Nažalost, nisu svi sjajni automobili dobili priznanja koja su zasluživali.
Neka izuzetna vozila često ostanu neprimećena od strane šire publike, a pred nama je 40 modela koji su tokom poslednjih 60 godina nezasluženo bili u zapećku.
Citroën GS
Brojne ispisane stranice su automobilske publikacije posvetile modelima kao što su Traction Avant, 2CV i DS. Međutim, to nije bio slučaj i s briljantnim Citroenom GS. Evropski automobil godine 1971. je posedovao tehnologiju luksuznog DS-a, koju je učinio dostupnom mnogo širem automobilskom auditorijumu.
Alfa Romeo 155 Q4
Ovo je verzija Lancije Delte Integrale za „intelektualce“. Dok je standardna 155 bila pogonjena atmosferskim 2,0-litarskim Twin Spark motorom sa 145 ks, Q4 verzija je posedovala turbomotor sa 190 konja. Ova Alfa je do 100 km/h ubrzavala za 7 sekundi a snaga je distribuirana na sve točkove.
Opel Lotus Omega
Kakav automobil! Mnogi su ga smatrali prebrzim za regularne puteve i čak tražili da se zabrani. Ovaj „ubica superautomobila“ zaslužuje svoje mesto u automobilskoj istoriji. Treba se podsetiti da „ispod lima“ ne počiva nešto što bismo nazvali tradicionalnom limuzinom, posebno u 3000 GSi izdanju maksimalne brzine 225 km/h.
Citroën ZX
Nije lako Citroenu u automobilskom univerzumu. Kao relativno mali proizvođač, morao je da se bori s „aždajama“ čitav svoj vek, a da bi se istakao, trudio se da bude napredniji od drugih. Citroen ZX, koji pre pristigao u C segment u kojem je vladala oštra konkurencija, bio je 1991. verovatno najbolji hečbek koji je mogao da se kupi. Da podsetimo, ZX Volcane je bio jedan od prvih dizel „hot heč“ modela.
Porsche 914 i 914/6
Da li je prošao „ispod radara“ zbog „kutijastog stajlinga“ ili povezanosti s VW-om? Da li je možda u pitanju konfiguracija sa središnje pozicioniranim motorom? Ipak, jedno je sigurno, a to je da je VW-Porsche 914 bio preskup. Šta god da je razlog, ova zamena za Karmann-Ghiu je uvek bila u senci 911-ice. Ipak, kao prvi svetski sportski automobil sa središnje pozicioniranim motorom zaslužuje više poštovanja.
Volkswagen Passat
VW Passat zauzima onaj prostoo koji postoji između neuglednih mejnstrim proizvoda i premijum automobila. Za mnoge, poseduje najbolje iz oba sveta, dok za druge predstavlja kompromis. Kada se Passat oslobodio Audijevih „lanaca“ (B3 iz 1988. je dizajnerski klasik), našao se na spoljnoj traci evropskih autoputeva. B5.5 predstavlja sve ono najbolje vezano za Passat, potcenjen dizajn, inteligentno sklopljen enterijer, limuzinski ambijent i veliki prtljažnik.
Daihatsu Cuore
Ovaj „mališan“ nikada nije bio modna ikona za razliku od Minija. Međutim, Cuore je nudio opremu i praktičnost koja je u najmanju ruku bila na nivou bilo kojeg evropskog gradskog automobila, ali u isto vreme izuzetno zabavan za vožnju. Ukoliko je Cuore bio osnovni Mini, onda je Cuore Avanzato TR-XX R4 bio Mini Cooper. Turbomotor radne zapremine 660 ccm, pogon na sve točkove, masa od samo 750 kilograma i ulazak u „crveno“ pri 8.500 o/min jasno govore o čemu se radi.
Volvo 164
Lansiran 1968., Volvo 164 je predstavljao veliku stvar za švedsku kompaniju. Ovaj veliki luksuzni automobil je „na nišanu“ imao pre svega „Nemce“. Bio je „naoružan“ šestocilindarskim motorom, a stvari su podignute na viši nivo 1971., kada je Volvo lansirao 164E s elektronskim ubrizgavanjem goriva, što je bio najmoćniji model švedske marke do tada.
