njutn metara pri 2.000  obrtaja. Za ovu laganu auto-put vožnju više nego dovoljnih 150 konjskih snaga L200 razvija na tačno 3.500 obrtaja u minutu.

U Mitsubishi Srbija napominju da ovaj jedinstveni agregat, koji se nalazi u svim trenutno dostupnim varijantama njihovog čuvenog pickup-a kod nas, zadovoljava sve Euro 6D standarde.

Verovatno je to naglašeno jer motor na prvo slušanje deluje dosta bučno i “neekološki”. U skladu sa tim je i procenjena emisija štetnih gasova od čak 231 gram po kilometru. 

Maksimalna fabrička brzina procenjuje se na 174 km/h. Vozeći po propisima i na pojedinim mestima probajući 160 na sat, shvatili smo da se radi o veoma zahvalnom i jakom agregatu. Ono što mu se svakako na prvi osećaj može zameriti jeste buka koju proizvodi. Kako pri velikim, doduše nedozvoljenim, brzinama, tako i pri visokim obrtajima.

U skladu sa tim je i nešto sporija i slabija komunikacija sa menjačem, istovetno loša i u manuelnoj i u automatskoj šestostepenoj izvedbi.

Ipak, kada se uzme u obzir da je u pitanju pre svega jedan robusni teretno-terenski pick-up, ove dve zamerke gube na značaju u odnosu na sve ostalo što nova generacija Micubišija L200 ima da ponudi. A to je pre svega odličan tovarni prostor od gotovo 1.100 kilograma i ukupna nosivost od 3,5 tone, koji nisu dobijeni na uštrb više nego dovoljnog kabinskog prostora. Visoka i odlično pregledna vozačka pozicija, vrlo dobri retrovizori koji moraju da kompenzuju nepreglednost svakog pikapa, te kvalitet i pre svega čvrstina unutrašnjih materijala, samo su još neke pozitivne stvari te ponude. 

Kada je reč o pomenutom menjaču, on je dakle takođe nov, pa iako su se članovi naše redakcije duže družili sa manuelnom verzijom, stiče se utisak da u komunikaciji sa motorom nema preterane razlike u odnosu na automatik, odnosno da su obe varijante istovetno “spore”, pogotovo u nižim stepenima prenosa. Ipak, ako već može da se bira, za ono za šta L200 pretežno služi, a to je prevoz tereta po svim uslovima terena, trebalo bi uvek izabrati automatski menjač i barem tako sebi olakšati izazove vožnje ovog robusnog truck-a. 

Nakon stizanja u Skoplje shvatili smo da kada se savlada dati menjač (sada konkretno manuleni) gradska vožnja novog L200 postaje pravo uživanje.

Osećaj nadmoći u odnosu na većinu “običnih” automobila, u kombinaciji sa jakom konstitucijom i dobrom upravljivošću u odnosu na gabarite, čine da se ovaj Mitsubishi pickup po gradu vozi sa lakoćom i oduševljenjem. Jedino je malo iritirajući “zarđali” sistem start/stop našeg manuelnog kamiončeta. Često nas je umeo zavarati da li je upaljen/ugašen, te nas je po malo izblamirao naglim gašenjem na semaforu. L200 nije veličine nekadašnjih atrakcija Skoplja poput Aleksandra i Bukefala, ili Akropolja. Međutim, dovoljno je impozantan da mami ljubopitljive poglede novopečenih Severnomakedonaca. Veličina, ipak dakle, jeste bitna!  

Tamo gde večno sunce sja i gde je Nidže divljina

Što se tiče robusnosti i gabarita, L200 nije najveći ali je jedan od najkomfornijih pikapova na tržištu. Sa dužinom od 5,3 metra, širinom 1.815 mm i visinom oko 180 cm on je vrlo sličan azijskim konkurentima Nisan Navara (sada isti konglomerat) i Toyota Hilux, veći od VW Amarok-a i Isuzu D-Max-a. Sa druge strane, nešto je manji od Ford Raptor-a i Renault Alaskan-a. Sve to naravno u zavisnoti od varijanti kabina i svega ostalog specifičnog za ovu klasu teretnih automobila. A Novi L200 stiže sa dve vrste kabinskog prostora – Club (single) Cab i Double Cab. Razlika u tovarnom prostoru je nekih 40 cm, a zastupnici ističu da se obe varijante pridržavaju “Euro paleta” standarda.

Skoplje ima mikroklimu, pa nas podnevno sunce ne zavarava i spremni smo na planinsku zimu. Krećemo put planine Nidže na jugu Severne Makedonije, oko 230 kilometara od prestonice. Uz put nam sa strane ostaju nekadašnji ljubimci stare Jugoslavije, gradovi Veles, Kavadarci, Prilep i Bitolj. A onda kreće prvo pravo uzbuđenje. Posle Bitolja put polako postaje uži i strmiji, pa uskoro počinje i uspon na padine planine Nidže. Tu se naši L200 “kamiončići” polako zagrevaju, osetivši da ih tek očekuju pakleni izazovi.  Eclipse Cross i dalje ne zaostaje, ali nas pušta ispred u trenutku kada prestaje asfalt i započinje prva mala off-road avantura.

