AktuelnoF1

Najuspešnija partnerstva u istoriji formule 1

1.83KPregleda

Koji je danas glavni problem formule 1? Manjak preticanja, vrlo rigorozna pravila koja kažnjavaju vozače za svaki agresivniji manevar, konstantna dominacija jednog tima, nedostatak prave konkurencije.

 

Šta je dovelo do ovoga? Danas fabrički timovi imaju monopol nad privatnim ekipama i gledaju kako god znaju i umeju da ih stave u lošiji položaj. Nekada su baš privatne ekipe bile čar formule 1 i one su doprinosile tome da trke budu atraktivnije. Kada se pogleda unazad kroz istoriju, osim Ferrarija, većinom su privatni timovi poput McLarena, Williamsa i Lotusa osvajali titule. Privatni timovi su ostvarivali zanimljiva partnerstva s proizvođačima, ali koja saradnja je bila najplodonosnija? Sledi preged nekih od najdominantnijih kolaboracija u istoriji Formule 1 do sada.

 

McLaren-Honda

 

Ova legendarna postava ne samo da je imala i najbolje vozače tog vremena (Senu i Prosta), nego su zajedno proizveli i jedan od najdominantnijih bolida u istoriji Formule 1. Njihova saradnja je trajala od 1988. do 1992. godine. Za to vreme, McLaren je pobedio na 44 od 80 trka, zabeležio je ukupno 8 šampionskih titula (četiri u konkurenciji vozača i četiri u konkurenciji konstruktora). Još treba napomenuti da je Ajrton Sena osvojio sve svoje tri titule za volanom crveno-bele McLaren-Honde. Najdominantnija sezona im je bila 1988. godine kada su Alen Prost i Sena pobedili u 15 od 16 trka. Pored toga, imali su još i 53 pol pozicije i ukupno 91 podijum. Ron Denis, koji je i prvobitno doveo Hondu iz Williamsa u McLaren, pokušao je s istom kombinacijom i 2015. ali se njihovo partnerstvo poprilično neslavno završilo 2017. godine.

 

Williams-Renault

 

Kada ih je napustila Honda, ekipa je morala da pronađe novog proizvođača motora. Ser Frenk Vilijams odlučuje se za saradnju sa Renaultom. Vremenom će se pokazati da je ova saradnja bila najuspešnija u istoriji ekipe Williams. Partnerstvo je trajalo od 1989. do 1997 godine. Odmah na startu, saradnja je bila plodonosna i svake sezone su bili neposredno iza McLaren-Honde, s ponekom pobedom u sezoni. Zatim, 1992. godine, kreće njihov uspon. Osvojili su dvostruke šampionske titule 1992., 1993., 1996., 1997. godine, a 1994. su bili prvi u konkurenciji konstruktora(ukupno 9 titula). Titule u ovom bolidu osvojili su Prost, Mensel, Hil i Vilnev. Ukupno su pobedili na 63 trke, 79 puta su krenuli s pol pozicije, dok su njihovi vozači 141 put bili na podijumu. Na kraju 1997. godine, Renault se povlači iz Formule 1 i ekipa Williamsa ostaje bez snabdevača motora i koristila je stare verzije Renault motora dok nije našla novog partnera. Ovo je i poslednji put da je ekipa Williamsa bila u šampionskoj formi.

 

 

McLaren-Mercedes

 

Kada ih je Honda napustila, tim McLarena se prvo opredelio za saradnju s Fordom 1993. godine, da bi 1994. udružio snage s Peugeotom. Obe ove saradnje bile su prilično neuspešne. Tačnije, jedini zaslužan zašto saradnja s Fordom nije bila toliko loša je Ajrton Sena, koji je gurao taj bolid preko realnih mogućnosti.

 

Najzad, 1995. godine McLaren potpisuje ugovor s Mercedesom, a njihovo partnerstvo je trajalo skoro 20 godina. U ovom periodu McLaren dovodi i Adrijana Njuija u svoje redove i sve je bilo spremno za velika dela. Prve dve godine nisu bile preterano uspešne, imali su svega 8 podijuma u tom periodu. Glavni problem nije bio bolid nego motor Mercedesa, koji je bio veoma nepouzdan, ali 1997. godine stvari kreću nabolje, i McLaren pobeđuje na tri trke u toj sezoni. Naredne 1998. godine sve je leglo na svoje mesto. Mika Hakinen uzima dve uzastopne titule te i naredne sezone. Na njihovu žalost tada počinje dominacija Ferrarija koja je trajala 5 godina.

