AktuelnoEco GreenOnline plus

Da li je „crna sreda“ početak kraja za naftne kompanije?

6.33KPregleda

Prodaja električnih automobila neumoljivo raste.

 

Tesla, primera radi, beleži rekordne rezultate, koji ovu kompaniju guraju dalje ka ostvarivanju ambicioznih planova vezanih za nove „gigafabrike“, nove modele automobila i nove tehnologije. Tradicionalni proizvođači se trude da uhvate korak, najavljujući ogromne investicije i lansiranja električnih verzija svojih bestselera. U Evropi, na najnaprednijim tržištima, elektromobili već sada po prodaji nadmašuju benzince i dizelaše.

 

Električna mobilnost i obnovljiva energija uvode svet u čistiju budućnost. Međutim, da bi tranzicija bila kompletirana, neophodan je potpun otklon od fosilnih goriva, a mi konačno vidimo signale koji javljaju da se upravo to dešava.

 

Kako The Guardian izveštava, u 24-časovnom periodu, koji naftna industrija naziva „crna sreda“ tri naftna giganta su prisiljena da „očiste“ svoja poslovanja, i to ne zbog masovnih demonstracija na ulicama, već zbog inicijativa od strane akcionara i suda.

 

Sud u Hagu je naložio kompaniji Royal Dutch Shell da značajno ubrza primenu mera vezanih za smanjenje emisije štetnih gasova. U međuvremenu, u SAD, pobune velikih institucionalnih akcionara su nametnule nove ekološke ciljeve u Chevronu i dovele do rokada u odboru ExxonMobila.

 

Mark Luis, glavni strateg za održivost u BMP Paribas menadžmentu za svojinu, sumirao je najnovije događaje na bistar način, pozivajući se na sliku supertankera koji decenijama zagađuje okeane i atmosferu. „Ovonedeljne vesti nisu toliko ’pucanje preko pramca’, koliko direktan udarac u trup velikih naftnih kompanija. One će sada uvideti da ’krpljenje rupa’ neće biti dovoljno. Akcionari i društvo žele da se plovilo u potpunosti revidira.“

 

Nizozemski sud je naredio Shellu da smanji emisiju za 45 odsto u narednih 10 godina. Analitičari naftne industrije procenjuju da će ova odluka prisiliti ovog multinacionalnog giganta da smanji proizvodnju fosilnih goriva za čak milion barela nafte i gasa dnevno, što će izbrisati milijarde s računa.

 

„Ova agresivna promena bi mogla da ima značajne implikacije na novčane tokove Shella“, kaže Biraž Borhatarija, analitičar u RBC Capitalu, dodavši da bi očekivani rez mogao da podrazumeva kresanje prihoda Shella za 6 milijardi dolara godišnje.

 

Naravno, Shell planira da se žali na „razočaravajuće“ presude, kao i da pokrene pravne korake, što će sigurno trajati nekoliko godina. Međutim, čak i ako odluke suda budu preinačene ili ublažene, korporativna šteta po Shell bi mogla da bude nesaglediva.

 

U osnovi, kompanija je jednostavno zamoljena da ispoštuje ciljeve vezane za emisiju štetnih gasova, postavljene u okviru Pariskog klimatskog sporazuma. „Ako oni istinski veruju da je njihova strategija u skladu s Pariskim sporazumom, onda ne bi trebalo da bude bilo kakvih problema s usklađivanjem sa zahtevima suda“, kaže Jasper Teulings, bivši generalni savetnik za Greenpeace International. „Shellova odluka da se žali je samim tim kontradiktorna. Tu se radi o laganju.“

 

Pored toga, ova odluka predstavlja presedan, koji bi mogao pokrenuti talas tužbi protiv proizvođača fosilnih goriva i drugih stubova ekonomije fosilnih goriva. Teulings predviđa da će se i druge zagađivačke industrije uskoro naći na sudu.

 

S druge strane Atlantika, dva naftna giganta su pod pod vatrom još neumoljivijeg autoriteta, akcionara. Naime, glavni institucionalni investitori sve više zauzimaju stav da su nafta i gas, koji su dugo važili za konzervativnu investiciju, zapravo vrlo rizični, posebno u slučaju kada kompanije i dalje negiraju potrebu za preduzimanjem ekoloških koraka.

 

Akcionari ExxonMobila, uključujući i investicione gigante poput BlackRocka i Vanguarda, glasali su za zamenu najmanje dva člana odbora kompanije kandidatima koje je predložio Engine No.1, aktivistički investicioni fond koji vrši pritisak na kompanije da podrže prelazak na energiju s niskim sadržajem ugljenika. Novi direktori, Gregori Gof i Kaisa Hijetala, nisu ni u kom smilu „klimatski aktivisti“, kako su izvestili neki „naivni“ mejnstrim mediji. Oni su dugogodišnji insajderi u naftnoj industriji, ličnosti koje su zagovarale  postepeni pristup smanjenju emisije, ali po svemu sudeći, njihovi stavovi su bar malo napredniji od stavova članova odbora koje zamenjuju.

 

Na  sastanku akcionara Chevrona, više od 60 odsto investitora je glasalo za klimatsku rezoluciju, koja bi kompaniju prisilila na značajno smanjenje emisije.

 

Rastuća spoznaja da klimatske promene predstavljaju velike finansijske rizike, ne samo ekološke, mogla bi se pokazati kao jedan složen efekat. Agencija za kreditni rejting, Moody’s, upozorila je da kreditni rizik glavnih proizvođača nafte raste. Neki analitičari predviđaju da će finansijski pritisak uskoro osetiti i banke koje finansiraju projekte vezane za fosilna goriva, kao i osiguravajuće kompanije, koje preuzimaju rizik, što dovodi do umanjenog toka kapitala u okviru naftne industrije, odnosno povećanja kada je o održivim investicijama reč.

 

Najnoviji događaj razlog su za optimizam među dugogodišnjim borcima za zdraviju životnu sredinu, kao što je to Jasper Teulings. „Svako ko brine o klimi, osetio je paniku u nekom momentu, kao i očaj i bespomoćnost. Ova presuda je svetionik nade“, rekao je on za The Guardian. „Možda je ono što vrši najveći uticaj to što presuda pruža nadu, osim pravnog i konkretnog uticaja na emisiju ugljenika. To je ono što smo čekali.“

 

Vrele Gume

Ostavite komentar

Top Reviews

Video Widget

gallery