AktuelnoIstorijaOnline plus

LISTA: Automobili koji su zaslužili bolju sudbinu od one koju su doživeli

21.7KPregleda

Neki automobili jednostavno dođu u nemilost javnosti i medija kada stupe na scenu. Ipak, dešava se da ta ocena bude preoštra, tako da se na kraju ispostavi da dotična vozila zaslužuju drugu šansu.

 

Evo o kojim automobilima se radi:

 

Audi A2

 

Malih gabarita, male mase (samo 895 kilograma u najlakšem izdanju), s efikasnim trocilindarskim motorom. To u današnje vreme zvuči veoma „poznato“, ali Audi A2 je sve navedene atribute posedovao još početkom ovog milenijuma. Očigledno, ovaj premijum aluminijumski „mališan“ je bio znatno ispred svog vremena, a dodatnu prepreku za ostvarivanje uspeha je predstavljala njegova cena, koja nije bila niska.

 

 

BMW Compact

 

Bavarci su želeli dodatno da profitiraju na atraktivnom dizajnu treće generacije serije 3. Nemačka marka je smatrala da će manja verzija proširiti ciljnu grupu kupaca, tako da je nastala serija 3 Compact, skraćena za 200 milimetara u odnosu na limuzinu, naravno s troje vrata, da bi se adekvatno stavila naspram Audija A3.

 

 

 

BMW Z3

 

Z3 je pristigao 1995., da uhvati „plimu“ koju je pokrenula Mazda MX-5. Trebalo je da BMW-ov model profitira na povećanoj popularnosti roudstera u to vreme, kao i na pojavljivanju u filmu „Goldeneye“ u kojem je glavni protagonista popularni Džejms Bond aka agent 007. Problem je počivao u tome što je Z3 lansiran s jedva odgovarajućim četvorocilindarskim motorima i šasijom izvedenom iz serije 3 Compact. Sve je naravno rezultiralo ne baš impresivnim performansma i osrednjim voznim karakteristikama.

 

 

Dok u igru nisu ušli moćniji motori, dve godine nakon lansiranja, ljubitelji dobre vožnje su se više odlučivali za Porsche Boxster za sličnu cenu. Ipak, Z3 je dobro „ostario“, bolje od nekih drugih BMW-ovih proizvoda.

 

 

Citroen C6

 

Žan-Pjer Plue je bio veoma blizu da „uhvati“ duh i stajling iz slavnih vremena ove francuske marke, i to s Citroenom C6. Otkada je DS („ajkula“) napustio scenu, njegovi ljubitelji su žudeli za istinskim naslednikom, i čini se da je to uspešno ostvareno s C6 2005. Elegantnog, ali u isto vreme neuobičajenog stajlinga, odlikovalo ga je Hydractive ogibljenje za vožnju kao po jastucima.

 

 

Mada su mnogi bili oduševljeni karakteristikama C6, veći deo kupaca se odlučivao za „sigurnu kupovinu“ u vidu nemačkih limuzina, što je na kraju „došlo glave“ francuskom modelu. Šteta, jer se radi o zaista sjajnom vozilu.

 

Fiat Multipla

 

Postoje dve vrste ljudi na svetu: oni koji se smeju Fiat Multipli i njenim vlasnicima i oni koji poseduju ovaj automobil. Čini se da je prvonavedena grupa dosta veća, međutim, ovde govorimo o vozilu u koje može da se smesti šest odraslih osoba, i to komforno (troje napred), u koje može da se smesti njihov prtljag, dok u isto vreme ne zauzima više asfalta nego VW Golf. Što se vožnje tiče, upravljivost je sasvim solidna a motori pristojno efikasni.

 

 

Ford Probe

 

Ford je ljubomorno gledao na uspeh Opel Calibre, tako da je sve rezultiralo lansiranjem modela Probe, koji se proizvodio u SAD a prodavao u Evropi. Radi se o 1993. godini. Fordova šasija je pružala bolje vozne osobine u odnosu na rivala iz Riselshajma, dok su dostupni motori dolazili u vidu živahnog 2,0-litarskog četvorocilindraša i 2,5-litarskog V6. Međutim, Ford je imao nekoliko prepreka na svom putu ka uspehu.

 

 

Na prvom mestu, to je bilo ime, koje je nosilo neke neželjene konotacije. Na drugom mestu, problem su predstavljali troškovi, koji su bili viši u odnosu na rivale. Samim tim ne treba da čudi što je Calibra glatko nadmašila Probe po pitanju prodaje.

