Od hibrida do gorivih ćelija vodonika – Hyundai ekološka svest

Hyundai slavi 30 godina razvoja na polju eko-mobilnosti

Od hibrida do gorivnih ćelija vodonika, kompanija Hyundai već tri decenije radi na razvoju ekološki prihvatljivih vozila. Obezbeđivanje ekološke mobilnosti i promovisanje održive budućnosti, ključni su elementi koji se odnose na progresivan način razmišljanja u današnje doba. Električni automobili i hibridna vozila postali su široko rasprostranjeni u poslednjoj deceniji ovog veka, a Hyundai je svoj prvi potpuno električni automobil predstavio još davne 1991. godine. Od tada sledi nekoliko popularnih ekološki prihvatljivih modela, pa ove godine kompanija slavi tridesetu godinu e-mobilnosti. 

Hyundai je prve korake u razvoju EV-a preduzeo dakle još početkom devedesetih godina prošlog veka. Kompanija je tada predstavila svoj prvi potpuno električni automobil, Sonata Electric Vehicle, 1991. godine. Koncept zasnovan na limuzini Sonata, mogao ponuditi domet od 70 kilometara, kao i maksimalnu brzinu od 60 km/h. Narednih godina, Hyundai je predstavio više EV koncepata ovakvih vozila. Godine 1992. EV zasnovan na Excel-u imao je domet od 100 kilometara i najveću brzinu 100 km/h. Sledeće godine Hyundai je razvio drugi EV modela Sonata sa dometom 140 kilometara i maksimalnom brzinom 120 km/h. A već ‘94 otkriven je i EV baziran na modelu Scoupe, sa dometom od 140 kilometara i najvećom brzinom od 120 km/h.

Hyundai je postigao još veći napredak u razvoju svojih EV-ova otvaranjem istraživačkog i razvojnog centra u Namyangu u Južnoj Koreji 1995. godine To dovodi do razvoja Hyundai EV sa nikl-metal-hidridnim baterijama, kao što je Accent EV koncept. Ovaj automobil je ponudio značajno unapređen domet od 390 kilometara i brzinu od 140 km/h. Tokom ovog perioda, Hyundai je takođe sproveo svoje prve eksperimente sa hibridnim pogonskim sistemima. Prvi hibridni električni automobil kompanije, koncept FGV-1, predstavljen je na sajmu automobila u Seulu 1995. godine.

Ulaskom u novi milenijum, briga o životnoj sredini je postala još značajnija tema. Hyundai je počeo sa razvojem vozila sa gorivnim ćelijama 1998. godine, a svoj prvi prototip automobila sa gorivnim ćelijama, koncept Santa Fe Fuel Cell Electric Vehicle, predstavio je 2000. Prvi FCEV sa rezervoarom vodonika od 350 bara, opremljen je baterijom od 75 kw i ponudio je domet od 230 kilometara. Iako je navedena statistika za ono vreme bila impresivna, ona ilustruje da, u kombinaciji sa nedostatkom infrastrukture za automobile na vodonik, gorive ćelije u to vreme nisu bile održive kao pogon za automobile u masovnoj proizvodnji.

Na Sajmu automobila u Ženevi 2004. godine, Hyundai je najavio svoj koncept gorivih ćelija druge generacije, Tucson FCEV, koji je opremljen novom litijumskom polimernom baterijom. Uključio je niz tehničkih unapređenja, uključujući snop gorivih ćelija od 80 kW i prošireni domet vožnje 300 kilometara. Ovo je bilo moguće zahvaljujući 152-litarskim rezervoarima za skladištenje vodonika. Pored toga, Tucson FCEV je imao mogućnost pokretanja tokom hladnog vremena, što znači da se mogao voziti nakon što je bio podvrgnut temperaturama od -20 stepeni celzijusa tokom pet dana.

Krajem prošle decenije, proizvođači automobila započeli su masovnu proizvodnju hibridnih vozila. Hyundai je zadržao visoku poziciju u inovacijama u sistemima alternativnih pogona lansirajući proizvodni model Avante LPI Hybrid 2009. godine. Bilo je to prvo hibridno vozilo na svetu koje pokreće motor sa unutrašnjim sagorevanjem, izgrađen za pogon na tečni naftni gas kao gorivo. LPI Hibrid bio je prvi automobil sa litijum-polimer baterijom, koji je Hyundai razvio zajedno sa lokalnim partnerima. Prednost mu je bila manja težina i veća ukupna snaga.

