Nema više naših bogova?
Gledam novi Ferrari Luce i ne znam šta me više intrigira. Sam automobil ili reakcije na njega. Jedni tvrde da je ovo budućnost. Drugi da je Ferrari upravo izgubio dušu.
Koliko poznajete ljudi koji imaju istetoviran logo Volkswagena? Ili Toyote? Verovatno nijednog. A koliko ste puta videli čoveka koji na ramenu, podlaktici ili leđima nosi Harley-Davidson znak? To nije kupac. To je vernik.
Dok čitam komentare i posmatram buru koja se podigla oko prvog električnog Ferrarija, sve više mislim da je pravo pitanje nešto sasvim drugo: da li su dizajneri zalutali ili smo mi postali nesposobni da prihvatimo promene?
Ferrari Luce je verovatno najkontroverzniji automobil godine. Ne zbog performansi, autonomije ili tehnologije. Naprotiv. Više od 1.000 konjskih snaga, brutalno ubrzanje i tehnologija koja pomera granice trebalo bi da budu razlog za divljenje. Pa ipak, internet ga je dočekao kao jeretika.
Komentari koje smo dobili na Instagramu gotovo da se nisu bavili baterijama, dometom ili punjenjem. Umesto toga stizale su poruke poput: „Enzo Ferrari se prevrće u grobu“, „Katastrofa“, „Najveći promašaj u celoj industriji“. U tom trenutku postalo mi je jasno da se ovde više ne raspravlja o automobilu. Raspravlja se o identitetu.
Luksuzni automobilski brendovi odavno nisu samo proizvođači automobila. Oni su religije. Ferrari nije lim i motor. Porsche nije samo sportski automobil. Jaguar nije samo marka. To su sistemi vrednosti, pripadnost i uverenje. A sa religijama nema mnogo pregovora. Ili veruješ ili ne veruješ.
Zato je reakcija Luke di Montezemola odjeknula mnogo dalje od automobilske industrije. Čovek koji je decenijama bio jedan od čuvara Ferrarijevog mita rekao je: „Ako bih rekao šta zaista mislim, naškodio bih Ferrariju. Rizikujemo da uništimo legendu i to me veoma rastužuje. Nadam se barem da će skinuti propetog konjića sa tog automobila.“ A zatim i rečenicu koja je obišla svet: „Bar ovo Kinezi neće kopirati.“
Komentari o Ferrari Luce ne govore o dizajnu. To je komentar o strahu. Strahu da tehnologija briše identitet.
Ferrari, međutim, nije usamljen slučaj. Jaguar je pokušao da napravi radikalan zaokret kroz koncept Type 00 i potpuno novi dizajnerski pravac.
Umesto razgovora o tehnologiji i performansama, svet je raspravljao o tome da li je to uopšte još Jaguar. Mercedes je sa EQ modelima otišao duboko u futurizam. Tehnološki impresivno, tržišno mnogo komplikovanije. Deo kupaca jednostavno nije pronašao emociju koju očekuje od Mercedesa. Porsche se suočava sa usporavanjem prodaje Taycana upravo u trenutku kada postaje jasno da ni najverniji kupci nisu spremni da se odreknu svega što Porsche čini Porscheom.
I tu dolazimo do suštine.
Možda problem nije u elektrifikaciji. Možda problem nije ni u dizajnerima.
Problem je u tome što luksuzni brendovi pokušavaju da prodaju budućnost ljudima koji su se zaljubili u prošlost.
Istorija nas, međutim, uči da ovakve rasprave nisu nove. Kada je Porsche predstavio Cayenne, puristi su predviđali kraj marke. Kada su stigli turbo motori, govorilo se da sportskih automobila više nema. Kada su se pojavili hibridi, mnogi su tvrdili da je to izdaja tradicije. Svaka nova epoha automobila prvo je dočekana sa nevericom, a tek kasnije prihvaćena kao normalna.
Ali postoji važna razlika. Promena mora da sačuva karakter.
Automobil može da postane električan, digitalan i tiši. Može da dobije ekran preko cele instrument table i softver koji se ažurira preko interneta. Može da izgubi auspuh, ali ne sme da izgubi identitet.
Dovoljno je pogledati Harley-Davidson.
Koliko poznajete ljudi koji imaju istetoviran logo Volkswagena? Ili Toyote? Verovatno nijednog. A koliko ste puta videli čoveka koji na ramenu, podlaktici ili leđima nosi Harley-Davidson znak? To nije kupac. To je vernik.
Isto važi za Ferrari, Porsche ili Jeep. Njihovi vlasnici ne kupuju samo proizvod. Oni kupuju pripadnost. Identitet. Priču koju žele da pokažu svetu. Zato je reakcija na Ferrari Luce toliko emotivna. Ljudi ne osećaju da im neko menja automobil. Osećaju da im neko dira simbol.
Inženjeri često polaze od pretpostavke da kupci donose racionalne odluke. U stvarnosti, naročito u svetu luksuznih brendova, emocija ima poslednju reč.
Niko ne tetovira bateriju. Niko ne tetovira autonomiju od 600 kilometara. Niko ne tetovira softver. Tetoviraju emociju.
Zato Ferrari Luce nije samo prvi električni Ferrari. On je pitanje za celu automobilsku industriju.
Da li budućnost mora da izgleda kao raskid sa prošlošću?
Ili je najveći izazov modernog automobilskog dizajna da pronađe način da nas povede napred, a da pritom sačuva razlog zbog kojeg smo se zaljubili u automobile?
Jer automobili se menjaju. Tehnologije se menjaju. Čak se i religije menjaju. Ali bez emocije sve se svodi na proizvod.
A Ferrari, Porsche, Jaguar ili Harley-Davidson nisu postali legende zato što su bili proizvodi.
Postali su legende zato što su ljudi u njih verovali.
Lidija Piroški
