Kada razmišljamo o Marsu, jedna od prvih stvari koje nam padaju na pamet je da se radi o pustom mestu.
Crvena planeta je jalova, nesposobna da ugosti život onakav kakav znamo, i tako je verovatno milijardama godina unazad. Ukoliko čovek nešto ne preduzme po tom pitanju, tako će i ostati.
Postoji naučna teorija da je Mars nekada imao okeane, atmosferu i da je verovatno na njemu postojao život. Međutim, ako je nekada i bilo tako, više nije, pa čak ni njegovi vulkani nisu aktivni.
Stvari su, što se vulkana tiče, bile sasvim drugačije pre tri do četiri milijarde godina, da bi se poslednja velika erupcija odigrala pre 50.000 godina. Ipak, nedavna otkrića pružaju nadu da vulkanska aktivnost još uvek postoji na Marsu.
To ujedno i znači da je potreban popriličan napor da bi se uočili znaci o turbulentnoj prošlosti. Na sreću, danas posedujemo naprednu tehnologiju na i oko planete, tako da s vremena na vreme dobijamo uvid u interesantne stvari u vezi s prošlošću Marsa.
Jedna od njih je formacija koja izgleda poput ogromne kruške, davno zakopane u tlo. Fenomen je detektovan u regionu Tarsis, a fotografisan je marta prošle godine uz pomoć HiRESE kamere iz orbite, neka 262 kilometra od površine.
Po NASA-i i Univerzitetu u Arizoni koji upravlja kamerom, radi se o prastarom (tačna starost nije utvrđena) piroklastičnom konusu, koji je nekako preživeo mlađu vulkansku aktivnost.
Naučnici veruju da je oblik formiran na „izuzetno izlomljenoj kori, koja je sada skrivena ispod mlađih tokova lave“, smatrajući da se radi jednoj od retkih formacija tog tipa koje su preživele do današnjeg vremena.
Studija o novootkrivenom fenomenu bi mogla da pomogne u otkrivanju stratigrafskog stupca i pružanju boljeg uvida u male piroklastične konuse na Marsu.
Vrele Gume
