Vremeplov: najbolji automobili iz devedesetih godina (I deo)

Da li budući klasici iz devedesetih imaju potencijal da budu pomalo mimo očekivanja?

Osamdesete, s dostupnim „hot hečevima“, monstruoznim homologacionim specijalima i „balističkim“ superautomobilima, teško je nadmašiti, ali ako mislite da devedesete nisu na nivou zadatka, varate se.

Ovo je era u okviru koje je došlo do širokog usvajanja sistema elektronskog ubrizgavanja goriva, ABS-a i servo asistencije, što je u velikoj meri poboljšalo pouzdanost, bezbednost i upotrebljivost vozila. Ukratko, ovi automobili su dovoljno moderni da bi bili pouzdani i dostupni, ali u isto vreme dovoljno stari, sada i retki, da bi bili interesantni. Za razliku od automobila iz osamdesetih, njihovi naslednici iz devedesetih su i dalje relativno laki za pronalaženje:

Evo liste automobila koji su debitovali krajem osamdesetih ili početkom devedesetih:

BMW serije 5 (E34) (1988-1996.)

Treća generacija serije 5 je lansirana osamdesetih, ali je pravu poruku poslala 1992. kada je na scenu stupio restilizovani model. Ostaće upamćen po veoma dobroj upravljivosti i performansama, posebno voljena M5 verzija s 340 ks. Većina E34, sem osnovnih modela, raspolagala je snažnim, uglađenim rednim šestacima, dok su 530i i 540i nakon 1992. dobili V8.

Volkswagen Corrado (1988-1995.)

Još jedan model začet kasnih osamdesetih. Međutim, imao je proporcije i izgled tipičan za automobile iz naredne decenije. Konstrukciju je delio s Golfom GTI Mk2, kao i 1,8-litarske motore sa 136 i 160 ks. Potonji je zahtevao redovne zamene ulja da kompresor ne bi sam sebe „sagoreo“, što se najčešće i dešavalo.

Naravno, najpoželjniji je VR6 model s 2,9-litarskim motorom, koji je isporučivao 181 ks. Iz stanja mirovanja do 100 km/h ubrzavao je za 6,4 sekunde, što je i po današnjim merilima veoma dobro. Maksimalna brzina – 235 km/h.

BMW serije 8 (1990-1999.)

Serija 8 i dan danas izgleda sjajno. Ipak, bilo da se radi o V8 ili V12 modelu, ne treba očekivati posebno komfornu vožnju ali ni oštre vozne karakteristike, pa čak ni „sumanutu“ brzinu na pravcu, jer ne treba zaboraviti da je V12 bio težak gotovo dve tone. Status budućeg klasika mu je u svakom slučaju osiguran, dok njegova cena raste.

Lexus LS400 (1990-2000.)

Prvi ozbiljniji ulazak na teritoriju Mercedes Benza S klase, Toyotina premijum marka je odradila prilično dobro. Tih, komforan i izuzetno kvalitetne izrade, LS400 je imao šta da kaže. Pored toga bio je krajnje pouzdan i jeftin za održavanje. Međutim, imidž mu nije bio na nivou „Nemaca“, dok na njegovu cenu u današnje vreme prilično utiče pređena kilometraža.

Opel Calibra (1989-1997.)

Zamislimo da Opel lansira danas automobil poput ovog, pravi „rasni“ kupe s najnižijim koeficijentom otpora vazduha na tržištu. Bio je ovo smeo poduhvat od strane proizvođača iz Riselshajma, koji nije bio baš najbriljantniji što se vožnje tiče, ali je izgledao sjajno i uveo je u modu kupe modele s dvoje vrata svojevremeno.

Toyota MR2 Mk2 (1990-1999.)

Prvi MR2 je bio svojevrsna pametna varijacija na temu briljantnog X1/9, ali je u drugoj generaciji porastao i postao teži, a njegove neuobičajene vozne osobine, posledično prisutne zbog središnje pozicioniranog motora, pokazale su se za neke kao velik zalogaj. Ipak, mnogima se dopao izgled ove Toyote, a upravljivost i opšte ponašanje su u međuvremenu popravljeni, tako da je postao veoma tražen model.

