Registracija električnih bicikala u Srbiji: Ko mora da registruje vozilo, a zašto mnogi to trenutno ne mogu

REGISTRACIJA ELEKTRIČNIH BICIKALA U SRBIJI: Država traži tablice, ali mnogi vlasnici ne mogu da ih dobiju

Nova pravila za električne bicikle izazvala su proteste širom Srbije. Objašnjavamo ko mora da registruje vozilo, šta kaže pravilnik i zašto su mnogi vlasnici upali u administrativni ćorsokak.

Građani su ih legalno kupili kao električne bicikle. Novi pravilnik ih sada u mnogim slučajevima tretira kao mopede, ali bez odgovarajuće dokumentacije mnogi ne mogu da prođu homologaciju, tehnički pregled i registraciju. Dok ih institucije šalju od jednog do drugog šaltera, vlasnicima ostaje pitanje, kako da ispune obavezu koju država od njih traži?

Nova pravila za električne bicikle u Srbiji trebalo je da uvedu red na tržište na kojem su se godinama pod istim nazivom prodavala potpuno različita vozila.

Umesto toga, otvorila su niz pitanja na koja građani još nemaju odgovor.

To najbolje pokazuje protest u Subotici, gde građani već danima traže rešenje za vozila koja su kupili kao električne bicikle, a koja sada, prema novim pravilima, mogu da budu svrstana u kategoriju mopeda.

Njihova tvrdnja je jednostavna, žele da registruju vozila, ali ne mogu jer institucije nemaju jedinstvenu proceduru.

Šta se zapravo promenilo?

Od 27. juna 2026. godine primenjuje se izmenjeni Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima.

Pravilnik precizno definiše električni bicikl kategorije K3. To je bicikl kod kojeg elektromotor služi isključivo kao pomoć pri pedaliranju, ima maksimalnu trajnu nominalnu snagu od 250 W, a pomoć motora prestaje kada vozač prestane da okreće pedale ili dostigne brzinu od 25 km/h.

Za takav električni bicikl nisu potrebni registracija, registarske tablice, obavezno osiguranje niti AM vozačka dozvola.

Međutim, vozilo koje može samostalno da se kreće pomoću elektromotora, razvija brzinu do 45 km/h i ima snagu do 4 kW može biti svrstano u kategoriju L1 moped.

Za takvo vozilo registracija postaje obavezna.To znači tehnički pregled, registarsku tablicu, obavezno osiguranje i odgovarajuću vozačku dozvolu.

Najviše problema imaju modeli sa ručicom gasa, odnosno oni koji mogu da se kreću bez okretanja pedala.

Kupili bicikl, sada treba da registruju moped. Najveći problem nije sam pravilnik.

Problem nastaje zato što su hiljade ovakvih vozila prethodnih godina uvezene i prodate kao električni bicikli.

Kupci su dobili račun na kojem piše „električni bicikl“, ali nisu dobili dokumentaciju potrebnu za registraciju mopeda.

Kada danas pokušaju da registruju vozilo, često nailaze na administrativni ćorsokak.

Za registraciju nije dovoljan račun iz prodavnice. Potrebno je dokazati tehničke karakteristike vozila i njegovu usklađenost sa propisima za kategoriju L1.

Ako odgovarajuća dokumentacija ne postoji ili je nepotpuna, registracija može biti veoma komplikovana ili potpuno nemoguća.

Može li pojedinačna homologacija da reši problem?

Postoji mogućnost pojedinačnog odobrenja vozila preko ovlašćenih tehničkih službi. Međutim, to nije automatsko rešenje.

Vlasnik mora da priloži odgovarajuću dokumentaciju, a vozilo mora da ispuni tehničke uslove za kategoriju u koju se razvrstava.

Ako proizvođač ili uvoznik ne mogu da obezbede potrebne podatke, postupak može biti dugotrajan, skup ili neuspešan.

Ko snosi odgovornost?

Kupac nije birao kako će vozilo biti uvezeno. Kupac nije radio homologaciju.Kupac nije određivao kategoriju vozila. Kupio je proizvod koji je legalno bio u prodaji i dobio dokumentaciju koju mu je prodavac izdao.

Zbog toga se danas postavlja logično pitanje da li ceo teret rešavanja ovog problema može da padne upravo na krajnjeg kupca.

Koliko sve može da košta?

Ako se vozilo tretira kao moped, vlasnik može imati troškove:

•  pojedinačnog odobrenja ili tehničkog ispitivanja,
• tehničkog pregleda,
•  registracije i registarske tablice,
• obaveznog osiguranja,
• zaštitne kacige,
•  AM vozačke dozvole, ukoliko već nema kategoriju koja omogućava upravljanje mopedom.

Građani u Subotici navode da obuka za AM kategoriju u njihovom gradu košta više od 50.000 dinara za osobe koje nemaju nijednu vozačku dozvolu, dok su cene u pojedinim drugim gradovima niže.

Najveća mana pravilnika nije granica od 250 W

Evropski propisi godinama jasno razlikuju električni bicikl od električnog mopeda.

Zato nije sporno da vozilo koje može samostalno da razvija brzinu od 45 km/h podleže strožim pravilima.

Sporno je što za veliki broj vozila koja su već prodata kao bicikli nije unapred obezbeđena jednostavna i jasna procedura prelaska u novu kategoriju.

Građani zato s pravom postavljaju pitanja:

Ko je odgovoran ako je vozilo godinama prodavano kao električni bicikl? Ko će platiti dodatna ispitivanja i homologaciju? Šta da radi vlasnik čije vozilo tehnički odgovara mopedu, ali nema dokumentaciju potrebnu za registraciju?

Dok Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Agencija za bezbednost saobraćaja ne ponude jedinstveno i precizno rešenje, veliki broj vlasnika električnih dvotočkaša ostaje u pravnom vakuumu.

Ne mogu bezbrižno da koriste vozilo kao bicikl. A mnogi ga, bar za sada, ne mogu ni registrovati kao moped.

Tekst: Lidija Piroški

BONUS VIDEO: ULIČNA TRKA ELEKTRIČNOG CORELLI NICMA BICIKLA I AUTOMOBILA