AktuelnoMotoGP

Zašto Ducati ne može da dođe do šampionskog vozača?

2.54KPregleda

Italijanski tim ima armiju tifoza, ali i problem da privuče nekog od „vanzemaljaca“

 

U subotu, neposredno pred kvalifikacije za MotoGP Austrije na Red Bull Ringu, vozač Andrea Doviciozo je obelodanio šokantne vesti. Naime, Italijan je odlučio da nakon osam godina napusti Ducati.

 

 

Mada su ove novosti iznenađujuće za mnoge, oni koji su najmanje iznenađeni su verovatno ljudi iz Ducati menadžmenta. Ili da preformulišemo – oni bi trebalo da su najmanje šokirani, nakon što su pokazali nedostatak poverenja u Dovicioza prošle zime, krenuvši u potragu za nekim mlađim i bržim talentovanijim vozačem.

Ovo nije ništa novo kada je italijanski tim u pitanju. Podsetimo, 2017. su regrutovali Horhea Lorenca, čija je vrednost ugovora daleko nadmašivala Doviciozovu. To je Italijana zasigurno nateralo da se oseća vozačem „drugog reda“. Bez dileme, tada je posejano „seme razdora“, koje je konačno „proklijalo“ u subotu. Kakvi su u međuvremenu bili rezultati Dovija a kakvi Lorenca, suvišno je komentarisati.

 

 

Mada je to definitivno trebalo da bude upozoravajuća priča za Italijane. Pogotovo s obzirom na ono što se desilo nakon potpisivanja ugovora s petostrukim šampionom Lorencom. Još glasniji alarm bi trebalo da bude ono što se desilo nakon što je španski vozač otišao. I ostavio Ducati u poziciji u kojoj se nalazi sada.

 

Način na koji se Ducati oprostio s Lorencom, što je u potpunosti poremetilo planove vezane za vozački tandem do 2021. ostavio je posledice s kojima se tim iz Bolonje još uvek nosi. Sjajni Španski vozač nije ostvario dovoljno uspeha za Ducati tim.

 

Još ranije uzdrmani odnosi između Ducatija i Lorenca, raspali su se maja 2018. godine. Tada je šef Ducati tima i bivši trkački direktor, Klaudio Domenikali, otišao toliko daleko da je verbalno napao Lorenca. Komentare je tada prvi Duvati vozač doživeo veoma uvredljivo i nije mu to nikada oprostio.

 

„Lorenco je veliki vozač, koji nije uspeo da izvuče najbolje iz Ducati motocikla, motocikla koji ima velike prednosti i poneku manu“, rekao je Domenikali u to vreme. „Nažalost, ni on ni naši tehničari, nisu uspeli da materijalizuju veći deo njegovog talenta. Izvesna doza gorčine ostaje prisutna.“

 

„Neću komentarisati Domenikalijeve primedbe“, izjavio je Lorenco za medije samo par dana docnije. „Reći ću samo da ja nisam samo sjajan vozač, ja sam šampion.“ Sujeta? Ma kakvi…

 

Ova izjava je ostala da stoji na profilima petostrukog šampiona na društvenim mrežama dugo nakon što se vozačeva afera s Ducatijem završila.

 

 

Da bi raskid bio još toksičniji, Lorenco je demonstrirao svoje „argumente“ samo par dana kasnije, kada je Ducati konačno modifikovao motocikl na način na koji je on to želeo. Pobedio je u dve sledeće trke u Muđelu i Barseloni, istovremeno potpisavši ugovor s Repsol Hondom.

 

Međutim, činjenica da je bilo potrebno toliko vremena da bi se napravile fundamentalne izmene na motociklu, one koje je tražio sve dok nije bilo prekasno, bila je naravoučenije za mnoge u padoku. Naravno, Horhe Lorenco je tipičan vozač-perfekcionista, kojem je potreban motocikl koji mu savršeno odgovara. Zadatak fabričkog tima je bilo da mu takvu mašinu isporuči.

Lorenco čak i nije prva žrtva ove „filozofije“. Setimo se Kejsija Stonera, koji je imao isti tretman od strane italijanskog tima, a slučajno ili ne, i on se kasnije prebacio na Repsol Hondu. U kojoj je doduše bio mnogo uspešniji od Lorenca.

 

 

Australijanac je ubrzo na društvenim mrežama izrazio svoje mišljenje nakon vesti o Doviciozovom odlasku. I  to da se ništa nije promenilo u Ducatiju, uprkos dolasku novog tehničkog direktora, Điđija Dalinje u vreme kada je on otišao u Hondu.

 

„Smatram da u jednom momentu treba da shvate“, „tvitovao“ je Stoner u subotu, „da je vozač a ne vazdušni tunel ono što donosi rezultate, tako da poslušajte ih…“

 

Dalinja bi zapravo mogao da predstavlja veći deo problema zbog kojeg je Dovi odlučio da ode. Nije tajna da između njih dvojice još od 2018. vladaju loši odnosi, i to do te mere da jedva komuniciraju, uprkos tome što je iskusni inženjer taj koji je pomogao vozaču da pobeđuje Marka Markeza.

 

 

Poruka sve tri priče je jednostavna. Ducati ne tretira vozače koji dobijaju trke na način na koji bi oni trebalo da budu tretirani. Vozači imaju prilično osetljive sujete, nežne konstitucije i vatrene temperamente, pa u skladu s tim s njima treba i baratati. Čini se da se sve eksponencijalno pojačava kako je njihov talenat veći.

 

To je razlog zbog kojeg je Ducati celu zimu proveo tražeći vozače, da bi ceo MotoGP grid čitave zime odgovarao sa „ne“.

 

Najpre, tu je dvojac koji će voziti fabričke Yamahe 2021. Kvartararo i Vinjales. Zatim se i Suzukijev tandem, Aleks Rins i Žoan Mir, pridružio grupi zvanoj „hvala lepo, ali ne“.

Rezultat svega je da će Ducati i sledeće sezone imati vozačku postavu koja realno neće biti kadra da se ozbiljnije suprotstavi Marku Markezu. Džek Miler zna da bude izuzetno brz ali nije konsistentan, dok Peko Banjaja možda ulazi u jedan fabrički tim pre nego što je akumulirao dovoljno iskustva.

 

 

Ipak, postoji svetlo na kraju tunela za Ducatijeve verne „tifoze“, jer tim ozbiljno razmatra svoju budućnost u dugoročnom smislu. Potpisivanje ugovora s Moto3 senzacijom i novopečenim Moto2 pobednikom, Horheom Martinom, koji će se pridružiti satelitskom Pramacu i osiguravanje Milera i Banjaje u fabričkom timu, moglo bi da označi početak nove strategije, u okviru koje bi Ducati samostalno stvarao talente umesto da ih „kupi“ od ostalih.

 

Pavle Barta 

Vrele Gume

Ostavite komentar

Top Reviews

Video Widget

gallery