BMW serije 3 (E36) (1990-2000.)

Treća generacija serije 3 je donela nešto zaobljeniju formu u odnosu na E30 iz osamdesetih, značajno unapredivši rafiniranost. M3 verzija je prva koja je dobila šestocilindarski motor, mada je ni to nije spasilo izvesnog razočaranja na planu vozne dinamike.

Mazda MX-5 Mk1 (1990-1997.)

Prošli su dani kada je ovaj model mogao da se priušti za „tepsiju ribe“. Ako je neko danas spreman da plati nešto više za pravi primerak, taj potez bi se u budućnosti mogao pokazati odličnim. Ovo je definitivno jedan od modernih klasika, u isto vreme jednostavan za održavanje i pouzdan kada je o eksploataciji reč.

Citroën ZX (1990-1998.)

Ovo je model koji je u opasnosti da bude zaboravljen, sem od strane organizatora festivala „neuobičajenih vozila“. U velikoj meri i jeste bio neuobičajen. Možda to nije bio Citroen koji ste želeli, ali bio je onaj koji vam je bio potreban, dobar za vožnju, praktičan i udoban, a u Volcane izdanju dostupan kao „hot heč dizel“, što je  bio kuriozitet u to vreme.

Lamborghini Diablo (1990-2001.)

Dolazimo i do „aristokratije“. Obilje snage, „predatorske“ vozne osobine i upečatljiv izgled, učinili su Diablo ikonom devedesetih. Brojne varijante ovog V12 superautomobila (svojevremeno najbržeg na svetu), napravljene su tokom njegovog životnog ciklusa, da bi s restilizacijom 1999. bili ukinuti farovi koji su se izvlačili iz karoserije.

Bentley Continental R (1991-2003.)

Osamdesetih godina imali smo Bentleyje pogonjene turbomotorima, ali se radilo o limuzinama koji su ličile na Rolls-Royceove modele. Continental R je kombinovao turbo V8 i luksuz, koštao je malo bogatstvo i išao je „kao mećava“. Naravno, reč je o kupeu s dvoje vrata.

Mitsubishi Pajero Mk2 (1991-1999.)

Sećamo ga se kao simbola prestiža i izraza moći među „žestokim momcima s vrelog asfalta“, što je bio i nažalost ostao eufemizam za najobičnije kriminalce.

Ono što je ovaj model odlikovalo u najvećoj meri je njegova terenska robusnost. U to vreme se znalo šta je SUV, model povišenog klirensa i odvojene šasije i karoserije, sposoban da se upusti u ozbiljne „off-road“ avanture. Pajero je krasio odličan kvalitet izrade.

Ford Escort RS2000 (1991-1996.)

Za razliku od standardnog Mk5 Escorta, ovaj nije bio „luk i voda“, s razigranim 2,0-litarskim motorom sa 16 ventila, odličnim prijanjanjem i odzivnom šasijom. Zapravo, svaki brzi Ford predstavlja dobru investiciju, pa je takav slučaj i s RS2000.

Peugeot 106 (1991-2003.)

Lakim i brzim Peugeotovim oldtajmerima popularnost raste svake sekunde, a kada u obzir uzmemo do koje mere su zabavniji za vožnju i do koje se mere u njima više uživa nego u savremenim pandanima, to ne treba da čudi. Peugeot je proizveo gotovo tri miliona primeraka 106-ice, ali Rallye je model koji privlači najveću pažnju. U retko kojem automobilu je 1,3-litarski motor sa 100 ks bolje iskorišćen. Nažalost, nije lak za pronaći.

Kada je došlo vreme da čuveni Renault 5 bude zamenjen, francuska kompanija nije imala lak zadatak. Srećom, skinut je veo s Clija Mk1. „Nestašan“ stajling ga je odmah svrstao u „šik“ ponudu s vizuelnog aspekta, dok su ga živahne vozne osobine i sjajna upravljivost učinile izvanrednim za gradsku vožnju. Naravno, najpoželjnija verzija je ona s Williamsovim potpisom.

