Pod velom tajne i sumnjičavosti, a nakon novog perioda plaćenog odsustva, 10. jula nastavlja se proizvodnja u kragujevačkoj fabrici Fiat automobila. Kao pod zaverom ćutanja, prošlo je već 10 godina od sklapanja „posla veka“.
Dolazak kompanije Fiat u Srbiju obeležila su velika očekivanja, ogromna medijska pažnja, ali i političke prepirke i kontraverze. Međutim, domaća javnost nikada na uvid nije dobila stvarnu sliku uslova i okolnosti pod kojima je ovaj automobilski proizvođač došao u Kragujevac. Zbog toga pokušavamo da napravimo aktuelan presek stanja i rezultata ove investicije.
Ugovor vredan 300 miliona evra potpisan je između države i kompanije Fiat na jesen 2008. godine sa ciljem da proizvodnja automobila i delova u Kragujevcu, koja je pre 60 godina pokrenula posleratnu industrijalizaciju zemlje, opet postane zamajac privrednog razvoja Srbije.
Bio je to ugovor glorifikovan od strane vlasti i istovremeno oštro kritikovan kod opozicije. Njegove brojne tačke do danas su ostale najstrože čuvana državna tajna. Tadašnja opozicija obećavala je objavljivanje celog ugovora, ali i njegovu promenu. Ipak, i pored rokade na vlasti, nikada nije došlo do izmene načina u subvencionisanju. Niti transparentnog prikaza ugovora.
Otvaranje pogona 2012. i početak proizvodnje novog modela Fijat 500L uticali su pozitivno na moral stanovništva. Isto tako je to pozitivno uticalo i na razvoj grada Kragujevca. Brojni kooperanti, prateća industrija, 2.500 radnika u pogonu i razna obećanja… Sve to je značilo „svetlo na kraju“ tunela za grad od 180 hiljada stanovnika. Bila je to slika koju su mediji prenosili u javnost. Međutim, samo malobrojni su se bavili drugom stranom priče.
Da su uspesi Fijata samo prividni dalo se zaključiti iz dostupnih finansijskih izveštaja. Ti izveštaji pomogli su da se stvori jasnija slika o „poslu veka“ i načinu na koji ga vlast kao na aparatima održava u životu. O tome najbolje govori činjenica da su prihodi od subvencija bili i ostali gotovo 50% veći od poslovne dobiti ove kompanije. Srbija se obavezala na oslobađanje investitora od plaćanja doprinosa i poreza na plate zaposlenih 10 godina, kao i plaćanje poreza na dobit za isti period. Subvencionisana je i obuka zaposlenih.
Osim toga, italijanski proizvođač ne plaća porez na imovinu, a dobija i 10 hiljada evra za svakog zaposlenog radnika.
Naša država takođe garantuje za kredit od 500 miliona evra. Pojedini stručnjaci spekulišu da je Srbija u ovaj posao uložila preko milijardu evra, kako prenosi dnevni list Danas. Narod na ivici siromaštva primetiće da je u pitanju ogromna svota novca za državu kao manjinskog vlasnika. I to onog koji poseduje svega 33% kompanije Fiat Srbija.
Pogon i proizvodnja u Kragujevcu, iako jedni od najmodernijih u vlasništvu FCA grupe(Fiat Chrysler Automobiles), često su u toku svog kratkog radnog veka stopirani. Štrajk radnika nezadovoljnih platama i uslovima u fabrici nisu bili jedini razlog za zaustavljanje proizvodnih traka. Na njihovo obustavljanje takođe su uticale potražnja i prilike na svetskom tržištu, pa su radnici od 2016. do danas u nekoliko navarata bili „primorani“ na plaćeno odsustvo.
Ni ovog leta situacija nije bolja, zaposlenima je najavljeno odsustvo sa posla plaćeno 65% od redovne zarade. Prvi radni dan biće 10. jul, izjavio je za Vrele Gume Zoran Marković, predsednik Samostalnog sindikata Fiat Srbije.
Prosečan prihod radnika u kragujevačkoj fabrici je 350 evra. To je 4 puta manje od zarade italijanskih kolega koje rade isti posao. Smanjen broj radnih sati i umanjeni prihodi ostavljaju ljude u strahu za ličnu egzistenciju. Takođe, ponovo se, po ko zna koji put, šire glasine o mogućem odlasku Fijata iz Srbije.
