AktuelnoF1IstorijaOnline plus

Mihael Šumaher – Saga o šampionu posle kojeg Formula 1 više nije bila ista – I DEO (VIDEO)

4.1KPregleda

Na današnji dan, pre 52 godine, rođen je jedan od najvećih šampiona koje je Formula 1 ikada iznedrila – Mihael Šumaher

 

 

Formula 1, kakav je to sport u stvari? Laik bi rekao da je to samo gomila automobila jednoseda, koji se vrte u krug po nekakvim stazama bez ikakvog cilja i svrhe. S druge strane, tu su ljudi koji vole i prate ovaj sport, koji smatraju Formulu 1 vrhuncem auto-moto sporta. Takvi ljudi shvataju da se u „najbržem cirkusu na svetu“ testiraju i prelaze granice mogućnosti kako ljudi tako i mašina.

 

 

Svake godine oko 20 vozača započinje sezonu Formule 1. Kakvi god bili njihovi rezultati, sama činjenica da se nalaze tu dovoljna je za svako poštovanje. Međutim kao i u svakom sportu, samo mali broj tih vozača dođe do titule šampiona sveta, a još manje njih postanu legende ovog sporta. Vremenom su razni šampioni pomerali granice u Formuli 1, počev od Huana Manuela Fanđa, preko Džekija Stjuarta, Fitipaldija, Nikija Laude, Alena Prosta i Ajrtona Sene; ali jedno ime iskače iznad svih, čovek koji je u svojoj karijeri postavio nove granice, oborio sve rekorde, naravno reč je o Mihaelu Šumaheru.

 

 

Kada se pogledaju brojke:

  • 7 titula šampiona sveta (1994., 1995., 2000., 2001., 2002., 2003., 2004.)
  • uzastopnih titula (2000-2004.)
  • 6 trka pre kraja sezone Šumaher obezbeđuje titulu (2002.)
  • 91 pobeda
  • 13 pobeda u sezoni (74%)
  • 22 različite staze na kojima je trijumfovao
  • 155 podijuma
  • 221 trka u bodovima
  • 40 pobeda sa pol pozicije
  • 22 het-trika (pol pozicija, pobeda i najbrži krug trke)

 

Navedeni su samo neki od rekorda koje Šumaher i dan danas drži, ali nisu samo brojke bitne, statistika je ipak samo skup brojeva koji ne govore nista konkretno. Da bi čovek shvatio koliko je Šumi bio dobar, trebalo bi da se uporede timovi za koje je vozio, tačnije stanje tima pre, za vreme i posle Šumahera. Većina ljudi će reći da je Šumaher sve rekorde postavio u dominatnom bolidu i da mu niko nije mogao ništa. Ruku na srce to jeste delimično tačno, ali nije Šumi uvek imao dominantan bolid, on je svoje umeće za volanom prvo pokazao u slabijim timovima.

 

Karijeru vozača Formule 1 Šumaher počinje 1991. godine na Velikoj nagradi Belgije na stazi Spa-Frankošamp, vozeći kao zamena za Brendona Gašota u timu Jordan-Ford. Već u kvalifikacijama je bilo jasno koliko je brz, kada je zauzeo sedmo mesto na startu. Njegov timski kolega je poređenja radi bio tek 11. Start trke je bio odličan, Šumaher nadoknađuje dve pozicije, ali već posle pola kruga mora da parkira automobil zbog kvara na kvačilu.

 

1991 VN Belgije – Michael Schumacher (Jordan-Ford)

 

Ovo je bila jedina trka koju je mladi Nemac vozio za ovaj tim. Utisak koji je ostavio na stazi, bio je dovoljan da privuče pažnju Flavija Brijatorea, koji ga je odmah doveo u Benetton-Ford za koji je i vozio do kraja sezone. Te godine, zebeležio je dva peta mesta i jedno šesto, što je značilo da je osvojio četiri boda iz šest trka.

 

 

Beneton nije bio pobednička ekipa

 

Kada je Šumaher počeo da vozi za njih imali su svega pet pobeda u svojoj istoriji. Sve se to počelo menjati dolaskom mladog nemačkog asa. Kada je počela sezona 1992. godine, bilo je jasno da je tim Williamsa bio u klasi samoj za sebe. Pobedili su u 10 od 16 trka te sezone s ukupno šest dvostrukih pobeda. Kada se izuzme Williams, najbolji od svih ostalih je bio niko drugi nego Mihael Šumaher, koji se sezonu završio na trećem mestu s jednom pobedom i ukupno osam podijuma. Sama činjenica, da vozač koji praktično debituje u Formuli 1, postigne takav uspeh, dovoljno govori o Šumijevom talentu.

