AktuelnoIstorijaOnline plus

15 najboljih BMW-a svih vremena

2.53KPregleda

Priznat kao jedan od vodećih proizvođača luksuznih i performantnih automobila u današnje vreme, BMW uživa u istoriji koja traje preko 100 godina.

 

Ova nemačka marka je osnovana 1916. inicijalno proizvodivši avionske motore, koji su se koristili u I svetskom ratu. Ubrzo nakon završetka sukoba, kompanija se transformiala u proizvođača vozila, lansiravši prvi motocikl, BMW R 32, proizveden 1923.

 

Na kraju, do 1952., BMW se pozicionirao na polju proizvođača automobila, predstavivši 501, luksuznu limuzinu koja je označila početak putovanja bavarske marke u okviru automobilske industrije.

 

Kompanija je započela ekspanziju svoje ponude i ubrzo je stekla poštovanje kod vozača širom sveta. Od tada, BMW je lansirao dugu listu modela koji su postali nadaleko čuveni, često postavljajući standarde koje su rivali biti prisiljeni da prate.

 

Pred nama je 15 najboljih BMW-a svih vremena.

 

BMW 507 (1955.)

 

Radi se o roudsteru baziranom na prethodnim 501 i 503. Svečano je s njega skinut veo u Waldorf-Astoria hotelu u Njujorku, mada je još pre tog događaja stekao reputaciju „najlepšeg automobila na svetu“.

 

Minhenski automobil iz snova je razvijen s ciljem da se takmiči protiv Mercedesove ikone 300SL.

 

 

 

507 je pogonjen 3,2-litarskim V8 sa 150 ks. Maksimalno je mogao da pojuri do 196 km/h, a do „stotke“ je ubrzavao za nešto više od 11 sekundi. Ovo je bio savršen automobil u svakom smislu. Konstruisali su ga i sklapali najbolji bavarski inženjeri, a bio je oplemenjen najfinijim dostupnim materijalima u to vreme. Zbog svega ovoga, proizvodna vrednost svake jedinice je bila blizu neverovatnih 10.000 dolara, gotovo dvostruko više od projektovane prodajne cene.

 

Samim tim, jasno je da je BMW gubio na svakom prodatom primerku, da bi 1960. ovaj model bio povučen iz ponude.

 

Mada nije mogao da opstane na tržištu, danas je vredan kolekcionarski primerak, koji dostiže cenu iznad milion dolara. Čak, BMW 507 iz 1957., prodat je za 5.040.500 dolara, što ga čini najskupljim modelom bavarske marke u istoriji.

 

BMW 503 Cabriolet (1956.)

 

Dizajnirao ga je Albreht fon Gerc. BMW 503 je bio luksuzni Grand Tourer s dvoje vrata, razvijen uporedo s 507 roudsterom. S ciljem da pozicionira nemačku marku u okviru luksuznog segmenta, 503 je predstavljen na Salonu automobila u Frankfurtu, kao automobil koji kupcima pruža obilje snage i vrhunski komfor u isto vreme

 

503 je bio najpoželjniji BMW svoje ere, a glavni razlog tome je što je njegov dizajn bio „ispred svog vremena“. Odlikovala ga je uska dvodelna vertikalna maska, s dve manje horizontalne s obe strane.

 

 

Veliki okrugli farovi su estetski sjajno smešteni u zaobljene lukove točkova, što je davalo poseban karakter vozilu gledano spreda. Tanak odbojnik, u potpunosti napravljen od hroma, nalazio se na „anfasu“. Haubu je odlikovao blag pad prema nazad, što je automobilu pružalo aerodinamičan izgled.

 

Što se snage tiče, BMW 503 je odbacio stari 2,0-litarski šestocilindraš u korist 3,2-litarskog V8. Ovaj agregat je isporučiovao 140 ks, obezbeđujući ubrzanje do 100 km/h za 12,8 sekundi. Maksimalna brzina je iznosila 190 km/h.

 

Nemačka marka se nadala da će ovaj model doprineti boljoj prodaji u posleratnom periodu, ali je i on završio s teškim gubicima. Na kraju, 1959. BMW je stopirao proizvodnju. Ukupno je s proizvodne linije sišlo 413 jedinica, dostupnih u kupe i kabriolet varijantama.

 

BMW 3200 CS (1962.)

 

Predstavljen na Salonu automobila u Frankfurtu 1961., BMW 3200 CS je obeležio kraj jedne ere za nemačku kompaniju. Naime, on je bio poslednji model baziran na luksuznoj platformi marke iz ranog posleratnog perioda, koji je započeo s 501 modelom pedesetih godina prošlog veka.