 

 

McLaren je tada bio jedini tim koji je mogao donekle da se suprotstavi moćnom crvenom bolidu. Kada je Ferrari oslabio, McLaren je vodio veliku borbu s Renaultom 2005., da bi 2007. godine doveli tadašnjeg svetskog šampiona, Fernanda Alonsa, i Luisa Hamiltona u svoje redove. Te sezone su bili mnogo jači od ostalih timova, ali je velika netrpeljivost između ova dva vozača dovela do toga da profitira Kimi Raikonen i uzme titulu. Ekipa McLarena te godine nije osvojila ni titulu u konkurenciji konstruktora, jer su im oduzeti bodovi zbog špijunske afere s Ferrarijem, tako da je propala odlična prilika za još dve titule. Hamilton dolazi do titule 2008. godine, ali opet Ferrari biva bolji od njih u borbi konstruktora. Nakon toga, do kraja saradnje sa Mercedesom, McLaren je uvek bio u trci za titulu, ali je tada Red Bull počeo da ubija konkurenciju na čelu sa Sebastijanom Fetelom. Za sve vreme dok su Mercedes i McLaren bili zajedno, osvojili su ukupno 4 titule, 78 pobeda, 79 pol pozicija i neverovatnan 231 podijum.

 

Lotus i Ford-Cosworth

 

Možda i najproduktivnija saradnja u malo daljoj prošlosti u formuli 1. Cosworth je uvek bio otvoren za saradnju sa privatnim timovima u ovom sportu. On je do titule doveo McLaren, Williams i Tyrrell. Ipak, najviše uspeha je imao u saradnji s timom koji ga je i doveo u formulu 1.

 

 

Ekipa Lotusa je predložila Cosworthu da počne s dizajniranjem motora za „najbrži cirkus na svetu“, uz finansiranje od strane Forda. Kada se najzad, na stazi pojavila kombinacija Lotus Coswortha, bilo je jasno da su u sopstvenoj ligi. Te godine za njih su vozili Džim Klark i Grejem Hil, a pored njih za ovaj tim su vozili još i Mario Andreti i Emerson Fitipaldi. Njihova saradnja trajala je od 1967. do 1983. godine. Za to vreme osvojili su ukupno 9 titula šampiona (ukupno u konkurenciji konstruktora i vozača), 47 pobeda, 56 pol pozicija i 97 podijuma.

 

McLaren i TAG (Porsche)

 

Ron Denis je uvek imao filozofiju da ako želiš da budeš pobednički tim, moraš da imaš proizvođača motora koji je posvećen samo tebi. Vođen tom logikom doveo je Hondu 2015. godine, ali prvo je to uradio sa Porscheom 80-ih godina. Kada je Porsche prvi put predstavio svoj turbo motor 1984. godine, bio je prava revolucija u sportu. Te godine, Niki Lauda i Alen Prost pobedili su na 12 od 16 trka sezone i na kraju imali više od dvostruko bodova u odnosu na najbližeg konkurenta, Ferrarija. Te sezone, Niki Lauda je uzeo titulu sa samo pola boda boda prednosti u odnosu na svog klupskog kolegu.

 

 

Naredne, 1985. godine, McLaren održava svoj dominatni status i ponovo osvaja duplu krunu na kraju sezone, s tom razlikom što je ovaj put Prost upisao svoju prvu šampionsku titulu. Njihovu dominaciju prekinuo je tim Williamsa koji je u saradnji s Hondom našao „recept“ kako da ih pobedi. Ron Denis im se na kraju osvetio tako što je posle par godina doveo Hondu u Mclaren, o čemu je već bilo reči na početku. Za vreme svoje saradnje McLaren i Porsche (1984-1987.), osvojili su ukupno 4 titule, 25 pobeda, 7 pol pozicija i 54 podijuma.

Williams-Honda

 

Početkom turbo ere 80-ih godina, ekipa Williamsa sklapa partnerstvo s Hondom. Njihova saradnja nije dobro krenula, 1984. godine imali su ogromnih problema s pouzdanošću motora. Već na kraju naredne godine (1985.), Honda pokazuje da je rešila sve probleme i Williams pobeđuje u tri poslednje trke sezone. Ta forma prenela se i na iduću 1986. godinu. Iako su počeli s dobrim rezultatima, atmosfera između Williamsa i Honde nije bila dobra. Tadašnji vozači, Mensel i Pike, vodili su žustru borbu za titulu, ali su zbog lupanja i pravog rata na stazi omogućili Prostu da trijumfuje na kraju, dok je Williams bio šampion u konkurenciji konstruktora.

