Kako se postaje srećan?

Reč TALISMAN potiče od grčke reči telesma koja označava stvaranje, ali i predmet posvećen sreći odnosno amajliju koja ima magičnu moć. Francuski automobilski gigant, Renault, od 2015. godine priziva sreću sa jednom posebnom limuzinom D segmenta. Reč je o modelu Talisman, zvaničnom nasledniku Lagune skinute sa fabričke trake iste godine.

Model Talisman se još uvek zvanično proizvodi u svojoj prvoj generaciji. Međutim, na test nam je stigla jedna zaista specifična varijanta. U pitanju je primerak sa novim (napokon) Blue dCi 2.0 dizel agregatom i okruglo 200 konjskih snaga, u skoro pa najboljoj S-Edition opremi! 

Magija u pojavi

Nešto čarobno Talisman najavljuje već na prvi pogled. Kao prvo, ovaj sedan D segmenta veličinom neodoljivo podseća na limuzine poput Pasata ili Superba. Sa svojih 4.849 mm on je upravo u njihovom rangu, ili na primer Tojote Kemri. Takođe, on je svega 7,5 cm kraći od Mercedesove E klase. Sasvim dovoljno za glavobolju prilikom svakog parkiranja na ulicama naša dva najveća grada.

Ipak, da Talisman bude drugačiji u odnosu na ostale pobrinuli su se dizajneri Renoa uzevši od svakog svog modela po malo.

Spreda maska koja podseća na Espace, linije Megana i proširena stražnjica Talije (ili Dačije Logan), ukratko je izgled našeg Talismana.

Sa prednje strane ističe se dakle proširena maska hladnjaka karakteristična i za neke druge Renault modele. Na nju se nadovezuje svetlosna grupa koju uokviruju LED dnevna svetla dizajnirana u obliku slova C (za nekoga i D bez vertikalne linije). Njegov svetlosni potpis udružuje se sa pogledom farova koji nose oznaku Full LED Pure Vision. Produžena hauba u odnosu na srodne modele takođe je vidljiva na prvi pogled i upotpunjuje frontalnu pojavu ove moćne limuzine. Širina samog vozila iznosi 1.868 mm, ili nešto više od 2 metra uključujući otvorene retrovizore, što takođe parkiranje ne čini lakim.

Bočne linije naše francuske amajlije ne donose spektakularne novine. Ipak, one se savršeno uklapaju u njegov celokupni “barokni“ imidž. Niska linija krova koji se spušta kao kod nekih kupea svakako je prva profilna impresija. Visina od nepunih metar i po, te jedno od rekordnih međuosovinskih rastojanja u klasi od 2.809 mm, daje mu elegantan i aerodinamičan izgled. Da je u pitanju blago mišićavi gospodin u odelu i sa sportskom dušom otkriva nam i radstojanje od tla od svega 145 mm. Fino dizajnirani 18-inčni naplaci ili vam felne su čini nam se idealna veličina za ovu i ovakvu karoseriju. Tu su i hromirani bočni otvori za vazduh koji zaista deluju u skladu sa imenom modela – magično.

Najveću zamerku spoljašnjem izgledu dali bismo preterano dodatno zatamljenim zadnjim staklima koja previše odudaraju generalno primamljivom outfitu, bar kada je reč o testiranoj sivoj (cassiopee) varijanti modela. 

Kada je reč o zadnjem delu vozila, ni tu Reno nije previše eksperimentisao. Podignuta pozadina Talismana, barem nama, deluje samo kao malo raširena i “podgojena” sestra mu Talija ili joj naslednik Logan. Ipak, razlika je ako ništa u skladnoj i izduženoj svetlosnoj grupi. Ona je u obliku horizontalnih palica za hokej koje se skoro dodiruju. Ispod njih se karakteristično prostire širok i vrlo uočljiv naziv modela. Donji zadnji deo otkriva nam dva hromirana izduvna otvora.  Oni su ipak samo modni detalj, jer su lažni. Što bi rekao jedan naš gledalac, “zmajevi od papira”.

Eksterijer Talismana dakle možda nije prepoznatljivo avangardan za jedan Reno, ali svakako je vrlo uočjiv, moderan i izaziva pažnju “na prvu loptu”. Kombinacija mišićavog i poslovnog stajlinga najbolji su mu opisi.

Qui est là dedans (Ko je unutra)?

Zašto Reno upravo Talismana predstavlja kao svog takmaca u trci premijum limuzina jasno je čim otvorimo vrata istog. Iako je većina dizajnerskih rešenja preuzeta iz drugih novih modela ovog legendarnog proizvođača, uložen trud na završnoj obradi i kvalitet materijala u eneterijeru Talismana svakako je za pohvalu.