 

Ovaj sportski turer se proizvodio od januara 1962. do septembra 1965, a ukupno su prodate 603 jedinice. Radilo se o kupeu s dvoje vrata prelepog dizajna, koji je imao italijanski „šmek“, nešto što je bio prilično preovlađujuće u to vreme.

 

 

To nije nimalo čudno, budući da je 3200 CS dizajnirala italijanska dizajnerska kuća Bertone. Bavarski kupe je odlikovala čuvena uska vertikalna maska hladnjaka s bočnom horizontalnom temom sa svake strane. Veliki, okrugli farovi, koji su takođe bili zaštitni znak BMW-a u to vreme, i dalje su bili prisutni. Gledajući s boka, 3200 CS je karakterisala čista, elegantna forma.

 

Interesantno, ovo je prvi BMW koji je posedovao „Hofmeister Kink“, dizajnerski detalj baze C stuba. Uskoro je kompletna gama bavarskog proizvođača preuzela ovu karakteristiku, koja je postala zaštitni znak nemačkog giganta. Zadnji deo 3200 CS je imao dve cirkularno oblikovane signalne grupe, oivičene hromom. Za pogon je bio zadužen 3,2-litarski V8 motor, uparen s četvorostepenim manuelnim menjačem. Maksimalna brzina je iznosila 200 km/h, uz sprint do „stotke“ za 8,9 sekundi.

 

BMW 3.0 CSL (1973.)

 

Najmoćniji CS ikada konstruisan do tada, BMW 3.0 CSL je bio sportska verzija postojećeg serijskog kupea pod nazivom BMW E9. Prvi model iz E9 serije je bio 2800 CS s motorom radne zapremine 2.788 ccm, koji se „vrteo“ do 6.000 o/min, isporučujući 170 ks. Drugi kupe iz serije je bio 3.0 CS, predstavljen 1971. Opremljen motorom od 2.986 ccm, raspolagao je sa 180 ks pri 6.000 o/min. Mada je akcenat kod ovih automobila bio više na komforu, BMW je lansirao zvezdu linije – 3.0 CSL.

 

Ovaj sportski model je posedovao 3,2-litarski motor koji je proizvodio za to vreme izuzetnih 206 ks, uz mogućnost da maksimalno pojuri do 220 km/h.

 

 

Mada je motor ostao jedan od ključnih činilaca kada su u pitanju performanse, sama konstrukcija ovog automobila, s lakim materijalima, bila je glavni faktor sjajnih mogućnosti. Zapravo, „L“ iz „CSL“ se odnosilo na „lako“.

 

BMW je efikasno iskoristio aluminijum za vrata, haubu i poklopac prtljažnika. Čak je i šasija konstruisana s tanjim slojevima metala da bi se redukovala ukupna masa vozila. Rezultat se ogledao u odličnom odnosu snage i mase – 6,1 kg/ks. Pored sjajnih performansi, najintrigantniji detalj na automobilu je bio posebno oblikovan zadnji spojler, zbog kojeg je ovaj automobil dobio nadimak „betmobil“.

 

BMW M1 (1978.)

 

Uživa u reputaciji jednog od najkultnijih BMW-a ikada proizvedenih. Bila je to izvanredna mašina, kako za trkačku stazu tako i regularne puteve.

 

Retko koji BMW je učinio toliko za imidž bavarske marke kao M1, koji je zapravo bio prvi model koji je poneo „M“ značku, a svih 460 primeraka je ručno proizvedeno. Naravno, ovo je jedan od najređih BMW-a svih vremena, i samim tim veoma vredan među kolekcionarima.

 

 

S 3,5-litarskim, rednim šestocilindrašem, M1 je isporučivao 277 ks pri 5.000 o/min. Motor je bio uparen s Kugelfischer-Bosch mehaničkim sistemom ubrizgavanja goriva, što je automobilu omogućavalo maksimalnu brzinu od 262 km/h. Uviđajući potencijal M1, BMW-ova sportska divizija je kreirala trkačku verziju, poznatu kao M1 Procar.

 

Za potrebe auto-moto sporta, dizajneri su unapredili karoseriju serijskog M1 i integrisali veliki zadnji spojler i još neke dodatke. Šestocilindarski motor je prošao tretman BMW M inženjera u skladu s trkačkom regulativom Grupe 5. Rezultati su bili sjajni – 850 ks i maksimalna brzina od 310 km/h.

 

BMW M Coupe (1998.)