 

 

Sledeće godine Pike i Williams uzimaju obe titule, ali Honda je i dalje pravila probleme jer je insistirala da se u tim dovede Satoru Nakađima, a otpusti Mensel. Japanski tim je smatrao da je 1986. godine titula u konkurenciji vozača izgubljena jer se nije znalo ko je prvi vozač i da je velik broj poena izgubljen zbog njihove borbe na stazi. Williams je to odbio i Honda prelazi u McLaren posle pregovora s Ronom Denisom. Za vreme svoje saradnje (1983-1987.) osvojene su 3 titule (dve u konkurenciji konstuktora, jedan u konkurenciji vozača), 23 pobede, 19 pol pozicija i 47 podijuma.

 

Red Bull-Renault

 

Red Bull je skoro sve vreme svog postojanja u Formuli 1 koristio Renaultove motore. Njihova saradnja počela je 2007. godine. Još tada videlo se da je Red Bull ozbiljna ekipa koja je došla u Formulu 1 da ispiše nove stranice istorije ovog sporta. Kada su sve stvari legle na svoje mesto, ova kombinacija je bila nepobediva na stazi.

 

Već 2009. godine ekipa pokazuje da je sve ozbiljniji konkurent za titule, ali te godine ih je u pohodu sprečio Brawn GP koji se najbolje snašao u tumačenju novih pravila. Naredne (2010.) godine kreće njihova era. Te sezone vodila se velika borba između McLaren-Mercedesa, Red Bulla i Ferrarija. U poslednjoj trci sezone čak 5 vozača je teoretski moglo da se okiti titulom (Alonso, Veber, Fetel, Hamilton, Baton). Fetel je trijumfovao i osvojio prvi šampionat, kako za sebe tako i za ekipu Red Bulla.

 

 

Sledeće, 2011. godine, Fetel je bio neprikosnoven, osvojio je 15 pol pozicija u 19 trka, a Mark Veber je dodao još tri. Red Bull nije bio na pol poziciji samo na Velikoj nagradi Koreje. Uz to, Fetel je imao još 11 pobeda, uz jednu pobedu Vebera. Naredne 2012. godine Fetel i Red Bull vode žestoku bitku sa Alonsom i tek u poslednjoj trci sezone obezbeđuju titulu.

 

Zatim sledi najdominantnija sezona (2013.). Fetel i Veber osvajaju 11 pol pozicija u 19, a trijumfuju u 13 trka. Uz to Fetel pobeđuje na poslednjih 9 „grand prixa“ zaredom, što je najveći niz uzastopnih pobeda u sezoni do sada. S početkom turbo ere, Renault se ne snalazi baš najbolje i Red Bull u rukama Rikijarda dolazi do svega tri pobede. Sada već prestaju da cvetaju ruže i Red Bull preti da će i izaći iz F1 ako ne uspe da promeni proizvođača motora. Od 2016. godine Red Bullove motore pakuje Tag Heuer, ali su to i dalje bili Renaultovi motori.

 

 

Saradnja između Red Bulla i Renault je trajala završno s 2018. godinom. Prethodne, 2017. završili su na trećoj poziciji, daleko iza Ferrarija i Mercedesa, ali dosta ispred ostatka karavana. Poslednje 2018. godine, donekle su smanjili nedostatak, ali je ujedno to bila i poslednja godina saradnje Red Bull Racinga i francuskog proizvođača, jer se austrijski tim 2019. prebacio na Hondine pogonske jedinice, uz pomoć kojih je maksimalno smanjio razliku u odnosu na dominantne „srebrne strele“, daleko nadmašivši posrnuli Ferrari. Red Bull i Renault su zajedničkim snagama osvojili 8 titula, 55 pobeda, 58 pol pozicija i 147 podijuma.

 

Nadamo se da će uskoro neko novo partnertstvo srušiti dominaciju Mercedesa, koji uživa u višestrukoj podršci u kojoj nikada nije uživao nijedan privatni tim, čisto da bi formula 1 opstala onakva kakvu smo je poznavali.

 

Dušan Topić

Uredio: Pavle Barta

Ostavite komentar

Top Reviews

Video Widget

gallery