Na kraju MotoGP sezone 2017., Yamaha je imala svojevrsan problem koji bi mnogi timovi želeli da imaju – previše talenta i nedovoljno motocikala za sve njih.
Situacija se nije dobro završila, a sada, četiri godine kasnije, postoji rizik da se istorija ponovi, jer Yamaha ima problem da složi trenutni spisak vozača na način koji bi joj doneo najbolje rezultate.
Da podsetimo, 2017. su se stvari vrtele oko senzacionalnog novajlije, Žoana Zarka. Promovisan u satelitski Tech3 nakon što je postao prvi čovek u istoriji koji je dva puta uzastopno osvojio šampionsku titulu u Moto2, sjajno je startovao u svojoj prvoj godini u „kraljevskoj“ klasi.
Bio je vodeći u inauguralnoj trci u Kataru, sve do male greške zbog koje je izleteo sa staze. Izvukao je pouke iz toga što mu se dogodilo, tako da do kraja godine nije zabeležio nijedno odustajanje. Ono što je još impresivnije, uskoro je došao i do podijuma, što je označilo svojevrsnu renesansu za francuski motociklizam. Bio je drugi na Le Manu, u svojoj tek petoj trci u MotoGP-u.
Još dva puta u toku te sezone bio na podijumu, konstantno završavajući trke u prvih pet, da bi na kraju bio šesti u ukupnom poretku, što je Tech3 stavilo na vodeće mesto među satelitskim timovima.
Međutim, uskoro je potvrđeno da za Zarka nema mesta u Yamahi, ne samo 2018., već i 2019. i 2020., ukoliko je imao aspiracije da bude fabrički vozač, a svi znamo da su upravo to bile njegove želje.
Umesto njega, Yamaha je zadržala vozački tandem koji su činili Maverik Vinjales i Valentino Rosi, uprkos činjenici da je Zarko završio sezonu na prošlogodišnjem motociklu samo 34 poena iza devetostrukog šampiona.
Fama i marketing koji okružuju Rosija su odneli prevagu, bez obzira što bi Francuz sigurno bio konkurentniji od vremešnog Italijana.
Umesto da pređe u fabrički tim, Zarko je morao da potraži druge opcije, a pronašao ju je u KTM-u. Kao što znamo, sve se završilo prilično loše, ali je Francuz ponovo dokazao i pokazao svoju klasu kao vozač satelitskog Ducatija, a trenutno je s Pramacom vodeći u tekućem šampionatu.
Šta li o svemu tome sada misle u Yamahi? Ipak, čini se da nisu mnogo toga naučili iz iskustva sa Zarkom, jer su trenutno u procesu odustajanja još jednog vrhunskog talenta, čoveka koji je prošle godine bio vicešampion, Franka Morbidelija.
Italijan vozi svoju treću MotoGP sezonu kao vozač Yamahe, nakon što je potpisao za novoformirani Petronas tim, koji je preuzeo Tech3, kao satelitski ogranak matične ekipe.
U prvoj sezoni ga je nadmašio još jedan novajlija iz Francuske, senzacionalni Fabio Kvartararo, koji se od ove godine našao u fabričkom timu, kao zamena za Rosija.
Međutim, prošlogodišnji rezultati nisu opravdali Yamahin izbor na kraju, jer je Morbideli tri puta trijumfovao i bio drugi u šampionatu, dok je Vinjales došao do samo jedne pobede, sa šestim mestom u generalnom plasmanu, dok je Kvartararo bio osmi na kraju, uprkos tome što je bio izjednačen po broju pobeda s timskim kolegom.
Kriza koja se dešava u 2021. je mogla da se izbegne da je Yamaha podržala Morbidelija i osigurala da on dobije šansu koju je zaslužio. Umesto toga, japanski tim je ponovo zadržao u postavi četrdeset dvogodišnjeg Rosija, koji uživa u fabričkom motociklu i kompletnoj podršci, dok je Morbideli ostao na u suštini dve godine starom 2019. M1.
S obzirom na sva dešavanja i odsustvo podrške, ne treba da čudi prilično emotivna izjava Italo-brazilca nakon uvodne trke godine, kada mu je kvar oduzeo šanse za pobedu i izbacio ga iz poena.
„Znam da nisam na vrhu Yamahine liste trenutno, tako da ne znam koliko ozbiljno će pristupiti ovom problemu“, priznao je Morbideli posle trke, insinuirajući na nevolje s kojima se suočio. „Ipak, nadam se da će shvatiti sve prilično ozbiljno.“
„Možda sam posle trke objasnio stvari malo pregrubo“, dodao je nedelju dana kasnije, osvrnuvši se na komentare, ali bez da su mu se osećanja promenila. „Adrenalin se udvostruči nakon tako lošeg rezultata i lošeg osećaja. Ono što smatram je da sigurno nisam na vrhu njihove liste, jer imaju fabričke vozače o kojima vode računa. Tu nema dileme.“
Šta sve to znači za Morbidelijevu budućnost? Bez jasnog rešenja, bar kada je reč o etabliranom fabričkom motociklu, moglo bi da se desi da sreću potraži na drugoj strani, jer zna da postoje proizvođači koji bi bili srećni da imaju njegovo ime u postavi.
Ako bi se, primera radi, pojavio stabilan satelitski Suzukijev tim, to bi bila savršena pozicija za Morbidelija, koji bi se našao u timu pored nekog novajlije, kojem bi pomogao da ubrza razvoj. Isto se odnosi i na Apriliju, koja bi bila više nego srećna da ga dobije ukoliko se novi poduhvat s Andreom Doviciozom ne ostvari.
Realno, Yamahina najbolja šansa da zadrži Morbidelija vrti se, kao i njeni ostali planovi, više oko Valentina Rosija nego samog Morbidelija. Ako „deda“ konačno odluči da odustane od MotoGP-a krajem 2021., to bi njegovom štićeniku otvorilo vrata da nasledi punu fabričku podršku, što bi na jednostavan način rešilo pitanje koje trenutno deluje prilično komplikovano. S obzirom na Rosijevo izdanje ove godine, možda bi bilo bolje da se dostojanstveno oprostio od MotoGP-a na kraju prošle sezone. Ovako, negativno utiče na karijeru jednog perspektivnog vozača, a da u isto vreme sam nema nikakve šanse da ostvari bilo kakav značajniji rezultat.
Vrele Gume
Priredio: Pavle Barta