Ford Mondeo Mk1 (1992-2000.)

Lako je zaboraviti da je model koji je zamenio popularnu ali neupečatljvu Sierru bio legenda svojevremeno. Prostran i udoban, „Automobil godine 1994.“, bio je izuzetno dobar za vožnju s obzirom na skromne standarde koji su vladali u toj klasi. Brz? Pa, ne baš sem ako se ne nalazite u modelu s 2,5-litarskim V6 motorom i 170 ks.

Mazda RX-7 (1992-2002.)

Ovo je jedan od automobila iz devedesetih s najboljim voznim karakteristikama. Sjajna šasija je uparena s „mahnitim“ rotacionim motorom i malom  masom. Kasnije je došlo do restilizacije i potentnijih verzija, ali su najviše traženi rani primerci, po mogućnosti da nisu modifikovani (što je teško).

Nissan Micra K11 (1992-2002.)

Mala „bubble“ Micra je 1993. proglašena za „Evropski automobil godine“. krasile su je napredne specifikacije s impresivnim bezbednosnim paketom i laki motori s dva bregasta vratila i 16 ventila. Neki modeli su imali servo asistenciju i CVT menjač koji je funkcionisao bolje od ostalih.

Porsche 968 (1992-1995.)

Uživajući u pristojnom uspehu s 944, Porsche je uradio sebi svojstvenu stvar unapredivši 80 odsto komponenti, kreirajući na taj način sjajan automobil za vožnju, koji nažalost nije dugo trajao. Razlog je taj što je moralo da se napravi prostora za Boxster. Club Sport verzija fokusirana na trkačku stazu je postala ikona i u tom statusu uživa i danas.

S 850, Volvo je u potpunosti prihvatio prednji pogon s novom platformom i poprečno postavljenim petocilindarskim motorima. Uprkos novom hardveru, izgledao je „kutijasto“ kao i njegovi prethodnici, što je tradicionalne kupce činilo srećnim.

Ferrari 456 (1992-2003.)

S prednje postavljenim motorima, Ferrarijevi četvorosedi nisu prvi kandidati za postere, ali im se ne može poreći da poseduju izvestan glamur, posebno ako dolaze s Pininfarininom karoserijom, moćnim 5,5-litarskim V12 motorom s 450 konja i što je najvažnije farovima koji „iskaču“ iz karoserije.

Citroën Xantia (1992-2000.)

Skladnih proporcija ali često zaboravljena, Xantia je devedesetih godina ljubiteljima Citroena pružila nadu da će fenomenalno, ali složeno hidropneumatsko ogibljenje nastaviti da živi. Ova inteligentno skrojena drumska lepotica je porodičnom čoveku skromnih sredstava omogućavala da oseti kakav bi život mogao biti.

Subaru SVX (1992-1996.)

Talas superautomobila iz Japana je uzdrmao automobilski establišment ranih devedesetih, ali se Subaru odlučio da u ponudu stavi grand tourer čudne pojave. Futurističkog dizajna i s obiljem nove tehnologije, SVX je posedovao izvanredni šestocilindarski turbobokser, nisku tačku težišta i pogon na sve točkove. Bio je udoban i siguran, a danas je predmet interesovanja istinskih automobilskih znanaca.

Honda CRX (1992-1998.)

Osamdesetih godina, prvobitni CRX je bio dopadljiv i živahan sportski dvosed hečbek, koji je uživao u velikoj popularnosti. Međutim, transformacija u targa model možda nije prošla onako kako je to Honda očekivala. Ipak, ljubitelji „vetra u kosi“ su bili zadovoljni, mada se ne može reći da se radilo o istinskom sportskom automobilu.

Peugeot 306 (1993-2002.)

306-ica je pristigla u vrema kada je Peugeot znako kako se prave automobili zabavni za vožnju i kada je smatrao da je to važno. Stigavši pre uzdizanja Ford Focusa, postavio je standarde u kategoriji malih porodičnih hečbeka, ali i karavana i limuzina.

