Druga generacija Toyote Mirai stupila na scenu

Poznato je da je Toyota kompanija koja prepoznaje budućnost vodoničnih gorivnih ćelija

Kao što znamo, vodonične pogonske sklopove odlikuje nulta emisija ugljenika, a potencijal postoji ne samo što se tiče putničkih vozila, već i železničkog saobraćaja, brodova i aviona. Vodonik čak može da zadovolji energetske potrebe domaćinstava i industrije, a efikasan je način za skladištenje obnovljive energije, s mogućnošću da se transportuje tamo gde je to potrebno.

Toyota je započela razvoj  vozila na vodonične gorivne ćelije još 1992., uspešno lansiravši Mirai sedan na tržište 2014. U međuvremenu, baterije su preuzele primat, ali se FCEV pogon pokazao boljim za veća i teža, kako putnička, tako i teretna vozila, što uključuje i javni transport.

Sada je lansirana nova generacija Miraija, koja FCEV tehnologiju podiže na viši nivo i nudi više na planu dinamike, stajlinga i performansi. Sistem gorivnih ćelija je sveobuhvatno redizajniran, dok inteligentno pakovanje i aerodinamička efikasnost pomažu proširivanju autonomije na oko 650 kilometara.

Poboljšanja

U razvoju novog Miraija, Toyota je bila posvećena unapređenjima na svim planovima, od performansi do izgleda.

Prioritet je bio da se poboljša autonomija u odnosu na prvu generaciju, kao i da ona bude dominantnija u odnosu na baterijski pogonjena vozila. Prirast u snazi i kapacitetu vodonika, pored poboljšane efikasnosti i aerodinamike, doprineo je povećanju dometa za 30 odsto.

Novi Mirai počiva na Toyotinoj modularnoj GA-L platformi. Izmeštene gorivne ćelije su obezbedile više prostora u kabini, a novajliju krase i atraktivnije proporcije. Visina je redukovana za 65 milimetara, na 1.470 milimetara, dok je međuosovinsko rastojanje povećano za 140 milimetara (2.920 milimetara). Zadnji prepust je produžen za 85 milimetara, a ukupna dužina vozila je povećana na 4.975 milimetara. Trag točkova je takođe proširen za 75 milimetara, a u igri su veći naplaci od 19 i 20 cola.

GA-L platforma

S usvajanjem nove arhitekture, garnitura gorivnih ćelija i komponente pogonskog sklopa su mogle da se „prepakuju“ da bi se dobilo na efikasnijem iskorišćenju prostora. Rezultat se ogleda u prostranijem kabinskom prostoru s pet sedišta i boljem balansu šasije. Ono što je možda najznačajnije je da je omogućena instalacija tri rezervoara pod visokim pritiskom, koji su obezbedili veću zapreminu i proširivanje dometa za 30 odsto. Tankovi su aranžirani u „T“ konfiguraciji, s tim što najduži počiva uzdužno i centralno, ispod poda vozila, dok su dva manja smeštena sa strane ispod zadnjih sedišta i prtljažnika. Zajednički mogu da prime 5,6 kilograma vodonika, što je vidno više od aktuelnog modela, u čija dva rezervoara može da se „natoči“ 4,6 kilograma vodonika. Njihova pozicija doprinosi nižem težištu, bez kompromitovanja prtljažnog prostora.

Garnitura novih gorivnih ćelija je iz trenutne pozicije izmeštena napred, dok su kompaktnije visokonaponske baterije i elektromotor pozicionirani iznad zadnje osovine. Ova postavka je Miraiju omogućila odnos mase po osovinama 50:50.

Krutost karoserije je poboljšana, a dodatne prednosti pružaju i uvećani naplaci, „obuveni“ u gume dimenzija 235/55 R19 i 245/45 R20, sa smanjenim otporom pri kotrljanju uz manje šuma.

Unapređena aerodinamika, niži profil i kompletna ravna površina podvozja, uz niži koeficijent otpora vazduha, igraju svoje uloge u podizanju kvaliteta na planu upravljivosti i stabilnosti, uz naravno širu autonomiju.

Maksimalna snaga je povećana sa 114 na 128 kW, a poboljšane su i performanse po hladnom vremenu, jer je startovanje moguće pri temperaturama do – 30 stepeni Celzijusa.

Vrele Gume