970_250_eko
AktuelnoEco GreenVesti

Nemačka: 140 stanica za punjenje vodonikom je dovoljno za potrebe teških kamiona

258Pregleda

Kamioni pogonjeni vodonikom treba da odigraju veoma važnu logu u okviru Nacionalne vodonične strategije Nemačke, kao način za dekarbonizaciju transportnog saobraćaja.

 

Infrastruktura benzinskih stanica je odlučujući faktor da nova tehnologija uhvati priključak. Fraunhofer ISI je izračunao da će 2050. biti dovoljna mreža od 140 stanica za potrebe kamiona s gorivnim ćelijama. Trošak neophodan za kreiranje ove mreže iznosi oko devet milijardi evra godišnje.

 

Na transportni saobraćaj se u Nemačkoj odnosi oko 50 megatona ugljen-dioksida na godišnjem planu, od kojih polovinu proizvodi 250.000 teških kamiona od preko 26 tona. Da bi se ispunili ciljevi utvrđeni Pariskim klimatskim sporazumom, sektor transporta praktično mora biti oslobođen bilo kakve emisije do 2050. Jedna od mogućnosti za dekarbonizaciju je da se konvencionalno pogonjeni kamioni u potpunosti zamene pandanima s gorivnim ćelijama, koji kao „gorivo“ koriste – vodonik.

 

Neophodne stanice za punjenje su potrebne da bi se zadovoljila godišnja potražnja za oko 1,3 miliona tona vodonika, i da bi se osigurao pouzdan kamionski prevoz. Mada već postoji više od 80 stanica za punjenje širom Nemačke, veći deo njih nije pogodan za kamione, jer ne mogu obezbediti niti dovoljnu količinu vodonika, niti brzo punjenje.

 

„Fraunhofer Institute for System and Innovation Research ISI“, proučio je kako bi mreža stanica za punjenje kamiona na gorivne ćelije trebalo da izgleda do 2050., i to na osnovu naučne simulacije.

 

U potpunosti razvijena mreža stanica za punjenje  u Nemačkoj 2050., uključivaće oko 140 lokacija, koje će pokriti potrebe teških kamiona za vodonikom, po ukupnom trošku od oko devet milijardi evra godišnje (2050.). Ove stanice će biti relativno ravnomerno distribuirane unutar mreže auto-puteva; s tim što koncentracija uz tranzitne rute i industrijske zone već moće da se primeti.

 

70 stanica će biti potrebno do 2030.

 

Profesor doktor Martin Vičel, čovek na čelu „Nadležnog centra za energetske tehnologije i sisteme“ pri Fraunhofer ISI, ističe: „Do 2030., po smernicama Evropske unije, emisija izduvnih gasova u segmentu kamiona treba da bude 30 odsto niža nego 2019. Da bi se omogućila praktična eksploatacija kamiona na gorivne ćelije, mnoge stanice za punjenje treba da budu postavljene u ranoj fazi: za gotovo 50.000 vozila 2030., 70 stanica za punjenje vodonikom, od kojih su neke manjeg formata, neophodne su radi odgovarajuće prostorne pokrivenosti. Ovaj komparativno velik broj stanica za punjenje u poređenju s prodajom vodonika, pokazuje da su preko potrebni odgovarajući poslovni modeli. Ovo pitanje vladinog finansiranja stanica za punjenje za kamione pogonjene vodonikom mora da se reši brzo.“

 

 

Proizvodnja vodonika (elektroliza), takođe je od ključnog značaja za uspeh ove infrastrukture. Pored centralizovanog generisanja vodonika i njegovog transporta do stanica za punjenje, postoji opcija izgradnje elektrolizera pri stanicama za punjenje i generisanja vodonika na licu mesta. Što se druge opcije tiče, autori studije preporučuju  uvećane elektrolizere i velike skladišne objekte pri stanicama, što bi proizvodnju vodonika učinilo jeftinijom, a stanice za punjenje kamiona, zbog svoje veličine i velike potrošnje električne energije od oko 65 teravat sati godišnje, mogu koristiti visokofluktuirajuću energiju iz obnovljivih izvora, integrisanu u energetski sistem i tako je oslobađati. Ovaj vid fleksibilnosti štedi oko milijardu evra godišnje. Da bi se postigli ciljevi vezani za ozdravljenje klime, to je takođe važno.

 

Izvor: Dekarbonizacija motora No.1

Ostavite komentar

Top Reviews

Video Widget

gallery