AktuelnoOnline plusVesti

Ryanair u 2023. zabeležio veći broj poletanja od Turkish Airlines i Lufthanse ZAJEDNO

2.38KPregleda

Niskobudžetne avio kompanije ponizile gigante u prošloj godini

 

 Svet se menja u svim segmentima, avio saobraćaj nije izuzetak, što dokazuju upravo objavljeni podaci Eurocontrola. Niskobudžetne kompanije su „ubile“ velike brendove poput Turkish Airlinesa i Lufthanse pojedinačno, dok su najveći rast u obimu avio saobraćaja u odnosu na prošlu godinu zabeležile zemlje na periferiji Evrope poput Albanije, Jermenije, Gruzije, Moldavije, Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore

 

 

Vazduhoplovstvo Evrope 2023. u brojevima

 

Početak godine je uz rusku salatu, pečenje, nerazumnu upotrebu petardi i vatrometa, kao i kiča svake vrste, tradicionalno posvećen svođenju računa i analiziranju statističkih podataka iz prethodne godine. Vazduhoplovstvo kao vrlo važna grana privrede ne može biti imuna na ove trendove, pa su prethodnih dana objavljeni podaci za 2023. godinu od strane različitih strana: aviokompanija, manjih ili većih aerodroma, kontrola letenja, turoperatora, proizvođača aviona i opreme i ostalih učesnika u ovom prestižnom „sportu. Kako menadžeri pomenutih subjekata teže da svet oko nas (njih) izgleda lepše nego što jeste, koriste male cake zanata ne bi li zabašurili svoje propuste, a dodatno istakli pozitivne rezultate, (jer propis je propis, a bonus je bonus) koristićemo zvanične brojeve objavljene od strane Eurocontrol-a uz neznatni insajderski osvrt.

 

 

Eurocontrol je evropska agencija zadužena pre svega za bezbednost vazdušnog saobraćaja koja u članstvu ima 42 zemlje članice, osnovana je 1960. godine, ima sedište u Briselu (a gde drugde) i poseduje zaista zavidnu bazu podataka koju prikuplja, dopunjuje i analizira veliki broj eksperata iz svih delova Evrope.

 

 

Kako živimo (makar zvanično) u post covid periodu, sve statistike se očekivano svode na poređenje sa proteklom godinom, ali je, čini mi se, bitniji naglasak na poređenju sa 2019. godinom, odnosno godinom u kojoj su ostvareni istorijski najbolji rezultati u gotovo svim vazduhoplovnim kategorijama.

 

 

Tokom 2023. u Evropi je ostvareno 10,2 miliona letova, naplaćeno 9,1 milijardu evra a najprometniji dan je bio 07. jul sa 34.367 letova za 24 časa

 

Generalno se može reći da se vazduhoplovstvo još uvek nalazi u periodu post covid oporavka, obim saobraćaja je uglavnom veći nego prošle godine, dok je na nivou cele Evrope dostigao tek 92% saobraćaja iz 2019. godine što je u skladu sa predviđanjima. Međutim, desilo se nešto što baš i nije bilo u potpunosti prognozirano, najveći rast u obimu avio saobraćaja u odnosu na prošlu godinu su zabeležile najsiromašnije zemlje poput Albanije, Jermenije, Gruzije, Moldavije, Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore, ali ne i Bosne i Hercegovine, dok su prebogati Luksemburg ili Norveška jedva u plusu, cela Evropa je na oko +10%. Turističke velesile Turska i Grčka su zabeležile nešto bolje rezultate od konkurencije.

 

Tržište nisko budžetnih prevoznika je najbrže raslo i završilo godinu sa +21%, daleko više od evropskog proseka, naročito ako u obzir uzmemo činjenicu da je neki normalni, organski rast vazdušnog saobraćaja negde na 3-4 procentnih poena na godišnjem nivou

 

 

Izazovi trenutka u kojem živimo uključujući dva besmislena rata začudo nisu dovela do poskupljenja avio goriva, već upravo suprotno – gorivo je 2023. godine bilo 20% jeftinije nego godinu ranije. Očigledno su ovde meštri geo-politike umešali svoje prste, ali ne bojte se ne bih previše u tom heading-u. Svakako je ovo pozitivan činilac koji pomaže oporavku ne tako davno posrnule industrije.

 

Prosečna cena avio goriva u 2023 je iznosila 0,48 USD/l odnosno 2,66 USD za jedan galon 

 

Svesni smo (a čitali smo na ovom portalu) da je tradicionalno vazduhoplovstvo već neko vreme pod jakim udarom nisko budžetnih prevoznika (ja bih dodao – sa lošim konačnim prognozama) i to nam je prethodna godina dodatno potvrdila.

 

 

Najveći broj operacija je još jednom ubedljivo ostvario irski Ryanair sa svojim podružnicama – prosečno 2813 letova na dnevnom nivou.

 

Zaista impresivno sa operativnog, organizacionog, logističkog i svakog drugog stanovišta. Velike, tradicionane kompanije su na ovo odgovorile grupisanjem i solidnim zbirnim rezultatima. Pa je u toj analizi, srebrnu medalju u konačnom zbiru ipak ostvarila Lufthansa grupa (pored matične Lufthanse, nju još čine Austrian, Swiss, Brussels …) sa prosečno 2583 dnevna leta.

