Kada dobra kampanja o bezbednosti saobraćaja izgubi smisao u AI prevodu
Postoje teme oko kojih ne bi trebalo da postoji dilema. Bezbednost saobraćaja jedna je od njih. Zato kampanju „Vozi odmoran“, koju Agencija za bezbednost saobraćaja sprovodi već deset godina zajedno sa partnerima, treba podržati.
Umor za volanom jedan je od najopasnijih i najpotcenjenijih uzroka saobraćajnih nezgoda. Tokom leta stotine hiljada ljudi prolaze kroz Srbiju na putu ka moru ili se vraćaju kući. Posle osam ili deset sati vožnje, jedna pauza zaista može da napravi razliku između bezbednog dolaska i tragedije.
Upravo zato ova kampanja zaslužuje ozbiljnu pažnju. Ali i ozbiljnu komunikaciju.
Dok sam gledala fotografije sa predstavljanja ovogodišnje kampanje, više sam razmišljala o onome čega nema nego o onome što se vidi. Na bini su predstavnici institucija, partnera i kompanija koje učestvuju u projektu. To je očekivano.
Ali nema onih koji svakodnevno razgovaraju sa vozačima. Nema specijalizovanih automobilskih medija, autora i kreatora sadržaja koji decenijama grade poverenje vozača, dakle upravo kod ljudi kojima je ova poruka namenjena.
To nije pitanje sujete. To je pitanje efikasnosti.
Navike vozača danas više ne menjaju konferencije za medije. Menjaju ih autentična iskustva, video sadržaj i ljudi kojima publika veruje.
Upravo smo prethodnih dana, sasvim neplanirano, zbog kvara kampera u Crnoj Gori pokazali kako izgleda stvarni stres na putu.
Čekanje šlep službe, donošenje odluka, umor i neizvesnost. To je bezbednost saobraćaja u praksi. Nijedna konferencija ne može da dočara taj osećaj.
A onda pogled odlazi na promotivni plakat.
Pored poruke „Vozi odmoran“ stoji engleski prevod: Drive Fresh
Na prvi pogled deluje sasvim prihvatljivo. Međutim, upravo tu se vidi koliko je opasno bukvalno prevoditi jezik.
Jezik nije rečnik. Jezik je smisao.
Ozbiljne međunarodne kampanje ne prevode poruke doslovno, već ih lokalizuju. Njihov cilj nije da pronađu odgovarajuću reč, već da kod čoveka koji čita izazovu isto razumevanje i previlnu reakciju, emociju,...
Izvornom govorniku engleskog jezika izraz „Drive Fresh“ zvuči mnogo bliže reklami za osveživač vazduha ili energetski napitak nego upozorenju vozaču da ne seda umoran za volan.
Mnogo prirodnije poruke bile bi „Drive Well Rested“, „Don’t Drive Tired“ ili „Stay Alert. Drive Safe.“
Ni poruka „Every 2 hours“ ne funkcioniše najbolje. Svakih dva sata… šta?
Na engleskom bi bilo prirodno napisati „Take a break every 2 hours“. Sitnica? Možda. Ali upravo se na takvim sitnicama vidi razlika između komunikacije koji kreiraju amateri i onoga što bi uradili profesionalci
Jezik nije Google Translate. Dobra komunikacija nikada nije bukvalan prevod. Ona prenosi istu ideju, isto upozorenje i istu emociju drugom čoveku.
Ostaje i jedno sasvim legitimno pitanje. Koliko košta kampanja „Vozi odmoran“? I koji su njeni stvarni efekti? Stagnacija broja nastradalih-umesto smanjenja, jasno pokazuje promašen fokus
U javnosti su predstavljeni partneri, aktivnosti i promotivni punktovi, ali nema javno dostupnog podatka o ukupnom budžetu niti o tome koliko se ulaže u komunikaciju koja zaista dopire do vozača. Ako u kampanji učestvuju državne institucije, građani imaju pravo da znaju kako se taj novac troši. Jer nije isto organizovati konferenciju za medije i napraviti originalan autorski digitalni sadržaj koji će pogledati milion ljudi.
U svemu postoji i još jedno pitanje: zašto se i oko teme bezbednosti saobraćaja stvara utisak da postoje poželjni i nepoželjni mediji?
Ako je cilj da poruka stigne do što većeg broja vozača, onda bi svaki medij koji može da doprinese tom cilju morao da bude partner. Umor za volanom ne bira političko opredeljenje, televiziju koju gledate niti portal koji čitate. On jednako ugrožava svakoga ko sedne za volan.
Posle deset godina trajanja kampanje možda je vreme da se postavi i najvažnije pitanje: kako merimo njen uspeh?
- Brojem konferencija?
- Brojem partnera?
- Brojem objavljenih suvih saopštenja?
- Prevaziđenim terenskim akcijama da se opravdaju sredstva?
Ili brojem ljudi koji su zaista promenili naviku i napravili pauzu na putu?
Javne kampanje postoje da bi menjale ponašanje ljudi. Sve drugo je organizacija događaja.
Možda je upravo zato najveći izazov kampanje „Vozi odmoran“ to što danas deluje kao da razgovara pre svega sa institucijama koje je organizuju, a mnogo manje sa vozačima kojima je namenjena.
A bezbednost saobraćaja počinje tek onda kada vozač, posle dva sata vožnje, ugleda znak za odmorište, seti se poruke i odluči da stane.
Lidija Piroški