 

Michael Schumacher, Benetton

 

Ovo treće mesto u šampionatu je još vrednije kada se uzme u obzir da je Šumaher završio sezonu ispred svog idola Ajrtona Sene. Te sezone, Sena je zauzeo 4. mesto s tri boda zaostatka za Mihaelom. Iz te godine posebno ostaje upamćena borba Šumahera i Sene na Velikoj nagradi Brazila, kada je Brazilac morao da koristi sav svoj talenat kako bi zadržao Nemca iza sebe.

 

 

Tačno godinu dana nakon svog prvog pojavljivanja u Formuli 1, u Belgiji, na stazi Spa-Frankošamp, mladi Šumaher beleži svoju prvu pobedu. U kvalifikacijama Šumi zauzima treće mesto, odmah iza Mensela i Sene. Trka je vožena na vlažnoj stazi. Sve do 30. kruga, Šumaher je zauzimao treće mesto, da bi nakon greške morao da ide u boks i menja gume, i tada prelazi sa guma za kišu na „slikove“, što se pokazalo kao pravi potez. Kada je Mensel odradio svoju promenu pneumatika izašao je na stazu iza Šumahera. Zahvaljujući dominantnom bolidu, Mensel smanjuje razliku i skoro stiže Šumahera, ali zbog kvara na motoru mora da popusti gas, što je automatski značilo da Nemac ima otvoren put ka pobedi.

 

 

Naredne sezone Williams i dalje zadržava svoj dominantan položaj u odnosu na ostale timove. U pauzi između 1992. i 1993., Mensel napušta Formulu 1, a na njegovo mesto dolazi Alen Prost. Takođe, ekipa otpušta Rikarda Patrezea i na njegovo mesto dovodi Dejmona Hila, dok veteran Patreze odlazi u Benetton, da bude timski kolega Šumaheru.

 

Alen Prost je uz pomoć Williamsa došao do svoje četvrte titule šampiona završivši sezonu sa 7 pobeda. Šumaher je imao sasvim dobru godinu zabeleživši jednu pobedu, i to na Velikoj nagradi Portugala, kada je do samog kraja iza sebe držao Alena Prosta u dominantom Williamsu. Pored te pobede, Nemac je zabeležio jos 8 podijuma te sezone, dok je njegov iskusni timski kolega imao čak 33 boda manje od njega na kraju sezone.

 

VN Portugala 1993.

 

Najviše zahvaljujući izvandrednom izdanju Šumahera, Benetton drugu sezonu zaredom zavšava na trećem mestu u generalnom plasmanu. Treba istaći činjenicu  da je Šumi svaku trku koju je završio bio na podijumu. Šampionat je završio na četvrtom mestu iza dvojca Williamsa i Ajrtona Sene. Naravno ni ova sezona nije prošla bez žestokih borbi između Šumahera i legendarnog Brazilca, a jedna od njih je bila u Silverstonu, kao i Južnoj Africi,  kada je Sena izbacio Nemca sa staze. U ovom  momentu je postalo jasno da je samo pitanje vremena kada će Šumaher postati prvak sveta.

 

 

 

Naredne, 1994. godine, FIA zabranjuje elektronska pomagala koja su bila najzaslužnija za dominaciju Williamsa, ali ipak tim i dalje ostaje favorit za osvajanje titule. Kada je saopšteno da će Ajrton Sena voziti za njih te godine, većina ljudi ga je već videla kao šampiona. Ipak, i Šumaher se tu pitao nešto. Prve dve trke te sezone pripale su Nemcu, dok Sena nije uspeo da ih završi pod velikim , tako da pod pritiskom ulazi na Veliku nagradu San Marina u Imoli. Na žalost celog auto-moto sporta, veliki Ajrton Sena na toj trci gubi život, kada je sa skoro 300 km/h udario u zid.

 

Mnogi će reći i danas da je pitanje kako bi Šumaher došao do titule da je Ajrton ostao živ, ali činjenica stoji da je Šumi te sezone zabeležio dominantnih 8 pobeda i dva druga mesta, osvojivši 92, od ukupnih 103 boda koliko je imao Benettonov tim na kraju sezone. Borba za titulu u konkurenciji vozača vođena je do samog kraja sezone. Pre poslednje trke, Šumaher je imao samo jedan poen prednosti u odnosu na Dejmona Hila. Prilikom borbe na stazi, došlo je do kontakta između ova dva vozača, što je rezultiralo time da su obojica morali da odustanu.

