Evo kako (zaista) da uštedite gorivo

Napuniti rezervoar u današnje vreme nije jeftino, posebno ako u obzir uzmemo naš standard. S druge strane, što više vožnje, to više i zagađenja. Čak i ako niste posebno ekološki nastrojeni, štednja je imperativ ako hoćete da zadržite koji dinar više u džepu.

Nažalost, ne funkcionišu svi metodi štednje goriva onako kako se tvrdi. Promena vazdušnog filtera, primera radi, neće promeniti ništa, baš kao ni točenje goriva „do vrha“ ujutro, kada je temperatura vazduha i goriva niža. Želite da izbegnete mitove i zaista potrošite manje benzina ili dizela? Evo nekih korisnih saveta:

Ne držite motor u „leru“

Kada stojite u saobraćaju u mestu ili krećete ujutru na posao, posebno kada je hladno napolju, držanje motora u leru je traćenje goriva i zapravo nije dobro za sam agregat. Naravno, saveti variraju, u smislu da li je bolje isključiti motor ili ga ostaviti da radi kada vozilo stoji. Neki kažu da ako rad motora u leru traje više od deset sekundi, bolje ga je isključiti pre ponovnog polaska. Drugi kažu da je minut sasvim u redu, a da se nakon toga „baca“ gorivo. Bez obzira da li ste pristalica „kratkog“ ili „dugog“ režima, kada počnete da obraćate pažnju na „ler“, bićete iznenađeni koliko često to radite.

Navodna potreba za zagrevanjem motora tako što će se pustiti da radi u mestu neko vreme je jedna od najčešćih zabluda. Moderni motori ne treba da se zagrevaju na taj način, ni kada je napolju hladno. Zapravo, automobil će se zagrejati brže kada se kreće, a pored toga će se zagrejati i ostali pogonski sklopovi i ulje u menjaču, što mnoge pristalice „zagrevanja u mestu“ previđaju.

Dobro, to je što se tiče zimskog perioda, a šta treba da radimo leti?

„Propuh“

Kada vozite u gradu, otvorite prozore. Na taj način ćete uštedeti malo goriva a i uživaćete u povetarcu.

I ovde postoji debata da li je efikasnije uključiti klima uređaj ili otvoriti prozore. Dok radi, AC izvlači energiju iz motora i na taj način povećava potrošnju goriva, dok vožnja s otvorenim prozorima povećava otpor vazduha. Šta je bolje?

Mada brzina pri kojoj otpor vazduha ima negativniji uticaj po potrošnju od klima uređaja varira od vozila do vozila, generalno je u gradskoj vožnji bolje osloniti se na otvaranje prozora, dok je AC poželjno uključiti prilikom vožnje na auto-putu.

Brzine na otvorenom putu mogu optimizovati potrošnju, ali do određene granice. O tome više u narednom poglavlju.

Vozite 90

Brza vožnja je „smrt“ za potrošnju. Stići ćete do destinacije brže ukoliko vozite 110 km/h umesto 90 km/h, ali ćete u isto vreme povećati potrošnju goriva za oko 15 odsto. Naravno, 90 km/h je prosek a izračunavanje idealne brzine u cilju ostvarivanja minimalne potrošnje je nešto složenije. Idealna brzina gravitira između 65 i 95 km/h, s tim što sportski orijentisanim automobilima više „prija“ gornja a većim i težim vozilima donja granica spektra.

Brza vožnja nije jedini način da se poveća potrošnja goriva, jer ima jedan „srodan ogranak“.

„Manijačka“ vožnja

Kada se menja svetlo na semaforu, popustite malo kočnicu, pustite vozilo da se kreće po inerciji pre nego što ponovo pritisnete papučicu gasa.

Nemojte se trkati od semafora do semafora, s naglim ubrzanjima i oštrim kočenjima. Na taj način se „uništava“ gorivo. Umesto toga, hvatajte zamah vozila i koristite optimalne obrtaje kolenastog vratila da biste uštedeli benzin (ili dizel).

Nije kočenje samo po sebi radnja koja troši dodatno gorivo. Problem je što se ono koristi za smanjenje distance između vašeg vozila i situacije u kojoj ćete morati da se zaustavite. Umesto držanja stopala na papučici gasa, pustite automobil da se kreće po inerciji do semafora, koristeći kočnice kasnije, kada za to dođe potreba.

Kada se upali zeleno svetlo, pustite kočnicu, ali nemojte odmah „nagaziti“. Umesto toga dozvolite automobilu da uspostavi krstareću brzinu a zatim pritisnite papučicu gasa. Reč je o par sekundi, ali ovakav stil vožnje kumultivno može da donese uštedu.

Neki vozači ove „mere štednje“ dovode do ekstrema, tako da im uspeva da ostvare potrošnju od samo 2,5 litara goriva na 100 kilometara!

O kojim se to tehnikama radi?

U poteri za ekstremno niskom potrošnjom

Neki od prethodnih saveta su se dotakli prakse minimizovanja potrošnje goriva, ali ona prava ide van granica jednostavnih tehnika poput kretanja po inerciji u slučajevima kada je to moguće i izbegavanja stajanja u „leru“. Zagrižene štediše mogu da postignu rezultate koji su ispod onih deklarisanih koje je odredila fabrika. Doduše, za postizanje ekstremnih rezultata su potrebna i nešto nekonvencionalnija vozila, pa je tako jednom vlasniku Honde Insight iz 2000. uspelo da ostvari potrošnju od 2,7 litara benzina na pređenih 100 kilometara, čime je on bio – razočaran!

