Zvezdane staze – najkompleksnija i najinovativnija naučno-fantastična franšiza u istoriji. Protkana političkim i filozofskim porukama, zabavom i akcijom, odlikuju je solidna gluma, mahom dobre priče i dijalozi, ali ono što je zaštitni znak broj jedan je USS Enterprise.
„Svemir: poslednja granica. Ovo su putovanja zvezdanog broda Enterprise. Njegova petogodišnja misija: istražiti čudne strane nove svetove, pronaći nove oblike života i nove civilizacije, hrabro ići tamo gde nijedan čovek nije išao ranije.“
Ovo je čuveni uvod u prvobitnu seriju Zvezdane staze iz 1966., dokumentujući avanture kapetana Džejmsa T. Kirka i njegove posade. Baš kao i sam brod, i posadu prepoznajemo u momentu. I Enterprise i franšiza kreirana oko njega predstavljaju ono najbolje u naučnoj fantastici, ono što motiviše čoveka da bude bolji, da postavlja sebi ključna pitanja, da odbacuje predrasude i postavlja nove granice.
U franšizu je do sada uključeno nekoliko posada, pet serija, animirana serija, nekoliko filmova s originalnom posadom uz aktuelni „rimejk“, knjige i stripove. Baza fanova, raširena na globalnom planu, konstantno podstiče diskusije o snazi pripovedanja, o promeni naših života, pa čak i predviđanju budućnosti.
Sve to povezuje USS Enterprise, brod koji svemirska putovanja čini mogućim. Hajde da pogledamo različite iteracije i uvidimo na koji način je kultna zvezdana letelica evoluirala.
Prvi brod koji je Ujedinjena federacija planeta odredila za istraživanja u dubokm svemiru je NX-01, koji je bio operativan između 2151. i 2161. Reč je o NX klasi, prototipu dizajniranom pre svega za svemirska istraživanja. Njegov komandant je bio kapetan Džonatan Arčer, a maksimalno je mogao da postigne „vorp 5“ i ugosti posadu od 83 člana. Avanture kapetana Arčera i njegovog tima smo mogli da gledamo u „prequel“ TV seriji Star Trek: Enterprise (2001-2005.).
To je prva primena dizajna koji će postati kultni u narednim izdanjima: trup u vidu diska i dve gondole na kojima počiva pogonski sistem.
Enterprise, koji se pojavio u prvobitnoj seriji Zvezdane staze (1966-1969.) predstavlja unapređenje u odnosu na prvi brod. NCC-1701 je bio u upotrebi između 2245. i 2270., i pripada „Constitution“ klasi. Kapetan je bio čuveni Džejms T. Kirk. Ovaj brod je posedovao posadu od 500 duša, i utvrdio je čuveni Enterpriseov dizajn: tanjir, gondole za motore i cilindrični sekundarni trup.
Kako su se Zvezdane staze prebacile s televizije u kinematografiju, dizajneri su se vratili za crtački sto i redizajnirali svemirsku letelicu, podarivši joj brojna unapređenja. Rezultat se ogledao u NCC-1701 Refit, dinamičnijem brodu s tandemom dodatnih prostora za održavanje vozila i lakši pristup kargo letelicama.
NCC-1701 Refit je i dalje brod „Constitution“ klase, dužine 305 metara. Na svoje prvo putovanje je krenuo 2270., a pojavio se u tri filma: Star Trek: Motion Picture (1979.), Star Trek II: The Wrath of Khan (1982.) i Star Trek III: The Search for Spock (1984.). Uništen je na kraju potonjeg filma nakon sukoba s Klingoncima.
U Star Trek IV: Voyage Home (1986.) pojavljuje se posada na drugom Enterpriseu, samo što u ovom slučaju, on nije nov. Federacija je u službu stavila stari brod „Constitution“ klase i preimenovala ga u USS Enterprise. NCC-1701-A je bio operativan između 2286. i 2293., a pojavio se u filmu 1986. i naknadnim izdanjima s originalnom posadom.
U Star Trek: Generations, pojavljuje se unapređeni model. Godina je sada 2293. NCC-1701-B „Excelsior“ klase je duži (455,8 metara) i kompaktnijeg je dizajna, sa snažnijim vratom između tanjira i trupa broda. „Penzionisan“ je nakon što je imao kontakt s „energetskom puzavicom“ u Generations, pod komandom, sada admirala Kirka.
