Online plus

Limuzina američkog predsednika

199Pregleda

Crna udovica

Podnaslov: Američki predsednik i crna limuzina, po pravilu idu jedno uz drugo kao „nokat i meso“! Ipak, u modernoj evoluciji „crne udovice“ bilo je raznih improvizacija

Kada bi davnih dana u neku državu ušao car, imperator, ili kralj neke druge zemlje, na svojoj kočiji i uz mnogobrojnu pratnju, to bi značilo okupaciju i gubitak svake slobode za domaćine. I danas je isto. Odnosno, sve je isto, samo se „kočija“ promenila! Nebrojena konjska grla i ogromne kočije zamenio je Cadillac, duga limuzina crne boje s nekolicinom vrata. Bez konkretnih kvaliteta, prijatna za oko koliko i rendani luk, ona se viđa ređe od plate u privatnom sektoru, i to joj je najveća prednost. Jer kada se ukaže i apeluje na gradsku infrastrukturu nekog nesrećnog svetskog kutka, na kolena baca i u molitvu tera sve oko sebe! Crna zlosutnica, oda svim mrtvačkim sanducima sveta, najcrnja kočija totalitarizma. Sliku ste videli, zadržite suze, obuzdajte bes, predstavljamo vam limuzinu predsednika Sjedinjenih Američkih država!

Predsednička limuzina, automobil bez konkretnih performansi, prijatan za oko koliko i rendani luk, viđa se ređe od plate u privatnom sektoru, a svi bi ga imali Twituj ovo!

CIA snajka, CIA…
Poslednji od ove sorte je Cadillac, tipično američki nazvan „zver“. Došlo je vreme da i njega zamene, što ne čudi, taj posao se obavja na svakih četiri do osam godina. Inicijator projekata je tajna služba, koja objavi nešto slično našem „tenderu“, objavi i specifikacije, a potom čeka ponude. Dozvoljeno da se prijave svi američki proizvođači, podvlačimo, samo američki! Odlučeno je da 2017. godina bude označena kao premijerna za novi „sanduk2, i svet će ga po prvi put ugledati na inauguraciji 45. presednika USA.

Pobednik se zna
Posao će dobiti GM. Ne, nije reč o korupciji i procurelim informacijama, jednostavno je tako. GM, odnosno Cadillac, koji je u njihovom vlasništvu, glavni je distributer predsedničkih limuzina već godinama. Čak osam, od prethodnih devet poglavara, sigurno se vozilo unutar Cadillacove predsedničke tvorevine. Detroitska firma primat je preuzela od Lincolna, koji je sve do Reganovog mandata bio monoploista na ovu potrebu Bele kuće. Jedini, koji GM nakon toga nije smatrao pogodnim. bio je Buš mlađi, vratio se tradiciji, vratio se Lincolnu. Kada je izašao iz vašingtonske rezidencije, sa njim je otišao i njegov mali pokušaj bunta.

Došlo je vreme da i se zameni aktuelna limuzina. Taj posao se obavja na svakih četri do osam godina. Inicijator projekata je tajna služba Twituj ovo!

Klinton je dobro prošao
Dakle, stiže novi model. Ne očekujte revoluciju, neće biti lagana i ekonomična, ponajmanje ekološki nastrojena. Ogromna, koja ironično i nije limuzina, duga je kao ponedeljak i bezmalo teška sedam tona! Takva će i ostati, neće biti električnog pogona, crna boja neće biti promenjena u tirkizno plavu, evolucija je za ovaj tip vozila strana reč, a tome doprinose obavezne bezbednosno-sigurnosne mere koje propisuje tajna služba. Apsurdno zvuči saznanje kako je lik predsedničkog vozila obična varka. Poslednje standardno vozilo koje je pretrpelo modifikovanje zarad „specijalnog“ zadatka bio je model DeVille. Poslednji put je u tom slučaju model ostao veran originalu. A to je bilo još za vreme Klintona!