Fiat 124 Spider
Svaka čast Fiatu za „klikere“ koji počivaju iza 124 Spidera. Baziranje prvog sportskog automobila sa zadnjim pogonom od osamdesetih na Mazdi MX-5, sjajan je potez. Kompaniji takođe treba odati priznanje za odličnu primenu 1,4-litarskog Multiair motor, bez obzira što ne može da dostigne tako „visoke note“ kao Mazdin agregat. Ipak, Abarth 124 Spider je jedna od najboljih „Mazdi MX-5“ koje možete da priuštite.
Ford Escort RS2000 Mk5 i Mk6
Gde Escort RS2000 Mk5 i Mk6 počiva na listi sjajnih Fordovih RS modela? Negde blizu dna? Pa, verovatno, i to nezasluženo.
Opel Manta GTE
Kada je na scenu stupio legendarni Ford Capri, Opel je morao da pruži odgovor, a on je došao u vidu Opel Mante GTE. Ovaj sjajni automobil s elektronskim ubrizgavanjem goriva bio je više nego sposoban da se upusti u bitku s glavnim rivalom. Na neki način je „otpevao labudovu pesmu“ 2+2 modela, čije su mesto zauzeli hečbeci.
Jaguar 420
U senci Jaguara Mk2, 420 je čak bio etiketiran kao E-Type za siromašne. Snagu je izvlačio iz 4,2-litarskog motora, nudeći superiorne performanse u odnosu na 3,8-litarsku jedinicu Mk2. Nezavisno zadnje ogibljenje takođe je obezbeđivalo dobre vozne karakteristike, dok je stajling nedvosmisleno bio „jaguarski“.
Austin Maxi
Trebalo je da bude značajan modelm hečbek s petoro vrata u periodu kada su porodice bile u potrazi za praktičnošću, a mogle su da biraju između limuzina s četvoro vrata ili karavana. Austin Maxi je bio britanski odgovor na Renault 16, takođe krajnje potcenjen.
Chevrolet Corvair
Povezanost s poznatom ličnošću može baciti prilično pozitivno svetlo na automobil. Setimo se Džima Klarka i Lotus Cortine, Elvisa Preslija i BMW-a 507, Lejdi Di i Austina Metro itd. Postoje i veze koje nisu tako reprezentativne, što je demonstrirao nesrećni Chevrolet Corvair. Ralf Nejderova publikacija „Nebezbedan pri bilo kojoj brzini?“ je istakla probleme unutar celokupne američke automobilske industrije, ali je tehnički briljantni Corvari pretrpeo najveći udar. Kasniji podaci su pokazali da nije bio opasniji od bilo kojeg ekvivalentnog modela iz tog perioda.
MG ZS 180
Sjajna transformacija Rovera 45, koja je započela život kao 400 1995., bila je vezana za britansko tržište, i nikada nije doživela priznanje koje je zasluživala, posebno u ZS 180 verziji s V6 motorom od 180 ks.
Jaguar XE/Alfa Romeo Giulia
Oni koji su vozili Jaguar XE znaju da primamljiviji (i atraktivniji) od BMW-a serije 3, Mercedes-Benza C klase i Audija A4. Čak, po mnogim pitanjima je bolji od nemačkih rivala. Isto važi i za Alfa Romeo Giuliju.
Ferrari Mondial
Ideja o Ferrariju s četvoro sedišta ostaje svetogrđe za neke puritance. Čak i 612 Scaglietti i FF nisu uspeli da promene mišljenje „tifoza“ po tom pitanju. Lansiran kao Mondial 8 1980., nije bio bez greške. Sa samo 215 ks, mogao se etiketirati kao „hot heč“, dok je paket unutar kabine bio daleko od idealnog. Međutim, priuštiti Ferrari s četvoro sedišta i V8 motorom iz Maranela za relativno nisku cenu, ipak je sjajna stvar.