 

Honda Legend

 

U četvrtu generaciju svoje velike limuzine, Honda je implementirala sve najbolje što je imala. Ovaj automobil je lansiran 2004. na Salonu automobila u Tokiju, kompaktniji u odnosu na prethodnika, elegantnog dizajna, opremljen SH-AWD (Super Handling All-Wheel Drive) pogonom. Vozi se sjajno, s izuzetno dobrom uzdužnom stabilnošću pri visokim brzinama, koja je nadmašivala rivale iz BMW-a, Mercedesa i Audija. Ispod haube počiva 3.5 V6 s 300 ks, naglašene uglađenosti. Možemo reći da je ovo jedan od najboljih automobila koji su se našli na našli na našim testovima od 1993. godine, kada su osnovane Vrele Gume.

 

 

Ipak, problem je predstavljala cena, koja je bila viša u odnosu na nemačke modele, tako da su brojni kupci propustili da se nađu u automobilu koji je u isto vreme bio i bolji od konkurencije.

 

Ginetta G32

 

Komedije i proizvodnja automobila se u velikoj meri oslanjaju na odgovarajući tajming. „Vic“, kada je o Ginetti reč, vrti se oko lansiranja ovog kupea s dvoje vrata i središnje pozicioniranim motorom (1989.) u vreme kada je Toyota lansirala drugu generaciju MR2, koji je nudio sve što i Ginetta, ali uz moćnu kompaniju iza sebe. Mada je bila odlične izrade i predviđena za ulazak britanske firme u glavnu ligu, proizvodnja Ginette G32 je obustavljena 1992., jer mala britanska firma nije mogla da se takmiči s „aždajama“ na tržištu.

 

 

Jaguar X-Type

 

Poslovične „otrovne strelice“ na račun ovog modela su se ticale činjenice da je počivao na istoj platformi kao i Ford Mondeo. Naravno, suštinski to uopšte nije bilo loše, jer je Mondeo iz te ere bio jedan od modela iz D segmenta s najboljim voznim osobinama. X-Type je posedovao sve što je neophodno da bi opravdao stajling dostojan Jaguara, s tim što je moglo da se poradi na osećaju na volanu. Takođe, odsustvo dizelaša u ponudi je predstavljalo značajan nedostatak, jer je onemogućavalo da se ovaj Jaguar ravnopravno nosi s nemačkim rivalima.

 

 

Ipak, karavan koji je pristigao 2003. treba staviti ispred limuzine. Na kraju krajeva, i britanska kraljica je posedovala jedan. Da ne zaboravimo, ovo je bio pionirski Jaguarov model kada je reč o pogonu na sve točkove.

 

Peugeot 605

 

Ovo je još jedna velika francuska limuzina koja je trebalo da zameni popularnu ikonu. Peugeot 605 zapečatio sudbinu zadnjeg pogona u ponudi ovog proizvođača, pristigavši s pogonom napred i motorima preuzetim od 405, uz 3,0-litarski V6, koji je delio s Renaultom i Volvoom. Mada nije bio po pitanju stajlinga u ravni s BMW-ovim i Mercedesovim modelima te ere, 605 su odlikovale dobre vozne karakteristike, komforna vožnja i pristojne performanse.

 

 

Bez obzira na sve kvalitete, prisustvo 605 na tržištu je izbledelo čak i pre završetka proizvodnje 1999., kada ga je zamenio „mediokritetski“ 607. Peugeot 605 se pokazao kao izdržljiva velika limuzina.

 

Porsche 911 (996)

 

Mnogi će se pitati kako je moguće da se jedan Porsche nađe na listi automobila koji su zasluživali više pažnje kada su bili novi. Ipak, 996 generacija 911-ice ima svoje mesto na njoj. Mnogi dugogodišnji Porscheovi fanovi su bili zgroženi uvođenjem vodeno hlađenog šestocilindarskog boksera, ali bez njega, 911 bi morao da ode u istoriju zbog ekološke regulative, koja je u penziju poslala staru jedinicu.

 

 

Zatim su tu jajoliki farovi na ranim 996 modelima, koji su bili identični onima na Boxsteru, što je nerviralo neke vlasnike prestižnijeg modela. Međutim, nije se radilo samo o „porodičnoj prepoznatljivosti“, već i finansijskoj neophodnosti u to vreme, kada Porscheu baš i nisu cvetale ruže. To nije sprečilo 996 da sazri u poželjan moderan klasik.

