AktuelnoOnline plusVesti

Šta se to dešava na aerodromima?

4.01KPregleda

U Beogradu već poslovični haos, a šta se dešavalo na aerodromima Evrope tokom 2023. godine !

 

 

Nakon analize uspešnosti aviokompanija, na red su došli aerodromi i njihovi rezultati u 2023.godini. Za potrebe ove analize korišćeni su podaci Eurocontrol-a, ali i samih aerodroma.

 

 

Tradicionalno, najbolje rezultate postižu najveća čvorišta Evrope u Londonu, Amsterdamu, Frankfurtu, Parizu … ali nedavno se na sceni pojavio novi igrač koji je bez pardona pomeo iskusne konkurente i počeo da postavlja nove standarde.

 

 

 

 

Pogađate, reč je o novom aerodromu u Istanbulu koji je svečano otvoren krajem 2018. godine na 95. godišnjicu Turske Republike. Putnički saobraćaj je u potpunosti preuzeo tokom 2019. godine od do tada neprikosnovenog i takođe velikog Ataturka koji je situiran nešto južnije i bliže gradu. Potrebno je reći i da je Aerodrom Istanbul je izgrađen na evropskoj strani grada, dok je u azijskom delu aerodrom Sabiha Gukčen koji takođe raspolaže velikim kapacitetom i ozbiljno se proširuje.

 

Nego, da pređemo na konkretne brojeve:
aerodrom broj dnevnih operacija 2023. vs 2022. 2023. vs 2019.

 

 

Zanimljivo je da su svi aerodromi sa liste ostvarili bitno bolji rezultat nego prošle godine što je očekivano, ali nijedan nije dostigao rezultat iz 2019. godine, što je dokaz više da se avio saobraćaj još uvek nalazi na stazi oporavka od covid-a odnosno prestanka rada zbog lock down-a. Rezultat Istanbula u ovoj kategoriji nije releventan zbog procesa tranzicije tokom 2019. godine.

 

 

 

Skrenuo bih pažnju na još jedan detalj koji ukazuje u kakvom vremenu živimo. Naime, u poslednjoj dekadi u oblasti aerodromske infrastrukture po obimu i proporcinalno tome uloženom novcu, izdvajaju se dva mega projekta. Oba su naravno projekti iza kojih stoje moćne države i koji za cilj osim komercijalnog uspeha imaju da svojom veličinom i monumentalnošću potvrde snagu svoje nacije. To su svakako aerodrom Berlin Brandenburg i već pomenuti Aerodrom Istanbul.

 

 

Na zaprepašćenje vazduhoplovne i svake druge javnosti, gradnju Brandenburga je pratio čitav niz skandala koji su odložili otvaranje aerodroma za nekoliko godina i višestruko nazidali planirane troškove (pričamo o desetinama milijardi evra). Posle svega, Brandenburg je otvoren i ove godine je zauzeo 27. mesto u Evropi po broju operacija. Blamaža, svetskih razmera.

 

 

Aerodrom Istanbul (takođe državni projekat prvog prioriteta) je odmah opravdao enormna ulaganja i ponosno zaseo na vodeću poziciju u Evropi bez želje da se to ikada promeni.

 

Možemo sad polemisati o boljoj geografskoj poziciji Istanbula na raskršću kontinenata i prirodnih tokova u odnosu na Berlin koji je nekako u ćošku Evrope, ali to su dobro znali i naručioci ovih projekata.

 

 

 

Ono što nikako nije jasno je iz kog razloga nacionalni avio prevoznik, Lufthansa odbija da u Berlinu otvori svoj hub uz postojeća dva – Frankfurt, odnosno Minhen, koji se na lestvici uspešnosti već godinama nalaze, u možemo reći, slobodnom padu.

 

 

Ako se pak osvrnemo na naš region, Aerodrom Beograd je uz gomilu skandaloznih problema (koji se ređaju kao na traci) ostvario istorijski rezultat – kako je aerodrom sam objavio gotovo 8 miliona putnika, što je svakako respektabilan rezultat.

 

 

Međutim, nemojmo se zanositi, to je tek nešto više od 50% rezultata jednog Bukurešta, Budimpešte, Beča ili Atine, ali mora se priznati i nešto bolje od Sofije, Soluna i makar za mene potpuno neočekivanog rezultata Tirane (preko 7 miliona putnika).

 

 

 

Što se tiče ostatka ex-yu regiona, najbolje stoje Zagreb, Priština i Split koji su prebacili rezultate iz 2019. godine (3.7, odnosno 3.4 i 3.3 miliona putnika), relativno dobro stoje i Zadar, Podgorica, Skoplje, Banja Luka, Sarajevo, pa donekle i Niš dok su podbacili „morski aerodromi“ Tivat, Dubrovnik, Rijeka i (prosto neverovatno) Pula.

 

Ljubljana beleži katastrofalne rezultate i nikako da se oporavi od nestanka nacionalnog prevoznika, odnosno predavanja aerodroma u ruke Fraport-u.

 

Tuzla i Ohrid takođe nisu blistali, dok ostali aerodromi bivše zemlje ne igraju bitne uloge u raspodeli putnika.
Prvih par nedelja 2024. aerodromi najavljuju ozbiljna povećanja u smislu novih destinacija i dodatnih polazaka na postojećim, to naročito odnosi na Zagreb, Beograd, Split i Prištinu gde se zbog ukidanja viznog režima od strane EU, osim tradicionalnih destinacija u Švajcarskoj, očekuje desant od strane novih ekonomskih migranata ka članicama EU u potrazi za boljim životom.

 

Dva aerodroma koja su data u dugoročne koncesije, Zagreb, a naročito Beograd su najavili nove handling kompanije koje treba da poboljšaju zemaljske operacije i otklone brojne probleme

 

Očekuje se da koncesionar beogradskog aerodroma privede kraju velike investicije i konačno stabilizuje operacije, dok se pak od zagrebačkog koncesionara očekuje najava odavno ugovorenog proširenja aerodroma.

 

Međutim, ako se po jutru dan poznaje – teško u oba slučaja. Ovaj region se svakako nije usrećio koncesijama, pa nek Aerodromi Crne Gore i ostali potencijalni davaoci koncesije dobro razmisle.

 

Danas, pritisnuti (nelojalnom) konkurencijom veliki aerodromi sve više otvaraju vrata low cost-erima

 

Opet umesto zaključka nameće se bojazan da je započela nova raspodela karata za koju nismo pripremljeni. Kao što se avio prevoznici na dnevnom nivou transformišu ne bi li preživeli nova pravila igre, sličan scenario se dešava i na aerodromima. Nekada su veliki mega hubovi bili rezervisani za brend name kompanije, dok su sekundarni aerodromi bili domovi nisko budžetnim prevoznicima. Danas, pritisnuti (nelojalnom) konkurencijom veliki aerodromi sve više otvaraju vrata low cost-erima. Videćemo kuda to vodi.

 

Idemo dalje.

 

 

Tekst: Bruno Genal

Foto: Luka Skorić/Istanbul Airport/Schiphol Airport 

 

 

Ostavite komentar

Top Reviews

Video Widget

gallery