Jedna od metoda „ekstremnih štediša“ je vožnja iza većih vozila, što znatno smanjuje čeoni otpor vazduha. Naravno, suvišno je reći da je ovaj „stil“ vožnje opasan. Evo nekih uobičajenih načina na koje „štedni fanatici“ ostvaruju svoje ciljeve:

• konstantna vožnja pri brzini od 90 km/h na auto-putu, čak i kada je to ispod ograničenja brzine
• odricanje usluga klima uređaja, ali uz zatvorene prozore, čak i kada je napolju „pakao“
• isključivanje motora na semaforu
• prenaduvavanje guma da bi se redukovao otpor
• krstarenje s isključenim motorom
• praćenje vozila ispred na maloj razdaljini

Dakle, tehnike variraju od prihvatljivih do veoma opasnih, tako da vam ne savetujemo da uđete u sektu „ekstremnih štediša“.

Stil vožnje svakako ima veliki uticaj na potrošnju, ali šta se još može uraditi da bi se izvukao još koji dodatni kilometar?

Ispraznite prtljažnik

U redu, prtljažnik služi za to da se u njega stavi prtljag i sve ostalo potrebno za put. Međutim, kada za to nema potrebe, gledajte da iz njega izbacite sve što je višak.

Sem što vožnju čini ugodnijom, to može smanjiti potrošnju. Primera radi, pedesetak kilograma manje će popraviti ekonomičnost automobila za jedan do dva odsto. Ta težina se možda čini velikom, ali zaista postoje ljudi koji drže u „gepeku“ sve i svašta.

Iz tog razloga ne treba da čudi što proizvođači automobila smanjenje mase uzimaju veoma ozbiljno, nastojeći da proizvode lakše, efikasnije automobile. Zamenom težih metala lakšim, poput aluminijuma, može se smanjiti potrošnja za čak 10 odsto, i to bez nekih značajnijih modifikacija na dizajnu motora.

Uklanjanje nepotrebnih stvari iz automobila je tek početak, jer ekonomičnost možemo popraviti na još neke načine.

Podešavanje

Održavanje motora je od ključnog značaja za uštedu goriva. Ukoliko je automobilu potreban servis, jednostavno podešavanje paljenja, mešavine vazduha i goriva, ubrizgavanja, svećica i slično, može smanjiti potrošnju za oko 4 odsto. Takođe, vodite računa o tome da je ulje promenjeno na vreme, kao i da je preporučene gradacije. Time se može dobiti još 1 ili 2 odsto na manjoj potrošnji.

Dok podešavanje može da znači dosta kada je reč o potrošnji, održavanje neće u svakom slučaju uticati na ekonomičnost. Jedan od uobičajenih mitova da će zamena filtera vazduha smanjiti potrošnju. Međutim, to nije tačno, bar ne za automobile proizvedene u poslednjih četrdesetak godina.

Naravno, obraćanje pažnje na motor nije jedina stvar koja može doprineti boljoj ekonomičnosti.

Proverite gume

Pre nego što to uradite, proverite koji je fabrički deklarisan pritisak vazduha u pneumaticima.

Gume koje nisu dovoljno napumpane stvaraju veći otpor i samim tim povećavaju potrošnju, i to za 3 odsto ili više. Pritisak proveravajte bar jednom mesečno i dodajte vazduh kada je potrebno.

Trik s gumama je da pritisak bude što veći, ali da ne dođe do prenapumpavanja. Dok neznatno više naduvane gume mogu smanjiti potrošnju, ova praksa donosi veći rizik od pucanja pneumatika kao i lošije kočenje i upravljivost. Naravno, bezbednost je na prvom mestu.

Adekvatno održavanje vozila će na duge staze doneti popriličnu uštedu na gorivu, ali neki vozači ulažu u startu više u automobil, da bi im se to naknadno isplatilo.

Investiranje u gorivno efikasno vozilo

Činjenica je da ne može svako da priušti nov automobil. Mnogi vozači bi voleli da se oslobode starog „krša“ i poseduju modernije vozilo.

Uštedu donose dizeli, hibridi i električna vozila. Doduše, prvonavedeni su na lošem ekološkom glasu i na putu su da postanu deo istorije, mada su i dalje omiljeni na našim prostorima. Uglavnom, prelazak s automobila koji troši 12 litara na onaj koji troši 8, može vlasniku uštedeti preko 500 evra na godišnjem planu. S cenama goriva koje rastu, ušteda će se takođe vremenom povećavati.

Vozite manje

Naravno, najmanje troši onaj automobil koji se ne kreće. Sve što možete završiti pešice ili „pedaliranjem“ dvotočkaša na ljudski pogon, uradite tako. Sem što ćete zadržati novac u novčaniku, učinićete uslugu svom zdravlju i fizičkoj kondiciji.

Isto tako, ukoliko je u mestu kojem živite javni saobraćaj dobro organizovan, koristite ga. I ovde ćete uštedeti, potencijalno sačuvati živce jer ćete izbeći idiote u saobraćaju, a usput možda i pročitati nešto ili poslušati dobru muziku.

Pavle Barta