Ekološke grupe smatraju da ciljevi nemačke automobilske industrije nisu dovoljno oštri
Aktivisti se između ostalog nadaju da će maksimalna brzina bez ograničenja na nemačkim autobanovima biti limitirana.
Ekološke grupe se nadaju radikalnijoj akciji vezanoj za promovisanje električnih automobila, jer su razočarane novim koalicionim sporazumom u Nemačkoj, smatrajući da je „ostao kratak“ kada je reč o postavljanju ciljeva za zaštitu životne sredine.
Sporazum socijaldemokrata (SPD), zelenih i liberalnih slobodnih demokrata (FDP), uključuje podizanje broja električnih automobila na putevima do 2030., na najmanje 15 miliona, uz podršku širenju neophodne infrastrukture.
Međutim, ključne stavke koje su aktivisti za zaštitu životne sredine tražili, vezano za ograničenje maksimalne brzine na auto-putevima i više poreze na vozila koja koriste fosilna goriva, su izostali. Ogranizacije koje su u pitanju su Agora i Deutsche Umwelthilfe (DUH).
Obaveza da se ispuni predlog Evropske unije za efektivnu zabranu automobila koji emituju ugljenik „ranije“ od podrazumevanog cilja do 2035., smatrana je suviše nejasnom.
„Deo sporazuma oko transporta krši odluke saveznih sudova vezane za zaštitu životne sredine“, saopštio je DUH, misleći na presudu iz maja, koja podrazumeva da emisija iz transportnog sektora treba da bude smanjena za 50 odsto do 2030.
„S onim što je napisano u sporazumu, nećemo postići naše klimatske ciljeve“, rekao je Kristijan Hohfeld, direktor Agora Energiewende.
Egzistencijalni izazovi
Nemačka automobilska industrija se suočava s egzistencijalnim izazovima zbog proizvođača iz Kine i SAD, koji su duboko zagazili u globalnu tranziciju ka električnim automobilima.
Kancelarka u odlasku, Angela Merkel, kritikovana je zbog izostanka motivisanja domaćih proizvođača da se brže adaptiraju aktuelnim imperativima u okviru svetske automobilske industrije.
Međutim, proizvođači i političari su se s vremena na vreme suočavali s otporom sindikata koji nastoje da zaštite oko 800.000 radnika koji imaju bojazan da bi brza i loše izvedena tranzicija mogla da ih košta desetina hiljada radnih mesta.
Ipak, prisustvo Zelenih u novoj koaliciji znači da će klimatski aktivisti očekivati jasniji zaokret u politici, uključujući oštrije namete za kupovinu vozila koja emituju ugljen-dioksid.
Subvencije od 6.000 do 9.000 evra su na snazi do 2025., ali u sporazumu nema pomena da li će one biti produžene. U međuvremenu, postojeće takse na potrošnju benzina, lož ulja, uglja i prirodnog gasa, koje tradicionalna vozila čine skupljim, neće biti povećavane, kaže se u sporazumu.
„Nije jasno kako misle da stimulišu ljude da kupe tih 15 miliona električnih automobila. Možete ljudima dati novac da ih priušte ili možete emisiju CO2 učiniti skupljom, ali se oni ne usuđuju da to urade“, rekao je industrijski ekspert, Ferdinand Dudenhefer.
BMW i Daimler su podržali to što sporazum stavlja akcenat na širenje infrastrukture za punjenje baterija automobila, s tim što lobi grupa nemačke automobilske industrije, VDA, tvrdi da je ovo oblast u kojoj Nemačka „mora da uhvati priključak i značajno se poboljša na gotovo svim frontovima.“
Ipak, analitičar iz Bernsteina, Arnt Elinghorst, kaže da subvencije za električne automobile neće više biti plodonosne posle 2025., jer će na kraju biti na tržištu da ponudi atraktivnije i priuštivije modele.
Signali poput investicije vredne 700 miliona evra BlackRocka u poduhvat Ionity, pokazuju da privatni sektor popunjava rupe u infrastrukturi, kaže Elinghorst. „Ne smatram da nam je potrebna podrška iz Berlina. Ovo treba da bude ostvareno konsenzusom širom privatnog industrijskog sektora.“
Vrele Gume
