Otkada je sleteo na „Crvenu planetu“ u februaru, NASA-in rover (veličine automobila) istražuje krater „Jezero“, oblast za koju se smatra da je nekada bila prastaro – jezero. Nove fotografije koju je „Perseverance“ poslao potvrđuju hipoteze istraživanja.
Hidrološki ciklus sada osušenog korita jezera iz kratera, složeniji je nego što se ranije smatralo, kaže se u novoj studiji. Dokaz je baziran na preciznim snimcima eskarpa koje je obezbedio NASA-in „Perseverance“ rover.
Dotične strmine su formirane od slojeva kamena, akumuliranog na ušću reke od pre više milijardi godina, kada je Mars posedovao dovoljno gustu atmosferu, koja je mogla da podrži vodene tokove na površini. Prastara reka je nosila sedimente, koji su se ulivali u jezero unutar kratera.
„Bez potrebe da se daleko kreće, rover je rešio jednu od najvećih nepoznanica, a to je da je ovaj krater nekada bio jezero“, rekao je Bendžamin Vajs, koautor studije i planetarni naučnik u MIT-u.
Ova oblast je pre sletanja „Perseverancea“ mogla da se posmatra isključivo iz orbite. Sada fotografije koje je obezbedio rover otkrivaju redosled slojeva stene po prvi put, i to s lica mesta. Iskošena i horizontalna stratifikacija slična je onoj koju geolozi obično pronalaze kod reka na Zemlji.
Bolje razumevanje „Jezera“ bi moglo da obezbedi uvid u to zašto se planeta osušila. Sedimenti će poslužiti kao osnova za roverovu drugu kampanju, koju će odraditi sledeće godine. Jedan od glavnih ciljeva je da se prikupe uzorci koji će biti poslati nazad na Zemlju i analizirani od strane naučnika, uz pomoć sofisticirane laboratorijske opreme, koja je suviše glomazna da bi se prenela na Mars.
Nove fotografije takođe sugerišu gde bi rover trebalo da traga za uzorcima kamenja i sedimenata, uključujući one koje bi mogle da pomognu dokazivanju da je na Marsu nekada postojao život.
„Najfiniji izmrvljeni materijal na dnu delte verovatno sadrži naše najbolje šanse za pronalaženje dokaza postojanja organskih materija i bioloških tragova“, rekao je Sandživ Gupta, naučnik zadužen za „Perseverance“ i koautor studije.
Vrele Gume
