AktuelnoIstorijaOnline plus

Najvažniji japanski sportski automobili u istoriji

5.88KPregleda

Započeli su priču polako, ali su u međuvremenu postali veoma brzi

 

Nakon Drugog svetskog rata, Japan je počeo ubrzano da se motorizuje. Stopa posedovanja automobila je krenula da raste pedesetih godina, baš kao i proizvođači u „Zemlji izlazećeg sunca“. Međutim, ostatak sveta nije bio previše zainteresovan za japanske automobile, jer su smatrani dosadnim i imitacijama zapadnih vozila. Ipak, Toyota je bila prva marka koja je istupila i počela da menja stvari s 2000GT. Zajedno s Yamahom, najveća japanska automobilska kompanija je uvidela da joj je potreban sportski model, koji bi mogao da se takmiči s evropskim automobilima tog vremena, uključujući Jaguar E-Type.

 

Godine 1967. Toyota 2000GT je bila prava senzacija, kada je u ocenama automobilskih izdanja poređena s Porscheom 911. Bio je to model limitirane serije, koji je proizveden u samo 351 primerku, ali je bio značajan za širenje japanskih proizvođača na svetskoj automobilskoj mapi. Proizvođači iz „Zemlje izlazećeg sunca“ su profitirali na novonastalom poštovanju koje je su kupci automobil počeli da gaje prema njima, za koje su zaslužni neki legendarni modeli iz sedamdesetih i osamdesetih, da bi devedesetih godina japanski performantni automobili pokorili svet. U ovu listu uvrstili smo po jedan model od svakog od japanskih proizvođača.

 

Honda NSX (1990.)

 

Kada je Honda odlučila da stane „na crtu“ evropskim proizvođačima superautomobila, uradila je to po sopstvenim uslovima i po sopstvenom receptu. Ideja je bila da se stavi naspram Ferrarija pogonjenih V8 motorima, ali da njen pulen bude mnogo priuštiviji za kupce. Kao rezultat ove filozofije, nastala je Honda NSX, prvi model japanske marke s potpuno aluminijumskom karoserijom i aluminijumskim 3,0-litarskim V6 VTEC agregatom, koji je raspolagao s 274 ks. NSX je izvršio dubok i širok uticaj na svet supersportskih automobila, a mnoge automobilske publikacije su japanski model označile „daleko boljim od bilo čega što su do tada proizveli Ferrari ili Lamborghini“. Ista priča je išla i što se tiče poređenja s Corvetteom ZR 1. Kasnije će Gordon Marej opisati NSX kao „monumentalan“ model, koji mu je bio inspiracija za McLaren F1. On je pokušao da ubedi Japance da bi NSX mogao da raspolaže s još više snage, ali u Hondi nisu videli potrebu za tim.

 

 

Toyota Supra A80 (1993.)

 

Nekoliko godina nakon što je debitovao prvi GT-R, na scenu je stupila i nova Supra. U ranim generacijama, bila je bazirana na Celica „liftbeku“, prilagođena instalaciji šestocilindarskog umesto četvorocilindarskog motora. Međutim, evoluirala je u nešto više sa četvrtom, A80 generacijom, dostupnom s Toyotinim twin-turbo 2JZ-GTE motorom.

 

 

 

Dotični agregat, poznat po neverovatnoj izdržljivosti i „beskrajnoj“ mogućnosti tjuniranja, bio je tek deo ukupnog paketa. Popularnost Mk IV je prosto eksplodirala nakon što je prestao da se proizvodi, čemu je u velikoj meri doprineo prvi film iz serijala „Paklene ulice“ (Fast and Furious). Naravno, Supra se u ovom filmu nije našla slučajno, jer je dotična platforma pokazala uspešnom u trkama, demonstriravši sjajne performanse.

 

Mazda RX-7 FD (1991.)

 

Mazda je uspela da kreira i izbrusi svoj kupe do takvog nivoa gde mu nije bilo ravnog. Trenutno ova japanska marka nema neki moćan model u ponudi, mada je njena istorija prepuna trkačkih i performantnih četvorotočkaša.

 

 

 

Što se automobilske supkulture tiče, najznačajniji je RX-7 s rotacionim motorom, i to onaj s turbopunjačem iz FD generacije. U skladu sa snagom od 255, kasnije 280 konja iz 1,3-litarskog motora, bila je i prepoznatljiva karoserija, fluidnog i vanvremenskog dizajna. Do dan danas, ova šasija se računa ko jedna od najboljih u istoriji, počev od stajlinga, niske tačke težišta i 50:50 odnosa mase po osovinama, zahvaljujući malom, laganom motoru postavljenom iza prednjih točkova.