Nekih desetak kilometara mešavine nasutog i zemljanog puta, te kamenjara, uz jedan uzbudljiv ali za L200 dosta lagan prelazak preko reke (“kao plitak potok”), taman toliko da probamo opcije 4WD i obavezno zaključavanje diferencijala (ide uz sve verzije na našem tržištu). Pred samo veče stižemo u novoizgrađeni lovački dom Nidže na istoimenoj planini.

Na ulazu u dvorište doma koji se nalazi na preko 1.500 metara nadmorske visine, iz šume nas pozdravljaju srna i lane, a domaćini nas osim na jelene lopatare u teranju (zvuči opasno zar ne) upozoravaju i na divlje svinje, medvede i vukove koji relativno slobodno životare i razmnožavaju se u okviru planinskog lovišta koje se prostire na preko 25 hiljada hektara!

Činjenice da je lovački dom dobro ograđen i da su naši domaćini pored celokupne lovačke opreme i “teškog” naoružanja pojačani i sa dvadeset pet lovačkih pasa različitih vrsta, nije nas preterano ohrabila kako se noć približavala a temperatura naglo padala.  Ali zato jesu gulaš i meso od divljači, te kombinacija makedonske rakije od šljive i kruške, pojačane makedonskim crnim i belim vinom. Dovoljno da nam ponoćno zavijanje mečke, odgovor joj vučji i rika onog kopitara, uz temperaturni minus, deluju kao uspavanke posle napornog puta i dobre večere.

Adrenalinski šok (čitaj strah) od svih ovih zvukova i hladnoće osetili smo zapravo tek ujutru kada smo se probudili trezni.    

Tamo gde je srce Arčibalda Rajsa

Drugi dan našeg uzbudljivog putešestvija očekivala nas je prava adrenalinska avantura.  Pred L200 postavljen je svojevrstan izazov, osvajanje vrha Kajmakčalan na 2.521 metar nadmorske visine. Ovog puta bez Eclipse Cross-a, ali pojačani jednim starim modelom L200 koji poznaje put i samim tim je vodič mladim naslednicima.

Put od lovačkog doma Nidže do samog vrha u dužini od nepunih 25 kilometara, trajao je preko 4 sata “hardcore” terenske vožnje. Istina, uz par zaustavljanja za snimanje na brzaka gde god bi ova divlja planina to dozvolila. Ono što je bila jedna velika srećna okolnost jeste sunce koje nas u Severnoj Makedoniji ni jednog trenutka nije napustilo, pa smo i na 2 ipo hiljade metara i dalje uživali u njegovom oktobarskom sjaju, bez potrebe za zimskom garderobom i zaštitom od vetra. 

Deonica uskog zemljanog, pa deo travnatog i onda stenovit teren naterali su najbolje i najodvažnije vozače među nama (pre svega ženski deo naše redakcije) da testiraju sve off road karakteristike novih Mitsubishi L200. Iako smo najviše vozili pomenutu “klot” verziju sa manuelnim menjačem, pa nam je izazov utoliko bio teži, istaknimo da su ostali modeli imali napredne opcije poput biranja off-road režima vožnje po šljunku, snegu, pesku ili kamenu, kao i HDC sistem kontrole “brdskog silaženja” koji radi do brzine od 20 km/h.

 

Obavezna opcija svih pa i našeg modela bila je blokada centralnog diferencijala, uz mogućnost pogona 2 ili 4H, kao i 4L.

Zaključavanje zadnjeg diferencijala onemogućuje izbor off-road terena.  Za ovakvu off-road avanturu važno je istaći i vrlo sposoban hidraulični servo volan. On izuzetno dobro reaguje u odnosu na stanje terena. Tu je i solidan prilazni (30°) i odličan odlazni (22°) ugao.

Iako mu je značajno promenjena prednja maska i izgled “njuške” novi L200 je zadržao odlične perfomanse prethodnog modela. Tu dodajmo i međuosovinsko rastojanje od tačno 3 metra, zatim najbolji poluprečnik okreta u klasi od 5,9 metra, te dovoljnu podignutost od tla od oko 21 cm.

Sam vrh Kajmakčalan, poprište bitke srpske i bugarske vojske u okviru Solunskog fronta Prvog svetskog rata, izaziva čudna osećanja. Istorijski gledano, budi emociju onog zaboravljenog romantičnog (neko će reći i patetičnog) patriotizma i duga prema slavnim precima. Nešto poput Plave grobnice na Krfu ili Zejtinlika u Solunu.

U kontekstu današnjice, pobuđuje osećaj apsurdnosti. Ova golet i okolina danas nemaju nikakve veze sa našom zemljom. Naravno, osim slavne spomen kosturnice i male crkve gde se nalazi urna većeg Srbina od mnogih Srba, Arčibalda Rajsa.