 

Ovo je bila visokoperformantna varijanta Z3 kupea, koji je proizvela BMW trkačka divizija, BMW Motorsport. Sve jedinice M Coupea su proizvedene i sklopljene u Spartanburgu u SAD, mada su komponente poput menjača i motora uvožene direktno iz Nemačke. Ovaj automobil je razvijen pod dirigentskom palicom glavnog BMW-ovog inženjera, Burkharda Gešela.

 

 

Tim je morao da zadrži troškove proizvodnje na što nižem nivou, te je shodno tome M Coupe delio veći deo svoje karoserije sa Z3 kupeom. Ipak, nije bilo kompromisa po pitanju pogona, a četiri završetka izduvnih cevi ispod zadnjeg odbojnika, bili su jasan dokaz za to. Inicijalno, M kupe je bio u ponudi s 3,2-litarskim, viosokoturažnim rednim šestocilindrašem, koji je kreirala BMW M divizija. Ova jedinica poznata kao S52, isporučivala je 321 ks pri 7.000 o/min, obezbeđujući sprint do „stotke“ za 5,2 sekunde, dok je maksimalna brzina elektronski ograničena na 250 km/h. U 2001., motor je unapređen (S54).

 

BMW Z8 (1999.)

 

Razvijen pod kodnim imenom E52 od 2002. do 2003., BMW Z8 je roudster s dvoje vrata, koji su zajedničkim snagama dizajnirali Henrik Fisker i Skot Lempert. Prvobitno, Z8 je bio dizajniran u čast BMW-a 507 iz pedesetih. Nekoliko prototipova je proizvedeno između 1996. i 1999., a jedan koncept je predstavljen na Salonu automobila u Tokiju pod nazivom Z07. Uspešan odziv publike i ogromna popularnost među BMW entuzijastima, doveli su do komercijalnog razvoja Z8. Ovaj automobila se čak pojavio u filmu o agentu 007 „The World Is Not Enough“.

 

 

Što se tiče performansi, 5,0-litarski V8 motor je isporučivao 400 konja pri 6.600 o/min. Dizajniran od strane BMW Motorsporta, interno je bio poznat kao S62, pozicioniran odmah iza prednje osovine, što je Z8 obezbeđivalo odnos mase po osovinama od 50:50. Ovaj BMW je mogao da dostigne maksimalnu bzinu od 290 km/h, mada je ona bila elektronski ograničena na 250 km/h.

 

Do 100 km/h je ubrzavao za 4,7 sekundi, a u nekim testovima, BMW-ov pulen je nadmašio Ferrari 360 Modernu, posebno po pitanju ubrzanja, kočenja i voznih karakteristika. Oko 5.700 jedinica je proizvedeno između 2000. i 2003.

 

BMW M5 Touring (1992.)

 

Predstavljen 1992. BMW M5 u karavanskom izdanju je u suštini bio sportski automobil u karoserijskoj formi komfornog i luksuznog turera. Ovaj model je bio savršena reprezentacija fascinantnog sedana, udobnog karavana i moćnog sportskog automobila u jednom pakovanju.

 

Cilj kreatora je bio da predstave komforno vozilo s karakteristikama kao što su prostran enterijer i izdašan prtljažni prostor, ali uz sportski aspekt karatkerističan za jedan BMW M model.

 

 

M5 Touring je u najvećoj meri sklapan ručno u BMW M fabrici u Minhenu. Ono što je interesantno je da je bio poslednji BMW-ov model koji je proizvođen na taj način.

 

Motor je bio 3,8-litarski redni DOHC šestoclindraš, koji je isporučivao 340 ks pri 6.900 o/min.

 

Suvišno je reći da se radilo o najboljem pogonskom agregatu u klasi. Čak i danas on slovi za sjajnu mašinu. Do „stotke“ je ubrzavao za 5,9 sekundi, a maksimalna brzina je elektronski ograničena na 250 km/h. Interesantno, samo 891 primerak je napustio fabriku, što ovaj M5 Touring čini svojevrsnim raritetom.

 

BMW 2002 (1966.)

 

Dotični klasik datira iz šezdesetih godina prošlog veka. Vlada opšti konsenzus da se radi o jednom od najatraktivnijh BMW-a svih vremena, a BMW 2002 krasi čist i elegentan dizajn. Tanki hromirani odbojnici, blistavi finiš i kompaktna forma, osvojili su srca mnogih. Okrugli farovi i male vertikalne „nozdrve“ maske hladnjaka, dodatno su nagoveštavali specifičan karakter vozila.

 

Ipak, ovaj automobil je bio značajno oslabljen po pitanju snage (po BMW-ovim standardima). Inicijalno, 2002 je posedovao 2,0-litarski motor sa 100 ks uz prisustvo jednog karburatora.