U svim verzijama je Peugeot 306 pružao prijatnu i zabavnu vožnju. Naravno, najuzbudljiviji su bili oni s „hot heč“ predznakom, poput GTi i Rallye, koji su bez dileme jedni od najboljih automobila s prednjim pogonom ikada napravljenih.

Četvrta generacija Supre je u Evropu pristigla s twin-turbo motorom s 325 ks. Ovaj model je danas pravi raritet na Starom kontinentu, tako da je očuvane, nemodifikovane primerke teško naći.

Honda Accord/Rover 600 (1993-1999.)

Ovo je ako ne najbolji ono jedan od najboljih automobila koje je proizveo Rover, mada je suštinski reč o luksuznijoj varijanti Honde Accord, što uopšte nije loša stvar. Prestižan i spolja i iznutra, s obiljem drveta unutar kabinskog prostora u Roverovom izdanju, ovaj automobil i dan danas izgleda atraktivno, mada ubrzano nestaje. Naravno, uopšte ne treba da čudi da se radi o najpouzdanijem „Roveru“ svih vremena.

Ferrari F355 (1994-1999.)

Kakav je ovo Ferrari! „Berlinetta“ kupe s manuelnim šestostepenim menjačem ili automatizovanom ručnom jedinicom inspirisanom Formulom 1. Po mnogima, ovo je nalepši Ferrari sa središnje pozicioniranim (V8) motorom koji je Maranelo ikada proizveo, a kombinacija je atraktivne i u isto vreme svrsishodne pojave, koja pruža sjajno vozačko iskustvo.

Ovo je bio poslednji „junior“ Ferrari sa središnje postavljenim motorom i čeličnom šasijom i prvi Ferrari koji je koristio polugice menjača na volanu u stilu Formule, mada je konvencionalna šestostepena transmisija bila daleko bolja po pitanju prodaje.

Opel Omega (1994-2003.)

Oni koji su vozili ovaj automobil devedesetih, imali su relativno dubok džep, mada, što je interesantno, Omega nije bila često prisutna u flotama kao „direktorski“ automobil, što čudi budući da je postojala MV6 verzija s V6 motorom i zadnjim pogonom.

Do koje mere je ovaj automobil kvalitetan dokazuju brojni primerci koji se i dalje kreću belosvetskim putevima. Ovo je definicija klasika, sjajan vozački automobil i nešto što će da traje decenijama.

Audi A4 B5 (1994-2001.)

Ovo je model s kojim je Audi „sazreo“. Elegantan i odlične izrade, reputaciju je izgradio na vrhunskom kvalitetu kabinskog prostora. Opkladu stavljamo na 1.8T Quattro Sport model, koji bi mogao da ostvari status traženog oldtajmera, poput onoga što je ostvarila serija 3 E30 kada je  BMW u pitanju.

Jaguar XJR (1994-1997.)

Ovo je bio poslednji XJR s manuelnim menjačem (kodnog naziva X306). Pokazao se kao sjajan (kompresorski) izazivač BMW-a M5 i Mercedesa E500, koji su svojevremeno bili reperi za „superlimuzine“. Redni šestocilindraš je raspolagao s 330 ks, uparen s retkom Getrag menjačkom kutijom, čuvenoj po svojoj pouzdanosti. Moderni Jaguar mnogo duguje ovom gracioznom automobilu.

Mnogi od nas se dobro sećaju Kolina MekRea, pokojnog reli vozača koji je u velikoj meri popularizovao kultni Subaruov model. Pored toga, ni pre ni posle ove generacije, nije bilo Impreze koja je tako dobro izgledala. Oni koji su imali sreće da provozaju ovaj automobil, dobro znaju do koje mere raspolaže superiornim voznim osobinama.

Kada je pristigla 1994., Impreza je zapravo bila preimenovana verzija WRX-a za japansko tržište, sa bokser motorom od 210 konja i simetričnim Subaruovim pogonom na sve točkove, baziranom na centralnom diferencijalu. Oni koji su želeli nešto snažnije (mada je čak i u standardnoj verziji ubrzavao do „stotke“ za 5,5 sekundi i mogao da pojuri do 225 km/h) morali su da sačekaju na fabrički  „Turbo“ model koji je pristigao 1999.