Nissan Pulsar
Nissanov hečbek nije posebno zabavan za vožnju, niti mu je stajling bio nešto što bi izazivalo bilo kakvu pažnju. Međutim, za porodice je bio odlično rešenje zbog više nego solidnog prostora na zadnjoj klupi.
De Tomaso Mangusta
Prvi superautomobil De Tomasa je bio kombinacija odbačenog Giorgetto Giugiaro dizajna za Iso i šasije Brock/Fantuzzi sportskog prototipa s 5,0-litarskim V8 iz 1965. Ovo je pravi trkački automobil za regularne puteve, a Alehandro de Tomaso je navodno rekao Kerolu Šelbiju da bi Mangusta u direktnom duelu pobedila Cobru. Definitivno, ovaj automobil zaslužuje da bude rame uz rame s najboljim superautomobilima svog vremena.
Jensen-Healey
Lansiran 1972., Jensen-Healey je bio u to vreme moderan izazov za klasične britanske sportiste. Bio je komforan, s dobrim voznim karakteristikama, dok je snagu crpeo iz Lotusovog twin-cam motora sa 16 ventila. Menjač je preuzet od Sunbeam Rapiera, dok su ogibljenje, upravljanje i ojačanje prednje konstrukcije delo Opela.
Fiat Tipo
Prvobitni Fiat Tipo je bio do te mere dobar da je 1989. osvojio naslov za „Evropski automobil godine“, pobedivši Opel Vectru i VW Passat. Vrlina Tipa je počivala u tome što je bio dobro izbalansiran, praktičan automobil po atraktivnoj ceni.
Ferrari 612 Scaglietti
Iz nekog razloga, Ferrari 612 Scaglietti je uvek bio u senci drugih pulena iz Maranela. „Lepota je u oku posmatrača“ kažu, ali bez obzira na to, 612 Scaglietti se teško može nazvati „lepim“. Zatim, tu je ponovo „problem“ s četvoro sedišta, mada se ovaj automobil fenomenalno vozi, iako mnogi smatraju da je on bio dokaz da je Ferrari „omekšao“. Da podsetimo, reč je superautomobilu sa zadnjim pogonom i V12 motorom.
Cadillac Allanté
Priča koja stoji iza ovog automobila je interesantnija od njega samog. Karoserije je proizvodio Pininfarina u Italiji, a zatim su vazdušnim putem slate u SAD General Motorsu na sklapanje. Allante je bio preskup, opterećen problemima s kvalitetom i ne baš sjajan za vožnju. Ipak i dalje je interesantniji od Mercedesa SL, automobila s kojim je trebalo da se takmiči.
Mercedes-Benz A klase
W168 Mercedes-Benz A klase je bio jedan od najinovativnijih i najinteresantnijih automobila 20. veka. Zaslužuje da se nađe uz imena kao što su prvobitni Mini i DS zbog svoje inteligentne konstrukcije, tehničkih inovacija i superiornog pakovanja. Samim tim, pomalo je čudno što A klasa često biva izuzeta s raznoraznih automobilskih lista. Doduše, ne radi se o posebno atraktivnom automobilu, a ni kvalitet mu nije na nivou ostalih proizvoda Mercedesa. Ipak, on je i dalje jedan od najpotcenjenijih svetskih vozila.
Opel Calibra
Retko koji kupe iz devedesetih je tako „lepo“ ostario kao Opel Calibra. Odlikuje je sjajan koeficijent otpora vazduha od samo 0,29.
Volvo C30
Balansirajući između kupea i porodičnog hečbeka, Volvo C30 pre restilizacije je izgledao kao konceptni automobil homologovan za učešće u redovnom saobraćaju. Nije bio u istom maniru kao Audi TT, ali Volvo zaslužuje pohvale za vernu interpretaciju originalnog SCC koncepta 2001.
Jensen FF
Uticaj Jensen FF-a ne treba da bude ignorisan. Permanentni pogon na sve točkove, deceniju pre nego što je Audijeva šasija doživela „eureka“ momenat u finskoj šumi. ABS sistem kočenja, mada ne savršen, ipak je bio prisutan u Jensenu godinama pre nego što su Mercedes i Bosch demonstrirali sposobnosti ovog sistema pred oduševljenim novinarima. Zahvaljujući američkom V8 radne zapremine 6,3 litra i pogonom na sve točkove, Jensen Ferguson formula je pružala gotovo nenadmašne performanse po bilo kakvom vremenu.