NCC-1701-C iz „Ambassador“ klase je brod s 38 paluba, koji je bio veoma kratkog veka. Pojavio se samo u Next Generation epizodi (Yesterday’s Enterprise, 1990.), da bi bio uništen 2344. u bici s Romulancima, pod komandom kapetana Rejčel Geret.
Naredna iteracija Enterprisea donosi onaj „vau“ faktor: NCC-1701-D je brod „Galaxy“ klase, najveći do tada. Unutar posade od 1.016 duša je bilo naučnika i civila, a dizajniran je tako da je fokus stavljao na te zajednice, ne obavezno i na borbenu funkcionalnost, mada je naravno bio spreman za konflikt.
Primera radi, novi dizajn uključuje useke na trupu, koje omogućavaju „fejzerima“ da se nezavisno pomeraju prema različitim ciljevima. Takođe poseduje dve lansirne rampe za fotonska torpeda, koje mogu simultano ispaliti 10 projektila, i to na različite ciljeve. S maksimalnom brzinom od “vorp 9,6” (koju može bez prestanka da održi 12 časova), letelicom je komandovao kapetan Žan-Luk Pikard. Ovaj brod je ujedno bio glavna zvezda TV serijala Star Trek: The Next Generation (1987-1994.).
NCC-1701-D je bio operativan između 2363. i 2371., a uništen je u Star Trek: Generations, nakon bitke s Klingoncima, kada je zadobio oštećenja koja nisu mogla da se saniraju. Pikard je odlučio da odvoji tanjir od trupa i sruši ga na na površinu planete da bi spasio posadu.
Naredna iteracija pripada „Sovereign“ klasi, registarske oznake NCC-1701-E, 2372. godine. Posedovao je maksimalnu brzinu “vorp 9,985”, i bio je veći i taktički sposobniji od prethodnika. Ujedno je bio i atraktivnijih formi, s obzirom da je zamišljen kao borbeni brod. Dvostruko je duži od modela D, ali mnogo zategnutijeg dizajna, s kraćim vratom između tanjira i sekundarnog trupa.
Kreiran da se bori protiv Borga, E je bio opremljen kvantnim torpedima, koji koriste energiju nulte tačke, što im povećava uništavajuću moć za faktor 2,5, u odnosu na standardni torpedo. Komandant je ponovo Pikard, a brod je bio glavni junak u filmovima Star Trek: First Contact (1996.), Star Trek: Insurrection (1998.) i Star Trek Nemesis (2002.), nakon čega je penzionisan zbog značajnih oštećenja koja je pretrpeo prilikom sudara s neprijateljskom letelicom u potonjem filmu.
„Rimejk“ izdanja ponovo u igru vraćaju NCC-1701, ali ovoga puta je on veći i moćniji nego ikada. Filmovi su postavljeni u alternativni univerzum, što čini mogućim povratak originalnih likova, tako da se kapetan Kirk (Kris Pajn) vrata u komandnu fotelju. Brod se pojavljuje u Star Trek (2009), Star Trek Into Darkness (2013.) i Star Trek Beyond (2016.). Biva uništen na kraju poslednjeg filma.
U Star Trek Beyond se posada vraća u svemir na USS Enterpriseu NCC-1701-A, klase „Constitution“. Godina je ponovo 2263., tako da zatvaramo krug.
Za nekoga ko nije fan franšize Zvezdane staze, možda izgleda smešno da neko posvećuje toliko vremena i energije izmišljenom svemirskom brodu, ali činjenica je da je on odigrao izuzetno važnu ulogu u svetu naučno-fantastičnih priča generalno.
Astrofizičar Nil DeGras Tajson, 2015. u jednoj diskusiji povodom Zvezdanih staza je rekao: „Ono što je bitno nije kako oni izgledaju sada, već kako su izgledali drugima u vreme kada su prevladavali… Postoji samo jedan svemirski brod koji je stariji od originalnog Enterprisea, a to je leteći tanjir iz filma The Day the Earth Stood Still, tako da, ono što je važno ovde je kako je Enterprise izgledao u vreme kada je izašao u javnost (1966.) u odnosu na sve ono što je bilo zamišljeno pre njega. Kada to uzmemo u obzir, uviđamo da je reč o najfascinantnijoj mašini koja se ikada pojavila na malim i velikim ekranima.“
U vreme kada se Enterprise prvi put pojavio na TV ekranima, bio je jedini svemirski brod dizajniran za istraživačke misije, ne prevoz. Na kraju, USS Enterprise je revolucionaran jer predstavlja sposobnost čovečanstva da sanja, i da neprestano teži ka ostvarivanju svojih snova.
Pavle Barta