9/11
Nakon nemilih septembarskih događaja 2001. godine i obaranja kula bliznakinja, američku državu zahvatila je histerija. Iako su postojale slabe šanse da bi ekstremisti mogli da otmu još neki avion i „zakucavajući“ se u predsedničku kolonu na taj način pokušaju da ga likvidiraju, tajna služba mislila je drugačije. Hteli su da limuzina ode u zaborav i na njeno mesto dođe Escalade. Tako im je bilo najlakše. Nekoliko tona livničkih proizvoda, i tek nešto malo manje balističkog stakla, na kraju se našlo u Escaladeu, ali u oklopu limuzine, opet! Predsednik nije želeo da svako njegovo putovanje deluje kao odlazak na vikendicu, trebalo im je stila i luksuza, trebala im je limuzina. Veoma simpatična informacija govori o izvrnutom procesu rada. Nisu oni pokušavali da Escalade prilagode limuzinskoj formi, već su morali ogromni SUV da rastegle u svim pravcima ne bi li on postao par metara duži, širi i viši od originala. Američki mediji smejali su se limuzini sa licem Cadilaca nazivajući je „Cadillac Escalade limuzina“, što i nije posebno smešno, nama deluje jako tužno što neko mora da se vozi u „tome“. A bilo ih je dvanaest primeraka, i svi do jednog bili su najsigurnija vozila na svetu!

Nisu oni pokušavali da Escalade prilagode limuzinskoj formi, već su ogromni SUV da razvukli u svim pravcima kako bi li on postao par metara duži, širi i viši od originala Twituj ovo!

Ko automobilu daje ime „zver“?
Kreće priča kao iz Marvelovih stripova. Postupak je tekao lagano. Limuzina je postala automobilski Frankenštajn, prava „zver“. Početkom veka Cadillac pravi automobil koji liči na Cadillac ali to nije, ispod crnog laka se u osnovi smetio Chevrolet Suburban. Ako niste videli taj terenac, „prečešljajte“ internet kako biste stekli predstavu o čemu se radi, a zatim maštajte kako su kamionče „nabili“ u formu limuzine. Malo toga su uzeli od DTS modela, izuzev privida koje je limuzina stvarala. Klonirane elemente facijalnog i lateralnog dela, direktno vezanih za Cadillacovu limuzinu, radili su ručno kako bi ih što bolje uklopili u zadatu formu.

Novi model dobio je nove šarke
Prošlo je četri godine od tada, i u 2005. godini odulučili su se za promene. Izvršili su ih napred i nazad, samo toliko. Zategli su po koju „boru“ da liči na aktuelne modele iz salona, „uglavili“ dvoje vrata sa šarkama nadomak C stuba, proširili prostor između D i E stuba, i takvu formu zadržali do 2009. godine i novoizabranog predsednika Obame. Forma, o kojoj pričamo, nije bila nova, datirala je još od 1983. godine! Nju je zamenila ona na kojoj i dan danas egzistira „zver“, a kako stvari stoje, mogla bi, kao i njena prethodnica, da ostane neugrožena još dugi niz decenija.

Jesmo li vam rekli da će GM pobediti?
Vratimo se sada na 2017. godinu, koja će uz novog predsednika doneti i novi model. U igri su još dva proizvođača. Lincoln ne odustaje, želja mu je da platformu „rastegljenog“ Navigatora ponudi kao prihvatljiviju od „rastegljenog“ Escaladea. Chrysler se pod patronatom Fiata nudi kao treći izbor, ali su im startne pozicije lošije nego li kod druga dva takmaca. Oni znaju da im treba neki veliki „SUV“ za rastegliti, samo ne znaju koji! Imaju lepo lice modela 300C, koje će nakačiti na predsedničko prevozno sredstvo kad završe posao, ali to je tek poslednji deo zadataka, šlag na tortu. Na kraju, kada se sve zbroji, pobediće onaj koji ima najveći osnovni model, i koji ga na najbolji način rastegli. Biće to GM, definitivno.

Tako je u Americi! A kako je kod nas? Predsednička limuzina nema zimske pneumatike, našu predsedničku kolonu može da „iseče“ pijani policajac u službenom džipu… Twituj ovo!

Zašto GM?
Razloga ima za poduži spisak. Sadašnja „zver“ je dobra, novi model biće njoj sličan, a neće morati mnogo da se menja. Promene su ono što ovaj tip vozila mrzovoljno radi, gnuša se toga. Novi Escalade je predstavljen javnosti, lepo izgleda, a Cadillac ga verovatno neće menjati do 2017. godine, tako da tajna služba već sada može da se uveri u izgled svoje, odnosno predsedničke, nove limuzine. Biće to opet GM platforma za kamionete. USA je toliko novca „upumpao“ u posrnuli GM tokom ekonomske krize da je kompanija skoro pa postala društvena svojina. Sada su mišljenja, „daj šta daš“, ili „da barem nešto izvučemo iz toga“.