 

Subaru Impreza 22B STi (1998.)

 

Ova lista nikako ne bi bila potpuna bez 22B generacije Subaru Impreze. Kreirana je u čas Kolina MekRea i treće uzastupne WRC titule japanskog proizvođača u konkurenciji konstruktora. Ovaj automobil poseduje ručno proizvedenu verziju povećane radne zapremine četvorocilindarskog bokser motora (2,2 litra) uz veći turbopunjač.

 

 

Za kroćenje 280 konja, instalirane su Bilstein komponente ogibljenja uz veće kočnice, dvolamelasto kvačilo, kontrolni modul blokade diferencijala i naravno veći naplaci i gume. Sa sprintom do „stotke“ od 4,6 sekundi i izuzetnom izbalansiranošću, retki su bili modeli koji su mogli da mu se suprotstave po pitanju performansi. Proizvedeno je samo 424 22B STi, tako da je suvišno reći da danas vrede malo bogatstvo.

 

Nissan Skyline GT-R R34 (1999.)

 

Zapravo, „Skyline GT-R“ oznaka se pojavila 1969. godine da bi zatim ponovo nestala 1973. Ponovo je oživljena 1989., a R32 generacija je kreirana da bi dominirala trkama Grupe A. Upravo je R32 trkač zaradio nadimak „Godzilla“, ali je peta generacija R34 GT-R-a, koja je na sceni bila od 1999. do 2002. ostavila najdublji trag u automobilskoj indstriji. Čuveni 2,6-litarski twin-turbo redni šestocilindraš ne samo što je bio brz, već je bio napravljen da traje. U NISMO Z-Tune formi, radna zapremina mu je povećana na 2,8 litara, što je doprinelo snazi od 500 konja i 540 Nm maksimalnog obrtnog momenta, koji se šalju na sve točkove, dok su V-Spec primerci posedovali unapređeni pogonski sklop koji je uključivao aktivan diferencijal s ograničenim proklizavanjem pozadi, umesto standardne mehaničke verzije.

 

 

Neko bi možda stavio R35 GT-R ispred R34, ali naš izbor je ipak pao na potonji, jer da nije bilo njega, ne bi bilo ni akutelnog modela, to je sigurno.

 

Mitsubishi Lancer Evo VIII (2003.)

 

Kada je Mitsubishi bio na svom vrhuncu, u ponudi je imao serijsku verziju reli trkača baziranom na modelu Lancer. Na sličan nalčin kao i Subaru Impreza WRX, Evo je bio relativno priuštiv performantan model s pogonom na sve točkove i turbomotorom. Do osme generacije, bio je rezervisan za japansko tržište, tako da mu je dostupnost bila ograničena, s tim što su se retki primerci mogli pronaći samo na „sivom“ tržištu. Posedovao je fabrički Bilstein amortizere i Brembo kočnice, raspolagavši s oko 270 ks. Nažalost, deseta generacija ovog kultnog japanskog modela je ujedno bila i poslednja. Proizvodnja je ukinuta u maju 2016.

 

 

Lexus LFA (2011.)

 

Pre deset godina, Lexus je lansirao pravo remek-delo  u formi superautomobila. Japanski proizvođač je želeo da kreira ikonu, a to je uradio uz pomoć monokok šasije i karoserije napravljenih od ugljeničnim vlaknima ojačanih polimera, dok je središnje pozicioniran, počivao 4,8-litarski V10 atmosferski motor razvijen od strane Yamahe.

 

 

S 560 „vrištećih“ konja pri 8.700 o/min (uz Lexusovu tvrdnju da mu je od „lera“ do „crvenog“ potrebno samo 0,6 sekundi), Japanci su LFA proizvodili samo jednu modelnu godinu, konstatovavši da nema potrebe za naslednikom. Oni koji su imali tu sreću da provozaju ovaj automobil su bili u pravoj ekstazi, uključujući Džeremija Klarksona i Džeja Lenoa. „Moram reći da ga apsolutno obožavam. To je inteligentan automobil napravljen za inteligentne ljude. Na neki način je sirov i instinktivan, dok na drugi predstavlja lekciju zdravog razuma. Motor ispred vas, dva sedišta u sredini i upotrebljiv prtljažnik. Uprkos svemu ovome, imate osećaj da ste u pravom trkačkom automobilu“, rekao je Klarkson.

 

Vrele Gume

Priredio: Pavle Barta

Ostavite komentar

Top Reviews

Video Widget

gallery