AktuelnoVesti

Ko prodavcu polovnih automobila još veruje?

1.01KPregleda

Istraživanja otkrivaju zemlje sa najvećim i najmanjim poverenjem u prodavce polovnih automobila

 

 

Kad kupujete polovan auto, sve je stvar poverenja. Međutim, ljudi u različitim zemljama mogu imati vrlo različite nivoe poverenja u lokalno tržište vozila. Stručnjaci kompanije carVertical sproveli su istraživanje u 17 zemalja i anketirali 4500 osoba da bi utvrdili šta misle o prodavcima polovnih automobila. 

 

 

Ispitanici je postavljeno pitanje da li veruju prodavcima polovnih automobila, da li misle da je bezbedno kupiti polovno vozilo i da li očekuju da prodavci ispune svoja obećanja.

 

Britanci najviše veruju prodavcima

 

 

Kupci u centralnoj i zapadnoj Evropi imaju više poverenja u prodavce nego u istočnoj Evropi, gde su prevare raznih vrsta češće.

 

Zemlje u kojima ljudi najviše veruju prodavcima su Velika Britanija (ocena poverenja 122,2), Finska (120,4), Slovenija (109,7), Nemačka (109,4), Slovačka (107,5) i Republika Češka (106,4). 

 

 

Međutim, imati veliko poverenje u prodavce ne znači i da zaslužuju to poverenje. U Velikoj Britaniji, kilometraža je premotana kod 14,5% automobila, što ukazuje na to da tržište polovnjaka nije transparentno. Pošto Britanci veruju prodavcima više nego ljudi u drugim zemljama, oni su možda podložniji prevarama.

 

 

Kako objašnjava Matas Buzelis, stručnjak za automobilizam i šef komunikacija kompanije carVertical, Velika Britanija se mnogo razlikuje od ostatka Evrope jer je tamo udeo uvezenih polovnih automobila znatno manji.

„Zbog manjeg udela uvezenih vozila na tržištu, u Velikoj Britaniji prekogranični uvoz polovnih automobila je manji. To znači da je rizik od nabavke automobila sa lažnom kilometražom možda manji, premda tržište Ujedinjenog Kraljevstva muče drugačiji problemi. Skriveni otpis i problemi sa neizmirenim finansiranjem mogu da dovedu do loših iskustava pri kupovini automobila na tom tržištu”, Matas Buzelis. 

 

Najniže poverenje vlada u Istočnoj Evropi 

 

 

Među zemljama sa srednjim poverenjem su Francuska (102), Srbija (100,2), Letonija (94,5), Poljska (94,2), Italija (93,7), Hrvatska (93,3) i Rumunija (92,8). Čini se da su kupci u tim zemljama svesniji postojanja nepoštenih prodavaca i da su oprezniji prilikom kupovine polovnjaka. 

 

 

Najmanje poverenje u prodavce je u Estoniji (88), Litvaniji (81,6), Mađarskoj (80,5) i Bugarskoj (79,5).

 

 

Te zemlje imaju dugu istoriju prevara u pogledu automobila. Mnogim vozilima je premotana kilometraža ili su učestvovala u težim nezgodama u prošlosti. Pošto su mnogi vozači u tim zemljama bili žrtve nepoštenih prodavaca, prosečno poverenje je nisko.

 

Buzelis primećuje da protok polovnih automobila uglavnom ide od zapada ka istoku. Obično se vozilima premota kilometraža kad dospeju u zemlju izvoza, a zatim se ponude na tržištu polovnjaka. Prodavci-prevaranti nude dobre cene, ali često nauštrb istinitosti istorije vozila.

 

Milenijalci ne veruju prodavcima polovnih automobila 

 

Prema istraživanju kompanije carVertical, 55% vozača koji znaju mnogo o tehničkim aspektima automobila veruje prodavcima. Međutim, ljudi sa manje znanja o automobilima obično imaju manje poverenje (17,5%).

 

Ako je kupac vešt mehaničar, može da izbegne automobile u lošem stanju, bez rizika po svoj džep. Osoba sa ograničenim znanjem o automobilima obično ne veruje prodavcima, jer ne može sama da pregleda vozilo i izbegne lošu kupovinu.

 

Mlađa generacija je nepoverljivija prema prodavcima. Svega 17,9% osoba starosti 25–34 godine veruje prodavcima polovnjaka, u poređenju sa 30,3% osoba starosti 35–44 godine. Jedno od mogućih objašnjenja je to što su milenijalci bolje informisani o prevarama sa automobilima i potencijalnoj šteti koju im može doneti vozilo u lošem stanju.

 

Mlađa generacija je takođe više navikla na savremen način kupovine stvari – preko interneta. Kupci obično mogu da vrate kupljen predmet ako ne ispunjava očekivanja ili ima nedostatke. Međutim, te mogućnosti nema sa polovnim automobilima u nekim zemljama, a cela procedura je znatno komplikovanija. Možda to doprinosi odsustvu poverenja”, kaže g. Matas Buzelis.

 

 

Ostavite komentar

Top Reviews

Video Widget

gallery