AktuelnoIndustrija

Podignuta optužnica protiv BMW-a i Daimlera zbog klimatskih promena?!

1.81KPregleda

Mada automobilska industrija nastoji da smanji emisiju ugljenika, još uvek se smatra za jednog od najvećih krivaca za klimatske promene. Po IPCC-u (Međuvladin panel o klimatskim promenama), saobraćaj je odgovoran za 14 odsto emisije gasova s efektom staklene bašte, nastalom čovekovim uticajem. Na putnička vozila se odnosi tek deo svega toga, ali uprkos tome, protiv BMW-a i Daimlera su podignute optužnice u Nemačkoj.

 

Sudeći po izveštaju Rojtersa, DUH (Deutsche Umwelthilfe ili Nemačka pomoć za životnu okolinu), odlučio je da tuži navedene kompanije zbog negativnog uticaja na klimu.

 

Tužba ih poziva da se zakonski obavežu da prestanu s proizvodnjom motora s unutrašnjim sagorevanjem do 2030. Greenpeace će pripremiti sličnu konstrukciju za tužbu protiv Volkswagena. Nemačkom proizvođaču automobila bi bio dat rok do 29. oktobra da odgovori da li prihvata eutanaziranje SUS motora ili ne.

 

Iako bi ovaj potez mogao izazvati aplauz ekologa i aktivista koji se bore protiv klimatskih promena, stvari su zapravo mnogo složenije nego što se to čini na prvi pogled. Serija članaka napisanih uz pomoć CLEW-a, pokazuje da bi proizvođači automobila mogli uskoro početi da prodaju isključivo električna vozila. Međutim, to bi moglo imati ogroman uticaj na snabdevačke kompanije i druga pridružena mala preduzeća, koja zavise od opstanka automobilske industrije. Mnogi od njih već znaju da neće preživeti tranziciju ka električnoj mobilnosti.

 

Moguće je da tužba nastoji da „zapleni“ odluku Saveznog ustavnog suda iz aprila 2020., da bi kreirala izvestan trend. Vrhovni sud Nemačke presudio je da zemlja ne štiti buduće generacije protiv klimatskih promena. Odlukom je dodatno smanjena količina ugljen-dioksida koju Nemačka može emitovati u poređenju s nivoom iz 1990. (65 umesto 55 odsto) i utvrđeno je da će ova zemlja morati da bude ugljenično neutralna do 2045.

 

Neki su ovu kontroverznu odluku pohvalili, dok su je drugi naširoko kritikovali. Kritičari kažu da je zaštita klime uspostavljena kao vrhunski prioritet, iznad osnovnih prava kao što su privatnost i sloboda. Sudska presuda je čak dovela do krajnosti, jer navodi da se „u nekom trenutku u budućnosti čak i ozbiljni gubici slobode mogu smatrati proporcionalnim i opravdanim po ustavnom zakonu, radi sprečavanja klimatskih promena“.

 

Još jedna kritika ove odluke se odnosi na to da je Nemačka odgovorna za samo dva odsto svetske emisije gasova s efektom staklene bašte. Čak i da Nemačka ovog momenta postane ugljenično neutralna, uticaj bi bio veoma mali.

 

U takvom ambijentu DUH očekuje da dobije slučaj protiv BMW-a i Daimlera. Ukoliko se to desi, pravni presedan će otvoriti vrata sličnim tužbama, poput one koju Greenpeace planira da podnese protiv Volkswagena. Kompanije će takođe morati da dokažu svoju posvećenost smanjenju emisije ugljenika na pravno obavezujući način. Međutim, uticaj bi morao biti znatno značajniji.

 

Kao što smo spomenuli na početku teksta, proizvođači automobila i njihovi proizvodi, odgovorni su za mali deo ukupne emisije ugljenika. IPCC je saopštio da veći deo dolazi iz proizvodnje električne energije i grejanja (25 odsto), nakon čega sledi AFOLU (poljoprivreda, šumarstvo i druga korišćenja zemljišta s 24 odsto) i industrija (21 odsto). Koliko nam je poznato, mesna industrija doprinosi više globalnom zagrevanju nego što to čine putnički automobili. Građevina je takođe jedan od velikih igrača na planu emisije ugljenika. Ako plan DUH-a prođe s BMW-om i Daimlerom, NGO će sigurno svoje akcije proširiti u okviru automobilske industrije i poslovanja.

 

Možemo zamisliti šta je sledeće, a to su poslovni modeli koji se pojavljuju kao validnija alternativa aktuelnim. Ipak, tek treba da se etabliraju zahvaljujući prednostima koje će ponuditi, a ne zbog tužbi koje pogađaju postojeće kompanije.

 

Ako razvijene zemlje postanu neprijateljsko okruženje za poslovanje, one u razvoju bi mogle da ugoste „negativce“ iz industrije, koji se suočavaju s teškim vremenima, što Kinezi uveliko koriste, plasirajući svoju prljavu tehnologiju u nerazvijene zemlje. Političari će u isto vreme vršiti pritisak na firme da sačuvaju radna mesta (čitaj „birače“), ali to možda neće biti dovoljno. Novcu nije potreban pasoš da bi putoavo, on poslovično ostaje tamo gde ga bolje tretiraju.

 

Tačno je bez dileme da je emisija ugljenika globalan problem, i kao takvom mu treba prići. Proizvođači automobila su i ranije bili svesni da će morati da penzionišu motore s unutrašnjim sagorevanjem iz prostog razloga što rezerve nafte neumitno nestaju. Većina automobilskih kompanija već sada u ponudi ima električne automobile da ne bi zaostajale za novim igračima poput Tesle, koji su zauzeli dobar deo novog tržišta. Potreba za usklađivanjem sa strožim ekološkim standardima takođe igra važnu ulogu.

 

Kažnjavanje ovih kompanija u procesu tranzicije bi moglo ne samo da pogodi „zle kapitaliste“ koji ih vode i ulažu u njih, već i radnike koji su direktno ili indirektno povezani s tim preduzećima. Gledajući na različite industrijske grane, pitamo se da li postoji neka koja nije veliki emiter gasova s efektom staklene bašte? Teško.

 

Vrele Gume

Priredio: Pavle Barta

Ostavite komentar

Top Reviews

Video Widget

gallery