Stvarna emisija izduvnih gasova koju proizvode „plug-in“ hibridi na evropskim putevima je značajno veća u odnosu na ono što tvrde proizvođači automobila
Ovo je upravo potvrdilo istraživanje koju je sprovela grupa za zaštitu životne sredine Transport & Environment.
Dok emisija PHEV modela u stvarnom saobraćaju uvek zavisi od toga koliko često vlasnici stavljaju svoje automobile na priključak, u isto vreme mnogim „plug-in“ hibridima nedostaju adekvatna „električna“ snaga, autonomija i optimalno vreme punjenja, neophodni za maksimizovanje eksploatacije električne, a ne energije dobijene iz sagorevanja benzina ili dizela.
Transport & Environment je testirao „plug-in“ hibridne verzije BMW-a X5, Mitsubishi Outlandera i Volvoa XC60. Čak i pod optimalnim uslovima, sva tri modela su emitovala od 28 do 29 odsto više ugljen-dioksida u odnosu na „reklamirane“ vrednosti. S motorima s unutrašnjim sagorevanjem u pogonu, emisija je bila uporediva, pa čak i veća u odnosu na ekvivalente pogonjene čisto benzinskim ili dizel agregatima.
Najgori rezultati su postignuti u režimu punjenja baterije, gde motor radi kako u svrhu pogona, tako i punjenja paketa baterija. U ovom režimu, automobili su emitovali do 12 puta više CO2 u odnosu na nominalne vrednosti.
To je posebno zabrinjavajuće, jer se očekuje da će mnogi evropski gradovi uvesti takse bazirane na podacima o emisiji izduvnih gasova, podstičući upotrebu režima punjenja baterija pred put u gradske centre.
BMW-ov porparol je odgovorio na nalaze T&E, rekavši da emisija u realnom saobraćaju zavisi od načina upotrebe. Pri regularnom punjenju, „plug-in“ hibridi će proizvesti nižu emisiju u stvarnom saobraćaju u poređenju s ekvivalentnim benzincima ili dizelašima, kažu u BMW-u
Međutim, kod aktuelnih „plug-in“ hibrida je teško akcenat staviti na električnu vožnju. BMW X5 i Volvo XC60 PHEV, nisu dostupni s DC brzim punjačima, primetili su u Transport & Environmentu, dok u priručniku Mitsubishi Outlandera piše da benzinski motor može automatski da se angažuje pri silovitijim ubrzanjima ili ako je uključen klima uređaj. Jedino modeli koji raspolažu dovoljnom „električnom“ autonomijom, sistemom brzog punjenja i dovoljno snage u električnom režimu, mogu ispunjavati uslove za dobijanje subvencija pri kupovini i poreskih olaškica, zaključila je ova grupa.
Dotični rezultati su bazirani na evropskom WLTP standardu, a američki EPA jednako vodi u stranputicu (mada ga često smatramo „realističnijim“), jer koristi isti „milja po galonu“ ekvivalent (MPGe) za električna vozila, pored konvencionalnog „mpg“. Kupci mogu da pogledaju MPGe podatke i pretpostave da je to ono što dobijaju, bez obzira što su bazirani na čisto električnoj vožnji.
Potencijalno variranje emisije u stvarnom saobraćaju bi moglo biti razlog zašto su insajderi još 2015. u pitanje doveli inicijativu nemačke automobilske industrije, koja je prednost davala „plug-in“ hibridima u odnosu na čisto električne modele. To je bio zgodan način za Nemce da obezbede svoj siguran profit koji imaju od prodaje premijum automobila, tako što će ih učiniti „zelenijim“ bez potrebe za naglom tranzicijom ka čisto električnom pogonu.
Prodaja i jednih i drugih u potpunosti ima smisla (mada s mnoštvom dalekometnih elektromobila koji se pojavljuju iz meseca u mesec je to sve manje slučaj), a „plug-in“ hibridi imaju svoje pozitivne strane, ukoliko se eksploatišu kako treba. Čak, po studiji Consumer Reportsa, dugoročno su pouzdaniji od čisto električnih i automobila s tradicionalnim pogonom.
Vrele Gume