 

 

Najznačajnije unapređenje je bila Turbo akvizicija, predstavljena 1974. Ova varijanta je dizala snagu na 170 „grla“ i 240 Nm, što je bilo znatno više od prvobitnog modela.

 

2002 Turbo je dobio i vizuelno revidiranje. Prednji odbojnik je zamenjen usisnim otvorima a karoserija je dobila poznatu BMW-ovu trikolor temu. Pre postojanja M divizije, 2002 Turbo je bio cenjen kao sportski model, a taj imidž ga prati i dan danas. Veoma je cenjen kao klasik.

 

BMW Z3 (1995.)

 

Naslednik BMW-a Z1 ograničene serije, Z3 je bio simboličan za bavarsku marku, kada je lansiran 1995. Ovaj dvosed otvorenog krova, odigrao je značajnu ulogu u uspostavljanju Z porodice u BMW-ovoj gami. Zasnovan na nasleđu kultnog 503, Z3 karakteriše klasična silueta iz pedesetih, koja je oblikovana u dinamičan i vanvremenski dizajn.

 

Struktura automobila je ispratila klasičan BMW-ov recept vezan za roudstere: dugačka hauba, iskošen vetrobran i vozačka pozicija pomerena prema nazad. Dizajniran od strane Đođija Nagašime, ovaj sportski automobil je bio takođe dostupan kao kupe s dvoje vrata. U to vreme, automobilskoj industriji su nedostajali atraktivni i modeli povišenog klirensa, a Z3 je pomogao da bavarska marka popuni vakuum svojim sjajnim dizajnom i izvanrednim vozačkim karakteristikama.

 

 

Ukupno je proizvedeno blizu 300.000 primeraka, što znači da je prvi iz Z serije koji je dostigao masovnu proizvodnju.  Inicijalno je bio u ponudi s četvorocilindarskim M43B18 motoru sa 114 ks, ali je pogon unapređen s M52 TUB20 šestoclindrašem. M varijante Z3 su lansirane naknadno 1999. sa S50 motorom koji je isporučivao 316 ks.

 

BMW M6 Cabrio (2012.)

 

Prvobitno predstavljen 2012., M6 Cabrio je bio druga generacija performantne verzije BMW-ove serije 6. U to vreme, bilo koja lista visokoperformantnih kabrioleta, bila je nekompletna bez BMW-a i M6 kabrioleta.

 

Ovaj automobil je činio sjajnu mešavinu dobrog izgleda i respektabilne snage, pozicioniravši se između sportskog automobila i roudstera.

 

 

Ipak, pravu magiju ovog modela čini 4,4-litarski twin-turbo V8 s direktnim ubrizgavanjem goriva, koji isporučuje 560 ks i 680 Nm. Naravno, maksimalna brzina je elektronski ograničena na 250 km/h, mada bez limitera iznosi 305 km/h.

 

BMW 1M Coupé (2011.)

 

Nema mnogo automobila koji su kadri da postavljaju standarde u svetu visokoperformantnih automobila, ubrzo nakon lansiranja. Međutim, BMW 1M Coupe nije bio običan automobil. Ovaj kompaktni kupe je odlikovala mala masa i M pogon, čime je osvojio srca ljubitelja bavarske marke.

 

Povrh toga, ova mašina sa zadnjim pogonom poseduje manuelnu transmisiju, što je kombinacija iz snova za svakog istinskog automobilskog entuzijastu. Rezultat se ogleda u prodatoj 6.331 jedinici u samo jednoj godini proizvodnje, mada je BMW inicijalno planirao da plasira samo 2.700 primeraka. Velika potražnja je učinila svoje.

 

 

Serija 1 M kupe se značajno razlikuje od standardne serije 1, kako po pitanju dizajna, tako i snage. Prvonavedena verzija poseduje tipične M elemente karoserije, kao što su bočni retrovizori i prednji odbojnik. Po prvi put na jednom serijskom automobilu, usisnici vazduha su iskorišćeni za poboljšanje aerodinamike vozila. Na zadnjem delu automobila se našao zadnji spojler, suptilno integrisan u poklopac prtljažnika, dok donjim delom dominiraju četiri završetka izduvnih cevi, naglašavajući sportski karakter vozila.

 

Trolitarski redni šestocilindraš se podrazumeva, u ovom slučaju s 340 ks pri 5.900 o/min, uz maksimalni obrtni moment od 450 Nm. Ubrzanje do „stotke“ obavlja za 4,9 sekundi.