Sedišta u S-Edition varijanti presvučena su nappa kožom. Ona se savršeno kombinuje sa tamnom bojom unutrašnosti i crvenim štepom. Taj francuski dupli štep na kožnim delovima, te kombinacija drveta i meke plastike u vidokrugu kabine izgledaju zaista impresivno.

Iako deo oko menjača i između prednjih sedišta, te prostor u samim vratima, nije izrađen od vrhunskih materijala, brojnost pregradica, funkcionalnost i lakoća korišćenja istih dovoljni su za još jednu prelaznu ocenu enterijera.

Kao što smo i navikli od Renoa, najveći plus i ovog puta ide na savršenu udobnost, kako vozačkog i suvozačkog mesta, tako i zadnje klupe.

Kada je reč prednjim sedištima čim sednete tu je čak 6 načina za električno podešavanje istih. Tu je i zaseban sistem samoventilacije (pa i grejanja). Zanimljivo da se sedište automatski odmakne prilikom izlaska iz automobila, a kada se motor posle toga ponovo startuje, sedište se elektronski vraća na prethodno postavljenu poziciju. To traje malo duže i “finije” nego kod mehaničkog pomeranja sedišta. U isto vreme, to daje poseban osećaj važnosti vozaču.

Više nego komforna vozačka pozicija, isto toliko pa i malo više mesta za suvozača, nisu “štetili” prostoru na zadnjoj klupi. On možda još uvek nije u rangu Pasata, ali se danas redak soj skromnih direktora, šefova bez kompleksa, ili sada popularnih top menadžera, svakako može osećati prijatno i komforno vozeći se na zadnjem sedištu ove limuzine.  

I pored naglo padajuće linije krova, razdaljine do “glave na ramenima” nazad ima sasvim dovoljno (više nego u Peugeot 508 npr.).  Ne manjka ni prostora za kolena, a ni ugao sedenja zadnje klupe nije za primedbu. Za dodatni užitak putnika nazad pobrunili su se i dva klimatska ventila. Tu su i dva usb ulaza i “šteker” sa 12-voltnim naponom.

Zvaničan kapacitet prtljažnika od 608 litara jedan je od vodećih u klasi.

Ipak, vrlo mali okvir samog utovarnog prostora (širine otvora prtljažnih vrata na gornjem i donjem delu jedva prelaze 1 metar), kao i gotovo nedostupan “duboki” deo unutrašnjosti gepeka, kvare ovu finu cifru zapremine. Najveća dužina tovarnog prostora sa preklopljenim zadnjim sedištima iznosi pak zavidnih 2.076 mm.

Renault Talisman 2.0 dci S-Edition nema dominantan, najveći u klasi, 8,7″ ekran, kao što je to slučaj u najvišem Initiale Paris paketu opreme (doplata za njega i prateći audio sistem je 1.200 evra).

Umesto toga na centralnoj konzoli nalazi se sasvim dovoljan 7-inčni ekran takođe osetljiv na dodir, dosta prostih ali ograničenih funkcija.

Druga generacija R-Link sistema brža je, jednostavnija, i ne pruža veliki broj uglavnom nepotrebnih informacija. Njime se osim dodirom ekrana može upravljati i centralnim “džojstikom” koji se nalazi iza menjača i sasvim korektno je dostupan vozaču, ali tek kada se navikne na njega.

Digitalna instrument tabla daje nam tačno onoliko informacija koliko je potrebno da ostanemo fokusirani na vožnju. Njome se upravlja lako dostupnim komandama smeštenim na volanu. Sve se to čini dosta lako i već poznato, odnosno viđeno u drugim Reno modelima.

Dodajmo i da multimedijalni sistem R-Link 2 već od Business paketa opreme (dva nivoa ispod testiranog S-Edition) ima audio 3D zvuk by Arkamys, internet vezu koja naravno nije dostupna u našoj zemlji (biće za dve, najdalje 3 godine:), zatim ucrtanu kartografiju Evrope (pa čak i delova Srbistana), kao i funkciju povezivanja sa aplikacijama Android Auto i Apple CarPlay.

Novi motor, nova sreća, nekom manja – nama veća

Razlog što nam je na test došao model čija je premijera bila pre gotovo 4 godine jeste nova ponuda agregata na srpskom tržištu. Čini se da su u Renou napokon shvatili da sada već ex 1.6 dizel motor, kao i dalje aktuelni i 1.8 TCi , nisu najbolje i jedine moguće opcije za ovu dinamičnu poslovno-sportsku limuzinu.