Volkswagen Golf Mk3
Nekako, zaista vlada opšti konsenzus da Golf Mk3 zaslužuje više priznanja. Veći, prostraniji i bezbedniji od prethodnika, dovoljno „retro“ da se izdvaja iz gomile, posedovao je sve adute za uspeh. Perjanica je dolazila u vidu VR6 modela.
Toyota Land Cruiser
Ovaj japanski SUV je sve što vam treba kada je reč o 4×4 modelima. Otporan i pouzdan, u njemu se slobodno možete upustiti u put oko sveta i to van asfalta.
Ford Falcon
Fotografija govori sve. Kao da posmatramo dublera nekog poznatog glumca. Ford Falcon je obezbedio platformu za Mustang, tako da njegova uloga u oblikovanju američke automobilske kulture ne sme biti potcenjena. (Li Ajakoka je s desne strane).
Peugeot 604
Neki od nas imaju dovoljno godina da se sećaju vremena kada su francuske limuzine bez problema parirale nemačkim. Peugeot 604 ne samo što se takmičio s modelima kao što su BMW serije 7 i Mercedes-Benzu S klase, već ih je i pobeđivao na brojnim poljima. Da je Peugeot svojevremeno odabrao da se fokusira na premijum segment, možda bi stvari danas drugačije izgledale.
Ford Mondeo
Lansiran 1993., kao zamena za Ford Sierru, Mondeo je postao standard za porodične limuzine, nudeći kombinaciju prijatne vožnje i dobre upravljivosti.
Fiat 500L
Zamišljen kao praktična verzija unutar Fiatove 500 porodice, „L“ je propustio da profitira na originalnom stajlingu. Jednostavno, ni blizu ne poseduje šarm 500, a nije posebno zabavan za vožnju. Međutim, izuzetno je praktičan i prostran, što ga uz nisku cenu čini predmetom razmatranja mnogih kupaca.
Opel Insignia
Malo je porodičnih automobila koji nude takav spoj komfora, ekonomičnosti, opremljenosti i dobrog odnosa uloženog i dobijenog kao Opel Insignia. Bez dileme, radi se o jednom od najpotcenjenijih evropskih automobila, a Insignia Country Tourer je sasvim prihvatljiva (jeftinija) alternativa Audija Allroad.
Ford Capri Mk2
Ovaj model pati od sindroma „srednjeg deteta“. Lansiran 1974., Mk2 je bio praktičniji i upotrebljiviji nego ikada ranije, ali je „mekša“ pojava značila da mu je nedostajao „glamur“ originala. Mk3, s druge strane, imao je benefit u vidu jakog nasleđa i 2,8-litarske verzije, ali mnogi će se i dalje pre odlučiti za Mk2 3.0 S.
Renault 21 Turbo
U dinamičkom smislu, Renault 21 Turbo je bez greške. Njegove sjajne performanse i uglađena isporuka snage (uz maksimalnu brzinu od 220 km/h), činile su ga superiorni u odnosu na konkurenciju. Definitivno jedan od najboljih performantnih automobila osamdesetih i devedesetih.
Suzuki Kizashi
Definitivno, nije savršen, ali ima nešto veoma privlačno u vezi sa Suzuki Kizashijem. Odlikuje ga pogon na sve točkove koji može da se aktivira, 2,4-litarski motor i atraktivan stajling. To su tri razloga zašto je Kizashi poželjan primerak na listi polovnjaka (ali bez CVT menjača).
Vrele Gume
Priredio: Pavle Barta
Posebnu pažnju privukao mi je Nissan Pulsar. Ima odličan dizajn, dobar auto u svakom smislu u tom segmentu. Zašto ga nema na ulicama nije jasno nikako. Iako Nissan ima odlične benzince, uglavnom se nalaze dizelaši.