A pre svega utisak stida i nedostojnosti u odnosu na sve iluzorne žrtve te bitke. Parafraziraću kolegu i konstatovati da su naši preci znali kakve će naslednike imati i kakvi (ne)ljudi će danas vladati Srbijom, možda ne bi tako slavno džabe ginuli na ovoj prelepoj planini. A da su imali ove L200 verovatno bi se i sjurili dole ka Grčkoj bez razmišljanja.     

Kapija slobode, kako je u našem narativu nazvan Kajmakčalan nakon bitke, danas je skoro isto toliko daleko od Srbije koliko su i principi poštenja, istine, junaštva, pravde i iste te slobode.

Vratimo se temi i u šali zaključimo da su poraženi Bugari u onakvoj brojčanoj prednosti u pentranju na Kajmakčalan imali pomoć ovako moćnog automobila poput Mitsubishi-ja L200, te na sve spremne vozače kao što su bili predstavnici srpskih automobilskih medija, epilog bitke bi verovatno bio drugačiji.  

Pomeranje granica, slogan sa kojim je šesta generacija L200 predstavljena na svetskom tržištu, u našoj avanturi ima posebno značenje. Naime, na samom vrhu Kajmakčalana nalazi se južna granica Severne Makedonije i Grčke. Samo nekoliko desetina metara od spomen kosturnice i već ste u Grčkoj. Treba li da napominjemo koliko su nas puta za ovo jedno popodne domaćini opomenuli da smo prešli u Grčku, što peške što sa L200, i da se brzo vratimo pre nego što izazovemo međunarodni incident. 

Povratak do lovačkog doma, pa sutradan za Beograd.  Prilika da se uverimo u još neke “road” karakteristike našeg novog omiljenog pikapa.

Tu pre svega mislimo da enormnu razliku u udobnosti najeftinije i verzija sa kožnim sedištima. Sedište prve bismo uporedili sa “klupom pod šatrom”. Drugu verziju bismo uporedili sa udobnošću u najmanju ruku G Klase. Konačno, pred sam kraj puta konstatujemo i da mu se prosečna potrošnja u ovako ekstremnim uslovima vožnje zadržala ispod 10 litara, odnosno da je procenjena kombinovana između 8,3 i 8,8 l/100 km.

MITSUBISHI L200 2.2 150kS 4WD

Motor:  dizel, 4 cilindra;
Radna zapremina:  2.268 cm3;
Snaga: : 150 kS pri 3.500 obr/min;
Maksimalni obrtni moment: 400 Nm pri 2.000 obr/min;
Menjač: 6-stepeni, manuleni/automaski;
Pogon: 4WD (na sva 4 točka);
Pneumatici: od R16 do R18;
Maksimalna brzina: 174km/h;
Prosečna potrošnja fabrička/test: : od 8,3 do 8,8 l/100 km;
Zapremina rezervoara za gorivo: 75 litara;
Emisija CO2: 231 g/km;
Polukrug okreta::  5,9 m;
Dimenzije (DXŠXV): 5.300 x 1.815 x 1.795 mm;
Međuosovinsko rastojanje:  3.000 mm;
Nosivost tovarnog prostora:  1.080 kg;
Ukupna težina:  3.500 kg;
Dimenzije tovarnog prostora:  1,520mm x 1,470mm x 475mm;
Cena modela:  od 24.500 do 33.000 evra bez PDV-a;

Za “kamionče” od preko 2 tone sasvim pristojno.  Dodajmo i činjenicu da posle preko 1.500 pređenih kilometara u dva dana, tek u povratku na ravnom kolovozu L200 pokazuje znake umora. Postaje nešto bučniji i kao da se sve više “trese” tražeći odmor.

Ne sumnjamo ipak da će u svakodnevici građevinsko-terensko-porodičnih potreba on biti pravo rešenje za mnoge kupce. A oni će za početak morati da izdvoje 24.500 evra (bitno za firme: bez pdv-a, registruje se kao teretno vozilo) za pomenutu “klot” manuelnu varijantu. Sve do 33.000 evra  koliko košta najskuplja verzija. Ne samo da košta, nego i vredi. Barem za one koji imaju bilo kakvu potrebu za ovakvim vozilom.

Mitsubishi L200

Tekst: Stefan Stojković

Foto: Lara Piroški & Mitsubishi

4 Komentara

    1. Poštovani Mane, hvala što nas čitate.
      Izvinjavam se ukoliko je tekst za nekoga politički nekorektan, ali ja zaista smatram da se na svakom mestu, u svako vreme i u svakom kontekstu mora naglasiti barem neka od malverzacija i laži kojom se služi aktuelna vlast. Smatram da mi je to i dužnost, kao nekog ko se bavi iole javnim poslom.

      Ovde je bila prilika da se sarkastično osvrnemo na izjavu “najteža deonica za izgradnju autoputa u Evropi”. Pri tome sam iskreno naveo i da taj deo autoputa sada zaista dobro izgleda. Sledeći put će to biti neka druga aluzija na izjave/rad javnih ličnosti, uglavnom političara jer su oni neiscrpni izvor inspiracije. To je naše novinarsko pravo na slobodu izražavanja, a i obaveza kao dela javnog mnjenja. Hvala na razumevanju.

Ostavite komentar