AktuelnoEco GreenVesti

Da li baterijski i vodonični pogonski sklopovi mogu da koegzistiraju?

511Pregleda

U današnje vreme svedoci smo formiranja dva nova „tabora“ u automobilskoj indusriji, jedan koji podržava baterijski pogonjena vozila i drugi koji preferira vodonične gorivne ćelije

 

Javno mnjenje trenutno naginje ka mišljenju da vodonik predstavlja „slepi kolosek“, s tim što mnogi ovaj stav argumentuju time što su baterijski pogonjeni automobili efikasniji – ne iziskuju veliku količinu energije da bi se proizvelo gorivo koje će se naći u rezervoarima automobila, koje ponovo služi za proizvodnju električne energije.

 

Zašto bi neko stvarao dodatne troškove, komplikovao stvari i forsirao nešto što je „neefikasno“? Držite se baterija! Ovako sigurno razmišlja Ilon Mask.

 

„Ukoliko svemu priđemo sa stanovišta održivosti, baterijski automobili su bolji“, rekao je šef Volkswagena, Herbert Dis prošle godine. Ovo naravno ne treba da čudi, budući da VW svoju strategiju bazira upravo na baterijama.

 

Još jedan argument se tiče infrastrukture. Električni vodovi su svuda oko nas, dok stanice za punjenje vodonikom nisu (trenutno). Pored toga, nije sva proizvodnja vodonika „zelena“, ali realno, u ovoj priči, „sivu“, „crnu“, „plavu“ i slične ne treba uzimati u obzir, jer se čitava ideja upravo vrti oko „zelenog“ vodonika, koji zapravo predstavlja uskladištenu električnu energiju iz obnovljivih izvora, koja bi inače bila izgubljena. Baterije čak mogu da se koriste i za kamione, ali…?

 

Naravno, u priči kao što je ova, uvek postoji „ali“, i to ne jedno „ali“, već više njih. Postoje grane industrije u kojima baterije jednostavno ne funkcionišu. Evropska federacija za transport i životnu sredinu, kojoj je jedino bitna nulta emisija, smatra da nema druge alternative za vazdušni i brodski saobraćaj mimo vodonika.

 

Za kamione i mašineriju raznoraznih svrha, koje pokrivaju velike distance ili moraju da rade s malim zastojima, potencijalni dodatni troškovi i (trenutno) manja efikasnost, ne igraju bitnu ulogu.

 

Kina ulaže ogromna sredstva u vodonik, koji je predviđen da zameni prirodni gas za domaćinstva, što će se uskoro desiti u Škotskoj.

 

Drugim rečima, dolazi do pokreta i kampanja kojih ranije nije bilo. U julu, Evropska unija se obavezala da će povećati proizvodnju vodonika zasnovanog na obnovljivim izvorima energije, i to za sektore u kojima ne postoje alternative.

 

„Ovo je pravi plan koji dolazi u pravo vreme“, saopštila je Federacija za transport i životnu sredinu. „Vodonik je karika koja nedostaje unutar evropske strategije dekarbonizacije aviona i brodova, gde elektrifikacija ne predstavlja opciju.“

 

Za brojne vozače, elektrifikacija će svakako biti opcija, posebno za one kojima ograničena autonomija i vreme potrebno za punjenje baterija ne predstavljaju problem. Međutim, s druge strane, luke, aerodromi, železnica, teretni saobraćaj, raspolagaće svojom vodoničnom infrastrukturom, koja bi mogla da „pruži krake“ i obezbedi gorivo za četvorotočkaše.

 

Krajnji zaključak je da će modeli poput Toyote Mirai predstavljati validnu alternativu. U suštini, gorivne ćelije ne umanjuju „privlačnost“ baterijskih vozila, već pružaju dodatnu mogućnost, koja bi u budućnosti mogla da olakša život mnogim vozačima. Na nekom dugoročnijem planu, uloga gorivnih ćelija i vodonika će sigurno u velikoj meri dobiti na obimu i značaju.

 

Izvor: Dekarbonizacija motora No. 1

Ostavite komentar

Top Reviews

Video Widget

gallery