To važi pogotovo za naše podneblje gde je pomenuti benzinac 1.8/225 došao samo u najskupljem, Initiale, paketu i gde dizel agregati još uvek imaju status božanstva. Upravo se zato ponuda za domaće tržište sastoji iz četiri različita dizel motora (svaki u 2-3 paketa opreme). Od njih je ubedljivo najatraktivniji upravo naš testirani 2.0 Blue dCi 200 EDC.

Dakle, stari 1.6 dci sa 130 i 160 kS je definitivno prošlost za Talisman. Na “izvolite” su nam sada 1.7 Blue dCi od 120 i 150 konjske snage, te 2.0 Blue dCi (1.997cm³) od 160 i konačno naših okruglo 200 konja, bez vozača.

Ako vam nešto znači, oznaka tipa ova dva najjača dizel motora jeste M9R. Najveći obrtni moment testiranog modela iznosi 400 Nm pri 1750 obrtaja u jednom minutu. Sve to pokreće se uz pomoć automatskog EDC menjača. Priznajemo, prema tom menjaču smo već u startu bili veoma skeptični, pokazaće se možda i opravdano.

Diskusiju je svakako izazvao, a na relativno tromiji start ili cimanje prilikom pritiska na papučicu gasa brzo smo se navikli, pa i savladali ih. Menjač nas (barem mene) nije skroz razočarao, ali utisak je da bi svakako mogao biti mnogo stabilniji i agilniji.  Recimo da je bolji od CVT-a u Kemriju, a lošiji od EAT-a u Pežou 508. Jer upravo ove dve limuzine iz D segmenta smo imali prilike u skorije vreme da vozimo, pa se poređenje čini više nego relevantno.

Najveća brzina koju gotovo sigurno nigde i nikada nećemo razviti jeste 230 i neki kilometara na sat prema fabričkom proračunu. Za ljubitelje brzine koju retku postižemo recimo i da do “stotke” naš model stiže za prosečnih 8,8 sekundi, pa čak i brže, što smo sami imali prilike da se uverimo proveravajući više neke druge perfomanse nego li samo ubrzanje. Ipak, ovom prilikom ponovo apelujemo da do pomenutih brzina zaista nema potrebe dolaziti, pogotovo kada uživate u jednoj udobnoj limuzini kakva je ova Renoova amajlija, odnosno Talisman.

Kada pričamo o motoru, menjaču i brzini, tu je i ekonomičnost. A ona zaista dosta varira u odnosu na način vožnje i režim rada agregata.

U našoj kombinovanoj i nešto agresivnijoj test vožnji od ukupno skoro hiljadu kilometara (od čega pola na deonici Beograd – Novi Sad i nazad x2) potrošnja je iznosila 7,2 litra na 100 km. Po gradu je to variralo između 7,5 i 8 litara, dok je na makadamskoj deonici autoputa Bg-NS, punoj kojekakvih zastoja, potrošnja bila između 6 i 7 litara. Kako god se okrene (nikako bukvalno), fabrički predviđenih 5 l/100km kombinovane vožnje nemoguće je postići, bar po srspkim putevima i u ovdašnjim uslovima saobraćaja.

Kapacitet rezervoara predstavlja još jednu tačku polemike kod svih verzija Reno Talismana. Naime, usled sistema 4Control  ionako mala zapremina (51 l) dodatno je smanjena i iznosi svega 47 litara, što je ponajmanje u klasi.

Dolazimo do toga da je prosečan domet sa jednim punim “tankovanjem” svega 650-660 km. No, to samo znači da nam i u Renou poručuju da se češće odmaramo i radi sopstvene bezbednosti ne prelazimo velike deonice “iz jednom”.

Od Renoa 4 do 4 Control

Sa svega dve nedelje života u dedinom Renou IV (cipelici ili katrici) vozio sam se više stotina kilometara, u “cugu”. Možda mi se već tada urezala posebna emocija prema udobnosti ovog francuskog brenda. Takođe, kao mali slušali smo urbane legende kako francuski proizvođači imaju posebnu formulu, “tajni sastojak” koji njihove modele čini posebno udobnim, i koji ni po koju cenu ne žele da podele sa ostatkom automobilskog sveta. Drugi deo ovog modernog epa mogao bi da počne upravo od magične udobnosti Talismana.

Ako je komfor sedišta impresija nakon prvog sedanja, onda se ta prijatnost u vožnji samo dopunjuje.

