Činjenica je da je tehnologija motora s unutrašnjim sagorevanjem transformisala ljudsko društvo i obezbedila neslućen tehnološki napredak
Ljudima je priušten brz i priuštiv prevoz, produktivnost na planu poljoprivrede je višestruko porasla a usput su stvoreni uslovi za kreiranje miliona radnih mesta. I, tako nastade srednja klasa…
Međutim, nije sve bilo tako ružičasto; uporedo je razvijena i vojna mašinerija, tako da smo dobili tenkove, borbene avione i nuklearne projektile, dok je životna okolina u velikoj meri postala ugrožena. Takođe, mnogim ljudima željnim moći širom sveta je pružena mogućnost da svoje bogatstvo povećaju do neslućenih razmera.
Danas, nakon jednog i po stoleća, na vidiku se nazire kraj naftne ere a tranzicija ka novim izvorima energije i sistemima prevoza bi trebalo da ponovo promeni sliku naše civilizacije. Kako će ona izgledati, možemo samo da pretpostavljamo.
Uglavnom, znaci usporavanja naftne industrije su jasno vidljivi. Prodaja električnih automobila neumoljivo raste u Evropi. U novembru, na vozila „s priključkom“, primera radi, u Velikoj Britaniji se odnosilo 16 odsto ukupnog automobilskog tržišta, u Nemačkoj 20 odsto a u Norveškoj čak 80 odsto. Troškovi vezani za baterije su nastavili da se smanjuju. Po BloombergNEF-u, troškovi paketa litijum-jonskih baterija, pali su za 87 odsto od 2010. do 2019. Po prvi put, jedan proizvođač električnih automobila je prijavio trošak ispod čuvenih 100 dolara po kilovat-času, što mnogi smatraju brojkom koja omogućava istinski paritet cena u odnosu na konvencionalna vozila.
U domenu elektromobila, Tesla je kompanija koja postavlja trendove, a u međuvremenu je postala najvredniji proizvođač automobila na svetu, mada konkurenti poput Toyote ili Volkswagena proizvode mnogo više automobila na godišnjem planu. Još jedno mračno predskazanje za fosilna goriva – Tesla je nedavno istisnuo Occidental Petroleum u S&P 500 indeksu, a berzanski uspeh kalifornijske kompanije je svojevrstan katalizator u smislu pomame za kupovinu udela i u drugim firmama koje se bave proizvodnjom električnih vozila. Ne samo „startap“ proizvođači elektromobila, već i provajderi u oblasti infrastrukture i stručnjaci u razvijanju pratećih tehnologija privlače ogromne investicije, omogućavajući im na taj način da ubrzaju svoje programe i prošire ponudu.
Ekonomski model fosilnih goriva je na sve „staklenijim“ nogama, jer cene energije iz obnovljivih izvora kao što su sunce i vetar konstantno padaju. Možda se sve ovo ne događa onoliko brzo koliko bismo to želeli, ali se definitivno dešava brže nego što to žele ljudi u naftnoj i automobilskoj industriji, jer motori s unutrašnjim sagorevanjem se polako ali sigurno bliže svom kraju.
Koliko će tačno biti brza ta tranzicija? Kada je Toni Seba 2015. u svojoj knjizi „Clean Disruption“ predvideo da će sve biti završeno do 2030., niko ga nije uzimao zaozbiljno. Po njegovom mišljenju, nekoliko je povezanih tehnoloških trendova koji će doprineti propasti postojeće naftne industrije: obnovljiva energija, skladištenje energije, električna i autonomna vozila. Ovi faktori bi trebalo da dovedu do kraja postojeće nafne i industrije proizvodnje električne energije kakvu znao, praktično iz istih razloga zbog kojih smo s jedara prešli na parne mašine i s konja na automobile, jer nova tehnologija bi trebalo da je efikasnija i jeftinija.
Prelazak na elektromobile se naravno neće desiti „preko noći“. Pored toga njihovo usvajanje neće na različitim tržištima teći istim tempom. Norveška je primera radi gotovo već tu, ali u zemljama kao što su balkanske, još će mnogo vremena proći dok električni automobili ne postanu deo svakodnevice. Kao što je pisac, Vilijam Gibson rekao 2003.: „Budućnost je već sada tu, samo što nije podjednako raspoređena.“
Međutim, sve veći broj zemalja i regiona širom sveta postavlja konkretne rokove vezane za konačno ukidanje vozila pogonjena motorima s unutrašnjim sagorevanjem. Ipak, ostaje nam da vidimo koliko će se čvrsto držati svojih planova kada dođe „odsutni momenat“.
Svetski lider u elektrifikaciji u oblasti automobila je Norveška, koja planira da ukine prodaju novih vozila sa SUS motorima već 2025. U 2030., Velika Britanija, Nemačka, Island, Indija, Irska, Izrael, Slovenija, Švedska, Holandija (Nizozemska) i Danska se pridružuju klubu oslobođenih od fosilnih goriva. Kalifornija će slediti ovaj primer 2035.
Naravno, oni bistriji posmatrači će sve ove rokove uzeti u najmanju ruku s blagom rezervom. Politika koju najavi jedna politička administracija, često zna da bude odbačena od strane druge, tako da dolazimo do svojevrsnog efekta „povlačenja konopca“ posebno na planu ekologije, što u najmanju rku traje još od vremena kada je Regan skinuo Karterove solarne panele s krova Bele kuće. Bilo kakvi planovi vezani za period od narednih deset i više godina bi mogli da se ispostave besmislenim. Zašto? Pa, lideri i političke opcije koje su ih najavile, verovatno će biti deo prošlosti kada dođe vreme za implementaciju dotičnih planova.
Bilo kako bilo, ključna reč ovde je – zamajac. Lideri u vladama i industriji postavljaju ciljeve jer to žele oni koji ih podržavaju, a svaka promena kursa u politici, svaki tehnološki napredak i svaka „svetlost“ koja se pojavi u glavama potrošača, imaće višestruki efekat, koji će dati „vetar u leđa“ svemu ostalom što se događa, sve dok zamajac ka ekosistemu čiste energije ne postane nezaustavljiv.
Vrele Gume
Priredio: Pavle Barta
Treba i mi konačno da postavimo svoje ciljeve. MOgu da budu i malo dalje, na primer do 2035 i da ga polako ostvarujemo. A ne samo da ćekamo da nas stihija odnese. Često koristim rent a car i to one najveće Budžet, Herz, Unirent, i pitam ih da li imaju električna vozila, i još uvek nemaju. Hteo bih da isprobam jedan. A mogli bi da budu pioniri i lideri