 

BMW M2 (2016.)

 

BMW M2 je visokoperformantna varijanta serije 2, koja je na tržište stupila 2014. I serija 1 i 1 M, zamenjeni su serijom 2, što je M2 učinilo ulaznim modelom BMW-ove M divizije.

 

Premijeru je zapravo imao u video igri „Need For Speed: No Limits“ 2015., godinu dana pre nego što se našao na tržištu.

 

 

M2 je kreiran za isporuku beskompromisnih performansi i bez dileme, ispunio je zadatak. Ovaj kupe s dvoje vrata i pogonom na zadnje točkove, ispod haube poseduje 3,0-litarski turbo „šestak“ s 365 konja pri 6.500 o/min i 465 Nm. M2 iz 2016. opremljen manuelnim menjačem, do 100 km/h može da ubrza za 4,5 sekundi. Transmisija s dvostrukom spojnicom vreme sprinta spušta za 0,2 sekunde. Maksimalna brzina je elektronski ograničena na 250 km/h, dok opcioni vozački paket otključava čitavih 270 km/h.

 

 

BMW M5 (2018.)

 

Jedan od najbeskompromisnijih automobila u BMW-ovoj gami, M5, luksuzna je sportska limuzina koja ozbiljno opravdava reputaciju „ultimativne vozačke mašine“.

 

Bez sumnje, ovo je najbolja ponuda nemačke marke kada su visoke performanse u pitanju, koja sjedinjuje snagu superautomobila s vrhunskim komforom i tehnologijom.

 

 

Poznat kao pripadnik F90 generacije, ovaj model je prvi M5 koji standardno poseduje „M xDrive“ pogon na sve točkove, nudeći izvanrednu distribuciju maksimalnog obrtnog momenta na svaki točak ponaosob, što ujedno znači da se dostupne konjske snage efikasnije iskorišćavaju.

 

Ipak, oni zagriženiji entuzijasti će i dalje moći da uživaju u uzbudljivom „driftu“, jer se pritiskom na M Dynamic dugme automobil prebacuje u režim zadnjeg pogona.

 

Dakle, M5 je opremljen 4,4-litarskim V8 koji proizvodi monstruoznih 600 ks i 750 Nm. Ubrzanje je strahovito, jer ovaj velik i težak automobil do „stotke“ doleće za samo 3,2 sekunde, što CS varijanta spušta na 3,0 sekunde.

 

BMW M8 Gran Coupe

 

Bez dileme, ovo je BMW-ov sedan najagresivnije pojave kada je reč o visokoperformantnoj ponudi bavarske marke. M8 Gran Coupe je zapravo kupe s četvoro vrata, a za razliku od svojih sestrinskih varijanti, koje su u ponudi s dvoje vrata, M8 GC čini praktičniji izbor, s obzirom na to da poseduje duže međuosovinsko rastojanje, bez bilo kakvih kompromisa po pitanju snage.

 

Dizajneri bavarskog giganta su ambiciozno radili na perjanici među M modelima, a posao su odradili izvanredno, bez ikakve dileme.

 

 

Karoserija ovog superkupea s četvoro vrata odiše agresivnošću iz svakog ugla, bilo da se radi o prednjem odbojniku s masivnim ventilacionim otvorima, „besnim“ farovima ili zadnjem difuzoru koji ugošćava kvartet završetaka izduvnih cevi. Sve u vezi s ovim automobilom deluje monstruozno.

 

Naravno, pravi „monstrum“ se nalazi ispod haube, gde pronalazimo poznatu 4,4-litarsku turbo V8 jedinicu sa 625 ks i 750 Nm.

 

Iz stanja mirovanja do 100 km/h ubrzava za samo 3,2 sekunde, što je brže nego što možete da izgovorite ime ovog automobila. Mašina je uparena s osmostepenom M automatskom transmisijom i xDrive pogoskim sistemom.

 

Vrele Gume

Priredio: Pavle Barta

1 Komentar

  1. Malo ova prica ne pije vodu… tj. naslov ne odgovara onome sto je napisano. Ne sporim da su modeli 501, 503 i slicni bili lepi i posebni, ali kako ste i sami zakljucili, BMW je na njeima imao samo gubitke.
    Ostale modele koje pominjete su uglavnom iz M ergele, sto je opet neka posebna serija.

    Zameream da nigde nije pomenuta serija 3, koja je, to je poznato, stozer BMW-ove reputacije kako u M tako i u obicnoj seriji a i po broju prodatih primeraka i vremenu koliko dugo se proizvodi.

Ostavite komentar

Top Reviews

Video Widget

gallery