Mate Rimac između velikih obećanja i neispunjenih planova: Šta ostaje iza Nevere i robotaksija?
Rimac završava proizvodnju modela Nevera sa samo 71 primerkom. Bombasto najavljen projekat robotaksija Verne nije ostvario ključni cilj. Šta se dogodilo sa velikim obećanjima i evropskim milionima?
Proizvodnja električnog hiperautomobila Nevera završava se sa samo 71 primerkom, iako je planirano 190. Istovremeno, projekat robotaksija, za koji je odobreno 179,5 miliona evra evropske pomoći, nije ostvario ključni cilj u ugovorenom roku. Posle godina velikih najava, poslovni rezultati Mate Rimca zaslužuju mnogo ozbiljnije preispitivanje.
Mate Rimac je tokom proteklih godina postao jedan od najprepoznatljivijih preduzetnika evropske automobilske industrije. Njegov uspon pratili su veliki investitori, podrška političara i medijska pažnja kakvu retko dobija kompanija iz ovog dela Evrope.
Predstavljen kao simbol tehnološkog napretka Hrvatske, Rimac je uspeo da oko svojih projekata okupi stotine miliona evra kapitala i izgradi međunarodnu reputaciju.
Međutim, sve je više razloga da se umesto o vizijama razgovara o konkretnim rezultatima.
Nevera: Izvanredna tehnologija, razočaravajuće tržište
Do kraja 2026. godine Rimac će završiti proizvodnju Nevere. Prema objavljenim informacijama, ukupna serija standardnog modela i verzije Nevera R brojaće samo 71 automobil, umesto prvobitno planiranih 190.
Drugim rečima, biće realizovano tek 37 odsto najavljene proizvodnje.
Neveri se ne mogu osporiti tehnološka dostignuća. Gotovo 2.000 konjskih snaga, ubrzanje koje pomera granice i impresivna električna pogonska tehnologija predstavljaju ozbiljan inženjerski rezultat.
Automobil vredan više od dva miliona evra nije uspeo da privuče dovoljan broj kupaca.
Rimac je ranije ukazivao na ograničeno interesovanje najbogatijih kupaca za potpuno električne hiperautomobile. Ipak, to ne uklanja pitanje odgovornosti za prvobitne poslovne procene.
Kako je kompanija koja se pozicionira kao predvodnik automobilske tehnologije toliko precenila potencijal sopstvenog tržišta?
Verne: Ambiciozna budućnost finansirana evropskim novcem
Dok Nevera pokazuje razliku između tehničkih mogućnosti i komercijalne realnosti, projekat robotaksija otvara još osetljiviju temu.
Kompaniji Project 3 Mobility, koja stoji iza projekta Verne, odobreno je 179,5 miliona evra evropskih sredstava za razvoj potpuno autonomnog električnog vozila pete razine autonomije.
Od tog iznosa isplaćeno je približno 89,7 miliona evra avansa.
Plan je podrazumevao razvoj vozila koje bi predstavljalo značajan iskorak u gradskoj mobilnosti. Međutim, rok za realizaciju projekta istekao je krajem avgusta 2026. godine, bez potvrde da je ključni ugovoreni cilj ostvaren.
Krajem septembra kompanija je dostavila završnu dokumentaciju, nakon čega je nadležna agencija SAFU pristupila proveri rezultata i utvrđivanju eventualne obaveze vraćanja novca.
Posebno je indikativno šta se u međuvremenu dogodilo sa robotaksi uslugom u Zagrebu.
Automobili koji se tamo pojavljuju nisu vozila koja je Rimčeva kompanija trebalo da razvije uz evropsku pomoć. U pitanju su kineski Arcfox automobili opremljeni tehnologijom kompanije Pony.ai, sa sigurnosnim operaterom koji može da interveniše.
Takva usluga postoji, ali ona ne potvrđuje da je Rimac ispunio obećanje o sopstvenom potpuno autonomnom vozilu pete razine.
Rimac odličan u privlačenju kapitala. A u realizaciji?
Niko ozbiljan ne može osporiti da je Rimac uspeo da okupi stručnjake, razvije naprednu tehnologiju i ostvari saradnju sa velikim automobilskim kompanijama.
To su stvarni rezultati i ne treba ih zanemariti.
Ali poslovni uspeh ne meri se isključivo sposobnošću da se investitori ubede u perspektivu nekog projekta.
Mnogo važnije pitanje jeste šta se događa kada dođe vreme da se najavljeno zaista isporuči.
Kod Nevere je planirana proizvodnja drastično smanjena. Kod Vernea ključni cilj nije potvrđen u ugovorenom roku, uprkos ogromnoj finansijskoj podršci.
Zbog toga je potpuno opravdano postaviti pitanje kvaliteta poslovnih procena, načina rukovođenja i odgovornosti prema onima koji su u te projekte uložili novac.
Posebno je problematično kada se ambiciozni tehnološki projekti javnosti predstavljaju sa velikom dozom izvesnosti, iako njihova realizacija podrazumeva izuzetno visok rizik.
Vreme velikih najava trebalo bi da bude završeno
Tehnološki razvoj nikada nije lišen neuspeha. Pogrešna procena tržišta ili neostvarivanje razvojnih ciljeva sami po sebi ne dokazuju bilo kakvu prevaru.
Međutim, kada je u pitanju javni novac, kriterijumi odgovornosti moraju biti znatno stroži.
Zato je važno da javnost sazna koliko je zaista koštao razvoj Nevere, kakav je bio njen finansijski rezultat, šta je konkretno ostvareno u projektu Verne i koliko će evropskog novca eventualno biti vraćeno.
Mate Rimac je tokom godina pokazao izuzetan talenat da predstavi budućnost automobilske industrije i ubedi investitore da u nju ulože novac.
Sada bi trebalo da pokaže i koliko su te ambicije bile poslovno opravdane.
Jer između uspešne prezentacije i uspešnog automobilskog projekta postoji velika razlika. Na kraju se ne računaju obećanja, nego proizvedeni automobili, ostvarena prodaja i ispunjene obaveze.
