U poslednjih par decenija, industrijski analitičari, uz analiziranje tehnoloških trendova, pokušavaju da predvide buduće pravce u oblasti alternativnog pogona.
Uglavnom, prognoze su slične, sugerišući da će baterijska vozila dominirati u gradovima, da će broj hibridnih vozila rasti, kao i da će automobili na vodonične gorivne ćelije postati poslovična opcija za prelaženje dužih distanci.
Analitičari su uglavnom pogodili šta će se dešavati, s tim što su baterijski pogonjena vozila nadmašila očekivanja. Međutim, to nije sve, jer tek treba da bude predstavljen i poslednji, kapitalan deo ekološke slagalice.
Za sada, razgovori su fokusirani uglavnom na to o kojoj bi tehnologiji moglo da se radi. Mogućnosti se ne odnose samo na efikasnost i pristupačnosti novih sistema, već i na otkrivanje novih materijala i njihovu primenu. Znamo da će se baterije u čvrstom stanju, bazirane na tehnologiji novih materijala, verovatno pojaviti u narednih par godina, ali da li je to sve?
Na MIT-u, ispitivana je upotreba superkondenzatora u cilju povećanja energetske gustine. Ukoliko eksperimenti uspeju, mogli bi da omoguće ukrštanje superkondenzatora i baterija, što bi za posledicu imalo mnogo brže punjenje i pražnjenje od bilo koje konvencionalne baterije, uz pružanje pristojne autonomije.
Lignin je nusproizvod papirne industrije, a desetine miliona tona ovog materijala se proizvede svake godine. U velikoj većini slučajeva on se sagoreva u cilju proizvodnje energije. U prirodnom okruženju, okupira prostor između zidova ćelija biljke, i odgovoran je za „drvenastu“ strukturu, odbranu protiv štetočina i zaštitu od lošeg vremena. Potencijalno može da se iskoristi za brojne primene. Kao jedan od u prirodi najprisutnijih polimera, lignin je obnovljiv a interesovanje za njega raste i u oblastima vezanim za automobile.
Današnji superkondenzatori bazirani na ugljeniku su skupi, ali su naučnici iz Imperijal koledža u Londonu nedavno otkrili da mogu da iskoriste lignin kao zamenu za ugljenik baziran na grafenu, koji se koristi u superkondenzatorima. Materijal izdvojen iz lignina može da uskladišti više električne energije u okviru date zapremine nego njegov ugljenični pandan. Naravno, uz to je mnogo jeftiniji.
Finska kompanija „Stora Enso“, ispituje proizvodnju održive zamene za grafit u litijum-jonskim anodama, napravljene od lignina.
„Stora Enso“ takođe sarađuje s proizvođačem vlakana „Cordenka“ u cilju razvoja ugljeničnih vlakana iz obnovljivog lignina, umesto iz postojećih sirovina baziranih na ulju (poliakrilonitril).
Takođe, kao deo četvorogodišnjeg „Libre“ projekta, koji se završio 2020., naučnici iz Nemačkog instituta za istraživanje tekstila i vlakana (DITF), uspešno su iskoristili lignin kao obnovljivu sirovinu koja dramatično redukuje troškove proizvodnje ugljeničnih vlakana.
Izgleda da su napori za smanjenjem emisije ugljenika pokrenuli ogroman podsticaj u pronalaženju inovativnih načina upotrebe održivih materijala, na način koji do pre par godina niko nije mogao da predvidi.
Otporna sedišta su od ključne važnosti kada je bezbednost u pitanju, posebno u auto-moto sportu. Tehnološka kompanija iz Bakinghema, „D2H“, unapredila je 20 godina staro sedište po FIA standardima za automobile zatvorenog kokpita, nakon programa dizajniranja i testiranja novih materijala. Sedišta napravljena po 8855-202 standardima će biti mnogo snažnija nego prethodna, i tek za nijansu skuplja, dok će u eksploataciji moći da provedu 10 godina, za razliku od prethodnih pet.
Vrele Gume