U poslednjih 10 godina ovakve spekulacije uvodile su nemir u kragujevački pogon, pokretale raspravu i brinule stanovništvo. Uzevši sve činioce u obzir, moglo bi se reći da tek sada postoje razlozi zbog kojih bi Fijat ozbiljno razmatrao napuštanje Srbije. Među njima svakako je najbitniji Sporazum o subvencijama i drugim pogodnostima koji ističe decembra ove godine, a bez kog kragujevački Fijat defakto nije profitabilan. Prošlogodišnji finansijski izveštaj najbolje ilustruje ovu tvrdnju, pokazujući da je FCA Srbija ostvarila neto zaradu od 12,7 miliona evra, što je uspela isključivo uz subvencije države od 23,3 miliona evra.
Iz datog izveštaja, ali i činjenice da na svetskom tržištu generalno opada potražnja za segmentom kome pripada Fiat 500L, jasno je da je situacija daleko od idealne. Od rekordne 2013. godine kada je iz pogona izašlo 117 hiljada automobila mnogo toga se promenilo.
Tako je u prvoj polovini ove godine u Kragujevcu proizvedeno svega 21 hiljada automobila. S obzirom da će obustava proizvodnje ove godine trajati dosta duže nego lane (oko 140 dana), može se očekivati oštar pad poslovnih prihoda.
Smanjenje proizvodnje ne očekuje se samo u Srbiji. Italijanske fabrike takođe očekuju smanjen obim posla, pa se tako ne treba iznenaditi ako italijanska vlada pojača već postojeće pritiske na Fiat da fabrika u Torinu bude prioritet i radi punim kapacitetom. Jasan je stav Italije da domaća proizvodnja ne sme trpeti zbog Fijatovih međunarodnih ispostava.
To nisu jedini problemi za FCA grupu. Naime, ukoliko kompanija ne smanji ukupnu emisiju izduvnih gasova svojih modela, u skladu sa zacrtanim ciljem Evropske unije za 2021. finansijska packa preti da košta Fiat čitavih 746 miliona evra, izračunali su u konsultantskoj firmi Alix Partners. Ako sve ovo nije dovoljno, kao „kec na deset“ došle su poplave u Kragujevcu koje su zahvatile i Fijatov pogon, te prouzrokovale štetu od 400 hiljada evra. Iako se na situaciju na svetskom tržištu i meteorološke prilike ne može uticati, ne bi bilo na odmet održavati vlastite odvodne sisteme i barem na taj način uticati na skraćenje liste razloga za odlazak iz Srbije. Ili bar umanjiti moć pregovaračke karte većinskog partnera.
„Posao veka“ Srbiju je mnogo koštao, ali joj je mnogo i doneo
Bez ozbiljnih ekonomskih istraživanja nezahvalno bi bilo oceniti uspehe i podvući crtu. To je prvenstveno posao države i njenih činovnika. Njihovo je da procene kako dalje. Na narodu i zaposlenima u Fijatu je da zahtevaju transparentnije dogovore i bolje uslove. To svakako očekuje i sam menadžment FCA grupe. Bojazan da će Fiat insistirati na novom ugovoru sa državom koji podrazumeva nastavak subvencija i povlastica, sasvim je opravdana. U takvom scenariju nije teško zamisliti potez kojim Fiat šalje radnike na još jedno plaćeno odsustvo. Time bi učvrstio svoju već jaku pregovaračku poziciju, ali i nagovestio da ima jakog „keca u rukavu“. Građanima ostaje nada da država može pronaći davno izgubljeni integritet, pravilno proceniti situaciju i ovog puta zadržati za sebe taj nezahvalni džoker u vidu blanko uslova. Jer mi smo ono što stvaramo.
Tekst: Martin Nađ
2 Komentara
Comments are closed.
[…] je izračunati koliko je zapravo fabrika Fiata u Kragujevcu radila u prethodne dve godine. Prošle godine češće su bile pauze sa plaćenim (65%) odsustvom i godišnjim odmorima nego li a…. Šta tek reći za ovu godinu i pandemijsku krizu koja je među prvima zatvorila upravo […]
[…] u privlačenju stranih investitora. Kako je Srbija prošla kroz takvu strategiju najbolje svedoči slučaj FCA u Kragujevcu koji nas je koštao stotine miliona evra. A upravo je stigla i nova razočaravajuća vest. Volkswagen je odlučio da izgradi fabriku u […]