Pre samih utisaka iz vožnje recimo i da podesivi volan finih (taman) dimenzija lepo prijanja rukama i baš je po našem ukusu. Spustivši ga u položaj koji najviše prija i odmara ruke, pogled na instrument tablu nije onemogućen kao kod nekih srodnih modela. To naravno zavisi i od ugla sedenja i visine vozača. A sve se to lako nadomesti pomenutim elektro podesivim sedištima.

Već smo pomenuli nešto sporije kretanje ili naglo cimanje prilikom starta, u zavisnosti od jačine potiska na gas. To smo dakle prepisali menjaču, a optimalna sredina i idealno kretanje nađe se već nakon nekoliko ovakvih polazaka. U tim nižim stepenima prenosa buka u kabini nešto je veća nego li što smo očekivali, ali se postizanjem dovoljnog ubrzanja i automatskim prebacivanjem u šestu brzinu ona nekako stišava i postaje normalna. Zvučna izolovanost vozačke kabine ipak nije jedna od prednosti dizel Talismana sa datim karakteristikama.

Ali smo zato dinamici vožnje dali izuzetno visoku ocenu.

Zahvaljujući solidnoj aerodinamici, relativno dobrom vešanju, odličnom rasporedu težine i velikom međusovinskom razmaku, akcenat ove francuske limuzine nije samo na udobnosti, već i na vrlo dobrim voznim karakteristikama.

To se posebno oseti u krivinama gde Talisman sjajno prijanja asfaltu. Izuzetak nije ni gradska vožnja i u otežanim uslovima saobraćaja. A najveću prednost i ulogu u ovoj pohvali daje mu sada već čuveni sistem 4Control. On se definiše kao autonomno nezavisno upravljanje svim točkovima.

Naime, prilikom ulaska u ošrte krivine, polukružnih ili punih okreta, zadnji točkovi Talismana se pomoću „šasije” 4Control prilagođavaju uglu kretanja vozila u izvesnom stepenu. U prevodu, lakši manevar volanom i u zgusnutim uslovima gradske vožnje (Beograd juče, danas i sutra), ova prostrana limuzina ponaša se skoro kao pravi mali gradski auto. 4Control sistem smanjuje prečnik kruga okretanja Talismana na vie nego pohvalnih 10,8 metara.      

Drugi sistem vredan pomena kada je u pitanju Talisman svakako je i Multi-Sense.

On se sastoji iz 4+1 režima vožnje (Komfort, Sport, Eco, Neutral i Personalizovani). Kako smo naših nepunih hiljadu kilomatara vozili isključivo u prva dva režima, nije ni čudo što nam je potrošnja bila veća od projektovane, a buka u kabini i agilnost menjača na trenutke zabrinjavajuće.

Naime, u Sport režimu motor se dosta jako čuje, doduše ne kao u 508. Ipak, buka je primetno veća nego u ostalim voznim opcijama. Sa druge strane, EDC menjač najlošije komunicira upravo sa Komfort režimom.

Pored ovoga, Multi-Sense zahvaljujući nizu senzora konstatno analizira stanje na putu, brzinu, ugao upravljača, potisak na kočnicu itd, reagovajući kada je to krajnje neophodno. Primera radi, prilagodljivi tempomat vrlo dobro procenjuje razdaljinu i omogućava dosta lagodnu vožnju na otvorenom putu. Naravno, za one koji nisu u strahu da svoju bezbednost apsolutno prepuste kompjuteru.  S obzirom na dosta slabu preglednost zadnjeg stakla, sistem za pomoć pri parkiranju u nazad vrši veliki posao. Jako je koristan u gradskim uslovima i zbog same gabaritnosti limuzine.

Cena i ostalo

Renault Talisman nije samo zamena ili naslednik Lagune, niti isključivo Renoov adut u premijum limuzinama. On je alternativa svima onima koji se još uvek nisu prepustili SUV maniji, ili su im čula suviše prefinjena za porodične mini kombije tipa Raftera, Komba ili Berlinga. Talisman je dakle pre svega udoban i “pun prostora”, a njegova vožnja svakako izaziva sreću i stvara magičnu moć koja je mu je u skladu sa imenom.

Uz sve to, jedna mala korekcija u odnosu na video test. Cena datog modela na trenutnoj akciji iznosi 33.540 evra, odnosno 34.540 regularno po zvaničnom cenovniku Reno Srbije. U tom pogledu on je skuplji od na primer Škode Superb, ali znatno jeftiniji od Pasata, Pežoa 508, pa i čak i Tojote Kemri. 35 hiljada evra nije malo, ali nije ni mnogo za one koji znaju šta hoće. Da budu srećni.

Tekst: Stefan Stojković
Foto: Vrele Gume