 

Renault Sport Spider

 

Lotus Elise je „nokautirao“ mnoge sportske automobile u povoju, kada je lansiran sredinom devedesetih, a to se odnosi i na Renault Sport Spider. Na prvi pogled, lakši, jeftiniji i brži Lotus je bio jedini racionalan izbor, ali su se neki hrabriji ipak odlučili za francuski model. Male mase s 2,0-litarskim motorom (150 ks) iz Clio Williamsa, bio je pravi „zvrk“ na putu.

 

 

Renault je pogrešio u tome što je Sport Spider kreirao u previše minimalističkom stilu. Na kraju je proizvedeno samo 1.800 primeraka, ali je ispunio svoju ulogu zabavnog automobila za trkačku stazu, koji u isto vreme može da se koristi u svakodnevnom saobraćaju.

 

Renault Avantime

 

Francuzi su Avantime lansirali u isto vreme kada i Vel Satis s četvoro vrata. Verovatno zbog „produžene“ liste grešaka i mana, Avantime je poput mnogih velikih francuskih automobila otišao u zaborav. Ipak, radilo se o sjajnom „kruzeru“ za prelaženje velikih distanci, s rafiniranošću koja je bila rame uz rame s etabliranim nemačkim modelima. Međutim, bio je monovolumen-kupe, što je možda delovalo zbunjujuće na potencijalne kupce u Evropi, koji ipak više gravitiraju ka tradicionalističkom tasu na vagi.

 

 

Kabinski prostor je bio napakovan luksuznom opremom, a Renault nije štedeo ni na bezbednosnom aspektu. Ipak, ni to nije pomoglo Avantimeu da doživi tržišni uspeh. Kada se njegova proizvodnja završila nakon samo dve godine (2003.), tek 8557 primeraka je sišlo s proizvodne linije. Danas ipak ima malu grupu vernih ljubitelja, koji dobro poznaju kvalitete ovog automobila.

 

Rover 75

 

Sve je izgledalo veoma obećavajuće za Rover 75, kada je lansiran 1998. godine. Stajling i inženjering su naišli na dobar prijem kod specijalizovanih medija, i sve je išlo kako treba dok šef kompanije, Bernd Pišecrider nije izašao u javnost obelodanivši velike Roverove probleme, što je potkopalo poverenje kupaca u automobil i kompaniju.

 

 

To je značajno uticalo na situaciju u prodajnim salonima kada je 75 krenuo u prodaju sredinom 1999., nekih šest meseci nakon inicijalnih testiranja od strane medija. Doduše, prodaja se oporavila kasnije, čemu je u velikoj meri doprineo uglađen dizel model. Međutim, počinjena šteta nije mogla da se popravi.

 

Opel Calibra

 

Nema sumnje da je Calibra nastavila uspešnu priču Opelovih kupea još od modela GT iz šezdesetih. Mada je plenila izgledom, mnogi su na nju gledali sumnjičavo zbog platforme koju je delila s Cavalierom. To je za posledicu imalo to da vozne osobine nisu bile u skladu s izgledom, ali je Calibra i dalje išla „kao vetar“ kada se ispod haube nalazio V6 s 205 ks ili još bolje 2,0-litarski turbo s pogonom na sve točkove.

 

 

Međutim, upravo je taj integralni pogon bio krivac za nedostatke na planu dinamike.

 

Volkswagen nova „buba“

 

Koketiranje sa specifičnim nasleđem, predstavljalo je rizičan potez za Volkswagen u vreme kada je na scenu stupila nova „buba“ (1998.). Mada retro stajlinga, novajlija je posedovao prednji pogon i mehaničke komponente Golfa. Uprkos zamerkama ljubitelja vazdušno hlađenog originala, generisan je dovoljan broj kupaca da dođe i do druge generacije 2011.

 

 

„Buba“ je pretrpela gomilu kritika, prvenstveno iz razloga što nije bila praktična kao Golf, ali je zato bila skuplja od njega. Međutim, VW je u retro priču ušao tri godine pre Minija, proizvevši 1.163.890 primeraka prve generacije „nove bube“.

 

Vrele Gume

2 Komentara

  1. 1998. VW Buba je najgori automobil koji sam imao prilike iskusiti, posebno s obzirom da je bila skuplja od tadasnjeg Golfa. Nije joj mesto na listi, naprotiv, treba da bude na listi modela koji su dobili daleko vise paznje nego su trebali.

Ostavite komentar

Top Reviews

Video Widget

gallery