 

 

Bronza je pripala IAG grupi (British airways, Iberia …) sa 2167 letova, dok je četvrto mesto zauzela grupacija AirFrance-KLM, joint-venture dva stara, tradicionalna brenda (koja nikako da srastu) sa 1787 letova i na kraju peto mesto nezvanično po komforu najbolji (prevedeno na moj jezik-najmanje loš) nisko budžetni prevoznik Easy Jet sa 1477 letova. Svima njima za vratom dišu moćni Turkish airlines, Wizz-air, SAS i ostali, dok su od regionalnih igrača vredni pomena još  grčki Aegean, turski Pegasus i konačno Air Serbia koja je nakon velike ekspanzije stigla na 40. mesto aviokompanija u Evropi.

 

 

E sad, statistika je čudo i daje mnogo mogućnosti za pristrasnost i izvrtanje stvarnosti, međutim ukoliko pratimo višegodišnje trendove slika postaje sve bistrija pa da pogledamo:

 

Ukoliko analiziramo brojeve u odnosu na rekordnu 2019. kao javno prihvaćeni orijentir i prethodnu 2022. godinu dolazimo do činjenice da je vrlo malo avio kompanija ostvarilo rast u obe kategorije. Jasno je da su mnoge kompanije imale u 2023. godini bolji rezultat od 2022. kad je uticaj covid–a još uvek bio vrlo intenzivan pa je pozitivan rezultat svakako i očekivan. Zapravo, istinski rast se meri u odnosu na istorijsku 2019. godinu.

 

Avio saobraćaj je u 2023. emitovao 9,1 milion tona Co2 u atmosferu, za 12% više nego u 2022.

 

Ovde već stvari postaju nedvosmisleno jasne jer su nisko budžetni prevoznici teško porazili konvencionalne avio kompanije i možemo ih (sa izvesnom dozom tuge) proglasiti pobednicima post covid ere. Naime, Ryanair je porastao 11 procenata u odnosu na 2022. ali i 21 procenat u odnosu na 2019. godinu, Wizzair čak 21% u odnosu na 2022. i neverovatnih 37% u odnosu na 2019. dok od velikih, tradicionalnih igrača rezultatom se može pohvaliti samo Turkish sa +16 vs 2022, odnosno +8 posto vs 2019.godine. Svi ostali nekada veliki igrači uglavnom rastu u odnosu na prošlu godinu, ali još nisu dostigli rezultate pre covid-a, a neki su čak slabiji nego 2022. godine što je više nego zabrinjavajuće.  

 

 

 

 

Što se tiče ex-yu regiona, svakako najbolje stoji Air Serbia koja je trenutno u najvećoj ekspanziji od osnivanja i postigla je rast po oba pomenuta parametra, dok Croatia i To Montenegro nemaju sjajne rezultate, a za Adria Airways nas vežu još samo uspomene iz prošlosti

 

 

Iako brojevi iz 2019. godine generalno nisu dostignuti, ostvareni rezultati u oblasti kašnjenja i redovnosti avio saobraćaja su višestruko lošiji. Broj licenciranih izvršilaca je nedovoljan i to pored negiranja gotovo svih subjekata nije moglo da se sakrije, naročito tokom pika letnje sezone kada su zabeležena skandalozna kašnjenja.

 

 

 

Što se tiče proizvođača, duopol Boeing-a i Airbus-a je i dalje aktuelan sa sve nepovoljnijom situacijom za američkog proizvođača koji je već više puta opisan, a regionalni saobraćaj, a samim tim i potražnja za adekvatnim tipovima aviona slabije raste.

 

 

 

Umesto zaključka nameće se bojazan da je Evropa (i njeno vazduhoplovstvo) na putu osiromašenja i da će eventualnom, uvećanom obimu saobraćaja u bliskoj budućnosti najviše doprinositi ekonomske migracije iz siromašnih delova Evrope u (nekad) bogate delove koji su sve sivlji i tužniji. Takve putnike će po svemu sudeći prevoziti nisko budžetni prevoznici sa isto takvom brigom o komforu putnika, a tradicionalni brendovi će se morati udrživati, transformisati i dalje degradirati već siromašnu uslugu kako bi preživeli.

 

Prvih par nedelja 2024. ne pokazuju promenu trendova i kad na sve pomenuto dodamo aktivnosti zelenih partije koje širom Evrope snažno agituju protiv avio zagađenja, buke i ne znam čega još, možemo sa sigurnošću reći da je pred avio industrijom u svakom pogledu, period pun izazova.

 

U sutrašnjem nastavku će biti malo više reči o događanjima u 2023. na zemlji što bi komšije rekle na zračnim lukama diljem Evrope i regije.

 

 

Analiza: Bruno Genal, kontrolor letenja i instruktor kontrole letenja

Izvor: Eurocontrol 2023.

 

Ostavite komentar

Top Reviews

Video Widget

gallery