AktuelnoOnline plusVesti

Ekološko foliranje na lignitu!

4.84KPregleda

Električni BMW iX50 emituje više CO2 od snažnijeg benzinca X5 M50i V8

 

 

Na nedavnom testu BMW iX50 saznali smo mnogo toga o naprednoj tehnologiji ovog modela, sveopštem luksuzu uz impresije o impozantnih 523 KS koji se stavljaju vozaču na raspolaganje.

 

Performase za divljenje, ali izmerena prosečna potrošnja električne energije ovog monstruma od 523 KS od oko 30 kW/h na 100 kilometara otvara mnoga pitanja!

 

 

Koliko su prekomerno snažni električni automobili zapravo veliki zagađivači?

 

U ovoj kratkoj analizi zanemarujemo takođe vrlo bitan ekološki faktor proizvodnje i reciklaže baterija, intezivnu potrošnju pneumatika i nerealno visku cenu električnih automobila, što je mnogo šira tema.

 

 

Pažnju usmeravamo na trenutnu elektroenergetsku situaciju u Srbiji (nismo Norveška) gde se u proseku preko 70% električne energije proizvede iz “prljave” tehnologije (termo elektrane na ugalj) uz nepouzdan kapacitet hidro energije i svega nekoliko procenata električne energije dobijene iz vetra i sunca.

 

Dalje, nije tajna, tržišna cena električne energije za domaćinstva u Srbiji (ranije Jugoslaviji) bila je i ostala bitan socijalni faktor i na samoj je granici cene njene proizvodnje i troškova distribucije.

 

 

 

Ekološki Trojanski konji

 

Iz svega poznatog nameću se i mnoga pitanja o smislenosti državnih ekoloških subvencija za električne monstrume?

 

Koliko su ovakvi snažni električni modeli poput BMW iX50 ili Hyundai Ioniq5 zapravo ekološki prihvatljivi a u kojoj su meri zapravo “trojanski” konj koji emituje enormne količine CO2 u energetskim sistemima poput našeg?

 

Prema analizi Laboratorije za termotehniku i energetiku Instituta u Vinči, u proseku iz kvalitetnog lignita sagorenog u termoelektranama emituje se oko 1,2 kilograma CO2 po jednom proizvedenom kW satu električne energije. U realnim okolnostima i sa lignitom koji se danas koristi, to je verovatno i mnogo više.

 

Dalje je matematika vrlo jasna ukoliko poput nas izmerite realan utrošak električne energije za pokretanje ovako snažnih automobila.

 

Prosečnom potrošnjom od 30 kWh električne energije na 100 kilometara proizvedene u našim elektranama BMW iX50 kroz dimnjak termoelektrane izbaci 252 grama CO2 po pređenom kilometru.

 

Istovremeno, tih potrošenih 30 kW sati električne energije su i najjeftini u Evropi i njihova cena se prevaljuje na mnoge druge džepove i građana i privrede.

 

Koliko je sve ekološki besmisleno govori i primer benzinskog BMW M50i V8 sa 530 konjskih snaga koji kroz dva auspuha prosečno emituje manje CO2,  238-243 grama po kilometru!

 

Da bi sa BMW iX50 prešli 100 kilometara na zelenu el.energiju iz prosečne kućne solarne elektrane od 5kW potrebno je bar 6 sati snažnog sunca, pa i ta ekološka priča pada u vodu kao potpuno nefunkcionalna

 

Slabiji su efikasniji

 

Sve rečeno se odnosi na električne modele od preko 170 KS.

 

Oni slabiji i manji poput Hyundai Kone elektro ili VW ID.3 nalaze se u zoni prosečne potrošnje od 13-18 kWh/100 km i realne preračunate emisije od stotinak grama CO2. Dodatno kombinivani sa kućnim solarnim punjačima imaju potpunu ekološki upotrebnu funkciju.

 

Šta je činiti u ovoj situaciji?

 

Reklo bi se jedino realno rešenje je sve električne automobile snažnije od 130-150 kw staviti na crnu listu, što podrazumeva ukidanje državne “eko subvencije” i uvođenje posebne dodatne ekološke takse pri svakoj registraciji.

 

Jer daleko su oni od ekološke prihvatljivosti u našim uslovima!

 

 

Dakako, budžet za subvencionisanje električnih automobila i hibrida nikako ne treba smanjivati već povećati i uskladiti sa napretkom tehnologije i rasporediti na zaista sve čistije hibride i lake hibride i racionalne električne automobile.

 

 

I naravno ne zaboraviti električne bicikle! U njima je budućnost, bar kako sada stoje stvari sa naftom, gasom i električnom energijom!

 

 

Miodrag Piroški

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

5 Komentara

  1. Poštovani gospodine Piroški,
    U zemljama koji velikim udelom proizvode električnu energiju iz uglja (kao štp je naša), računica je još žalosnija od ove koju ste predstavili.
    1kWh proizvedene električne energije ne dospeva u potpunosti do baterije vozila. Tu su gubici u prenosu energije na visokonaponskoj pa na niskonaponskoj mreži pa na samom punjaču i na kraju – na samom autu pri konverziji iz baterije. Tako da elektrana treba da proizvede mnogo više od tog 1kWh da bi elektromotor na vozilu tu energiju dobio. U analizi koja obuhvata celokupan tok energije (well to wheel ili ti od izvora do točka) ukupna emisija CO2 može da bude jako velika. Naravno da su izuzeci zemlje u kojima se električna energija proizvodi skoro uz potpunosti iz obnovljivih izvora (Norveška) ali neke druge zemlje (Japan npr) ozbiljno sagledavaju strategiju u kojoj je samo još malo razvoja potrebno da bi motor SUS (kroz hibridni pogon) nadmašio električni koncept po ukupnoj emisiji CO2.

  2. Bojim se da analiza pokazuje da nije problem u autu kao takvom već u državi koja nije ekološki usklađena sa EU. Ako se pogleda skandinavske zemlje i način na koji oni proizvode svoju električnu energiju, vaša računica pada u vodu.

    1. To je naša realnost, trenutno je bitno imati energiju i ne rasipati je! To je suština analize! Koja je ekološka performansa automobila od 523 KS? I još oslobođeno poreza pri registraciji plus subvencija države…

Ostavite komentar

Top Reviews

Video Widget

gallery