 

 

Ovo je bio jedan od kontroverznih momenata u Formuli 1. Mnogi su smatrali da je Šumaher namerno izazvao udes kako bi obezbedio titulu. Moguće da jeste i da nije, samo ljudi u kabini za volanom znaju tačne razloge za svoje postupke na stazi, ali hajde da se prisetimo na koji način je Sena uzeo svoju prvu titulu. U prvoj krivini je udario u Alena Prosta kako bi obezbedio šampionat i osvetio se za veliku nepravdu, koja mu je naneta godinu dana pre toga. Bilo kako bilo, činjenica stoji da je Šumaher  sa prosečnim bolidom pobedio dominantni Williams i postao prvi Nemac koji je osvojio titulu šampiona sveta u Formuli 1 kao i  najmlađi šampion u istoriji ovog sporta.

 

 

U novu sezonu, ekipa Benettona ulazi s novim snabdevačem motorima. Nakon duge saradnje s Fordom, tim je odlučio da pređe na Renaultove V10 agregate, iste one koje koristi i Williams. Kao što se i očekivalo i ove sezone borba ze titulu se vodila između Dejmona Hila u Williamsu i Mihaela Šumahera u Benettonu. Ta dva tima, a pogotovo njihovi prvi vozači, dominirali su celom sezonom, ostvarivši pobede na svim trkama osim Velike nagrade Kanade, na kojoj je svoju prvu pobedu u karijeri i jedinu za tim Ferrarija te godine, doneo Žan Alezi.

 

Šumaher, sada aktuelni šampion Formule 1, ulazi u sezonu s velikim samopouzdanjem i pobeđuje na čak 9 trka. Zahvaljujući sjajnim rezultatima Nemca, ekipa Benettona dolazi do svoje prve i jedine šampionske titule u konkurenciji konstruktora. Koliki je doprinos Šumaher imao ovoj tituli govori činjenica da je on osvojio 102 od ukupnih 137 bodova koliko je imao tim na kraju sezone. Šumaher je imao svega 10 poena manje od ekipe Williamsa, koja je zauzela drugu poziciju, a čak 29 bodova više od Ferrarija koji je bio treći. Ovu sezonu obeležio je i napredak Scuderije, koja je imala konkurentan bolid s aspekta brzine, ali je zbog toga trpela pouzdanost. Koliko je Šumaher imao kontrolu najbolje govori podatak kada je u Silverstonu imao za čal 1,5 sekundi brže vreme od svog timskog kolege.

 

 

Analizom podataka s volana i pedala gasa i kočnice moglo se videti koliko je Šumi vozio na granici. Takva vožnja samo pokazuje koliko je bilo njegovo samopouzdanje. Najbolji primer tog samopouzdanja i Šumaherove čuvene surovosti, mogao se videti na Velikoj nagradi Evrope u Nirburgringu 1995. godine, kada je obišao Žana Alezija u krivini gde niko ne bi ni sanjao da pokuša manevar.

 

 

Kada se sve uzme u obzir, Šumaherova odbrana titule nikako nije bila iznenađenje, ali niko nije očekivao da će je odbraniti na ovako dominantan način.

 

U toku sezone 1995., objavljena je i najbitnija vest, kasnije će se ispostaviti u novijoj istoriji Formule 1. Šumaher prelazi u Ferrari. Mnogi poznavaoci sporta s dozom rezerve gledaju na ovaj potez dvostrukog šampiona sveta. Svakako, cifre su bile protiv njega, Ferrari nije osvojio titulu od 1979. godine, svake godine je imao samo po koju pobedu ili nije ni imao uopšte. Sezone 1995., Ferrari je imao čak 14 odustajanja, od čega čak u četiri navrata oba vozača nisu stigla do cilja.

 

Jedan od retkih koji su verovali da će Šumi uspeti bio je Džeki Stjuart koji je uvideo da je baš Šumijeva diciplina, surovost i posvećenost trkanju (naravno i talenat), ono što je timu potrebno da bi se vratio na staze slave. Ferrari je ipak najveći tim Formule 1 i svaki vozač želi da bar u nekom momentu sedne u crveni bolid.

 

 

Ipak, pre nego što pređemo na dešavanja iz 1996. godine, treba da pogledamo koliki je uticaj Šumaher imao na ekipu Benettona i kako je tim izgledao odlaskom velikog šampiona. Kao što je navedeno na početku teksta, pre dolaska Šumahera, Benetton je imao svega 5 pobeda u svojoj istoriji. Sam Nemac je ostvario 19 za četiri godine u timu. Nakon njegovog odlaska, Benetton uspeva još samo jednom da trijumfuje. Šumaher je bolidom koji nije imao najbolji motor, kojem je aerodinamika bila na prosečnom nivou, kome je zadnji kraj plesao po stazio i zanosio kroz krivine, uspeo da osvoji dve titule šampiona sveta.

 

Kraj prvog dela…

 

Autor: Dušan Topić

Uredio: Pavle Barta

6 Komentara

Comments are closed.

Top Reviews

Video Widget

gallery