Počivajući na platformi koja je posedovala komponente Corolle i Carine, prvi RAV4 kodnog imena „XA10“, mogao je da se naruči s prednjim ili pogonom na sve točkove. Ono što je ovaj model učinilo inovativnim je njegova kombinacija terenskih sposobnosti i upotrebljivosti, sjedinjena u vozilu veličine kompaktnog hečbeka.

Audi A8 D2 (1994-2002.)

Mada rude aluminijuma ima u izobilju, pre A8 je ovaj metal retko upotrebljavan u automobilima. Ovaj luksuzni Audi možda izgleda u velikoj meri kao bilo koji drugi, ali njegova karoserija je napravljena od lakog aluminijuma. Kada se svemu doda quattro pogon i napredna tehnologija, dobija se ikona iz F segmenta.

Aston Martin DB7 (1994-2004.)

Da, baziran je na Jaguaru XJS, i da, poseduje Fordove komponente unutar kabinskog prostora, a i zadnja svetla su mu kao kod Mazde 323F (i Mazda je poput Astona Martina bila Fordov satelit u to vreme). Međutim, s obzirom na fantastičan izgled DB7, kožni enterijer i uživanje u vožnji, koga briga za sve to. Ovo je model kojem će cena samo da raste.

Velika Peugeotova limuzina je bila dobra za vožnju, a pristigla je na tržište kada su porodični automobili ovog tipa dominirali tržištem, pre uzdizanja kompaktnih premijum modela. Mada je redak u današnje vreme, model s V6 motorom je vrhunski primerak, dok su dizel karavani jeftina izdržljiva vozila.

BMW serije 5 (E39) (1995-2003.)

Ova generacija serije 5 ne samo što je sjajnih proporcija, već je najlepša u istoriji ovog modela. Pored toga je briljantna za vožnju i veoma udobna. Ispod haube se može naći spektar uglađenih šestocilindraša ali i moćni V8. Naravno, ne treba zaboraviti dizele, posebno 530d.

Samim tim ne treba da čudi što je zasenio konkurenciju u premijum segmentu kada je pristigao na tržište, konstantno je pobeđujući u uporednim testovima.

Ljudi su prezrivo gledali na Fiat Barchettu. Nije bila upečatljiva kao X1/9 niti lepa  kao 124 Sport Spider. Uz sve to , bila je bazirana na platformi Fiat Punta. U suštini, radi se o okretnom i upravljivom automobilu, a čitav paket dodatno oplemenjuje 1,7-litarski visokoturažni motor.

Inteligentno zadnje ogibljenje je Alfi GTV pružilo izuzetan sportski karakter uprkos tome što  se radi o modelu s prednjim pogonom. Twinspark motor radne zapremine 2,0 litra je sjajan, ali 3,0-litarski V6 je prava stvar, delom i zbog audio užitka. Posle restilizacije je uveden noviji šestostepeni menjač.

Fiat Coupe (1995-2000.)

Nacrtao ga je niko drugi do Kris Bengl. Ovaj atraktivni kupe je izazvao veliku pažnju kada je lansiran 1993. Inicijalno je bio dostupan s četvorocilindarskim motorima sa 16 ventila, da bi kasnije u ponudu ušao i petocilindraš. Sjajan mali sportista, posebno u 20v Turbo verziji s 220 konja, i uprkos konvencionalnoj Tipovoj platformi, prava je „zver“ za vožnju. Cena mu već sada raste.

Fiat Bravo HGT (1995-1999.)

Bravo HGT je bio prilično brz „hot heč“ za svoje vreme. Snaga je dolazila iz atmosferskog petocilindarskog motora, derivata mašine iz Fiat Coupea. Isporučivao je 155 ks.

Nissan Skyline GT-R (R33) (1995-1998.)

Naravno, nema mnogo primeraka ovog modela u Evropi. Čak u standardnoj verziji s 280 konja pruža obilje snage. Klasik za poželeti.

Nastavak ove priče možete pročitati OVDE.

Vrele Gume

Priredio: Pavle Barta