I Tesla je američki!
Pogon će biti dizelski, što se kosi sa modernom američkom ekološkom svesti, ali je nužnost, ogromna težina i potrebe za dinamičnom vožnjom traže snagu, a Tesla Motors to ne može da ponudi. Dužina će verovatno ostati ista, visina će porasti kako bi zaštitila predsednika prilikom izlaska iz vozila, a konfiguracija unutrašnjeg prostora opet će biti sada već obaveznih 2+2+2. Taj raspored je delotvoran kada se potrebno petoro ljudi smestiti u zadnji deo vozila. Otežavajuća okolnost je sam predsednik, on mora da sedi u sredini, on mora da bude na zadnjoj osovini, on mora da ima prostora za odmor, i on mora da bude okružen „svitom“. Problem su i stolovi, oni su se kao i vozilo vrlo malo menjali kroz vreme, ne mogu ni da se sklope! Kako ne žele da iz automobila izbace stolove, proizvođačima ne ostaje ništa drugo do povećanja automobila. Ako se ovako nastavi, uskoro će limuzina imati travnjak i pomoćne objekte oko sebe, komšije, trafo stanicu…

Mora da raste, dok modeli namenjeni običnom narodu nazaduju u veličini i napreduju u svemu ostalom, vladarska limuzina radi sve suprotno. Težinu smo već spomenuli, „vrti“ se oko 6.800 kilograma, u čega „spada“ karoserija rađena „sendvič“ tehnologijom po principu: čelik/aluminijum/keramika. Samo staklo, koje je znatno tanje od aluminijumske oplate, debelo je 13 centimetara! Unutrašnjost je hermetički zatvorena, poseduje tankove za skladištenje dodatnog kiseonika u slučaju nužde, sisteme za održavanje predsednika i njegovih saputnika u životu, i čitavu paletu komunikacionih tehnologija za razonodu ili ne daj Bože poziv u pomoć. Lakše je zapaliti vodu nego Cadillacovu posebnu limuzinu. Rezerovar je blindiran, a u slučaju da do požara ipak dođe, na scenu stupa automatizovani sistem za sanaciju požara.

Zameramo.
Šta su dakle nedostaci ovog prevoznog sredstva? Ima li svrhu u današnjem svetskom poretku? Mane su brojne, ali je jedna posebno upečatljiva – „ona“ nikuda ne ide sama. Kao da je udaju, brojna pratnja je obavezna. Još jedna velika mana je orijentacija u prostoru i manevarske sposobnosti. Kada se „ona“ vozi, potrebno je blokirati čitav niz kvartova u gradu kroz koji se kreće. To za sobom povlači još jednu manu – troškove. Jer mnogi na taj dan ne idu na posao, a i oni koji krenu, na kraju do odredišta ne dođu, ceo grad i cela država mora da se „zamrzne“ dok crnilo ne prođe.

I dalje zameramo.
Situacija je s godinama sve gora. Crnu limuzinu sve više vozila prati, a sve manje ljudi ima priliku uživo da je vidi. Sve je više na TV-u, a sve manje pred običnim ljudima. Ljudsko oko skoro da je godinama nije videlo, to sada može samo ono kamerino. Možda ni ne postoji, možda je sada Diznijevo delo. Skoro je postala mit, a do 1963. godine je bila čak i kabriolet! Identitet njenih putnika praktično je samo stvar pretpostavke, možda vozi predsednika, a možda i karton jaja, crni prozori zauvek kriju tajnu. A nekada se sve znalo, bilo je na očigled svih, zastavice su se vijore, prštali su pozdravi, istina po neki i snajper. Sad se i vetar boji da snažnije „dune“ na taj dan…

Tako je u Americi! A kako je kod nas? Predsednička limuzina nema zimske pneumatike, našu predsedničku kolonu može da „iseče“ pijani policajac u službenom džipu ili Bagzi u kamionu za selidbu, a američkoj to ni armija u naletu ne bi mogla da učini.

Pero Ivić

Ostavite komentar