Nakon dve decenije opsežnog istraživanja i inovativnih koncepata, Hyundai je usredsredio svoj fokus na razvoj modela na potpuno električni pogon tokom 2010. godine. Hyundai je u septembru te godine u Seulu predstavio BlueOn, svoj prvi masovno proizveden električni automobil, zasnovan na platformi Hyundai i10, koji je imao domet od 140 kilometara i najveću brzinu 130 km/h. Hyundijev prvi brzi EV, bio je opremljen litijum-polimernom baterijom od 16,4 kwh sa vremenom punjenja u trajanju od šest sati. Prodaja je bila ograničena na Južnu Koreju i služila je vladinim agencijama.

2011. godine započela je prodaja modela Hyundai Sonata Hybrid, koji je ranije najavljen na Sajmu automobila u Los Anđelesu 2008. godine. Osim što je prvo konvencionalno potpuno hibridno vozilo koje je koristilo litijum-jonske polimerne baterije, Sonata Hibrid je koristila Hyundai-evu tehnologiju Blue Drive, koja je poboljšala ukupnu potrošnju goriva i smanjila emisiju izduvnih gasova. Ovaj model je takođe prvi hibrid koji je pokretao pogon za prenos električne energije, uređaj (TMED). Hyundai je samostalno razvio TMED, uređaj koji je paralelno povezan sistem hibridnih i električnih vozila.

Hyundai je 2013. godine proslavio ključnu prekretnicu u eko-mobilnosti jer je ix35 Fuel Cell postao prvo komercijalno proizvedeno vozilo sa gorivnim ćelijama vodonika na svetu. Ix35 je imao snagu od 100 kw i rezervoar sa 5,64 kg vodonika, kao i litijumsku polimernu bateriju od 24 kwh. Brzo vreme punjenja vozila i domet vožnje od 600 km, u kombinaciji sa nultom emisijom CO2, pružili su koristi i kupcima i društvu u celini.

Tokom 2016. godine, Hyundai je predstavio Ioniq, prvi automobil na svetu koji je ponudio 3 varijante pogona, hibridni, plug-in hibridnji i potpuno električni pogon u jednom tipu karoserije. Ioniq koristi tehnologiju Blue Drive za smanjenje emisije i poboljšanje performansi. Električna verzija sadrži litijum-jonsku polimernu bateriju od 28 kwh i domet 200 kilometara. Svaki model izgrađen je od laganih materijala, uključujući aluminijum i napredni čelik visoke čvrstoće, tako da koristi manje energije dok se vozi. Ostali načini zaštite okoline uključuju njegovu inovativnu upotrebu recikliranih i organskih materijala, kao i smanjeno oslanjanje na proizvode na bazi ulja.

Hyundai je zatim 2018. godine lansirao Nexo, tehnološki vodeći automobil. Sa najboljim dometom vožnje od 666 kilometara, Nexo kombinuje ekološku mobilnost sa najnovijim mogućnostima autonomne vožnje i pametnim naprednim sistemima asistencije u vožnji.

Kasnije iste godine, Hyundai je najavio prvi globalni kompaktni električni SUV, Kona Electric. Potražnja kupaca za Kona Electric premašila je sva očekivanja nakon njenog predstavljanja u Evropi. Dostupan u dve verzije akumulatora, 39,2 kwh i 64 kwh, potpuno električni SUV nudi domet do 484 kilometra uz jedno punjenje.

Nakon 30 godina inovacija u razvoju ekološki prihvatljivih vozila, Hyundai sada nudi najrazličitiji asortiman EV vozila na tržištu. Sa Nexo, Hyundai je u svojoj drugoj generaciji električnih vozila sa gorivnim ćelijama, dok su ostali proizvođači na svom prvom modelu ili još uvek samo razmatraju razvoj. Ioniq je takođe u svojoj drugoj generaciji, pokazujući činjenicu da je Hyundai optimizovao svoja vozila sa alternativnim pogonom, dok ih ostali proizvođači još uvek razvijaju.

U novoj deceniji koja je u toku, Hyundai dalje gleda u budućnost kako bi dodatno ojačao svoju poziciju lidera eko-mobilnosti. Godina 2020. za kompaniju Hyundai je „Godina elektrifikacije“, što znači da do kraja godine planira da ponudi preko tri četvrtine svojih modela u Evropi u varijanti električnih verzija, kao i da postane jedan od najvećih proizvođača vozila sa nultom emisijom gasova u Evropi. Ne zaustavljajući se samo na putničkim automobilima, Hyundai čak dovodi elektrifikaciju u druge aspekte mobilnosti – naime u trkačke automobile i komercijalne kamione. Do 2025. godine Hyundai planira da bude jedan od tri najbolje plasirana proizvođača električnih vozila u Evropi.