Legenda elektrifikacije u potpuno novom izdanju
Peta generacija Toyote Prius za 25 rođendan stiže u novoj karoserijskoj formi, sa petom generacijom hibridne tehnologije, novim baterijama i snažnijim mešovitim pogonom
Prva vožnja nove Toyota Prius po inspirativnom Hamburgu i okolini, pružila nam je priliku da uradimo prvi kratki test ovog modela koji je obeležio automobilsku industriju u poslednjih četvrt veka.
Odmah na startu iznenađenje, Toyota je sa Priusom pete generacije odstupila od tradicionalne forme karoserije. Umesto dosadašnje porodične klasike, ispred nas imamo model koji je najbliži opisu kupe limuzina iz C segmenta sa pet vrata.
Kao i svaka nova stvar, tako i ovaj novi dizajn ima svoje dobre ali i loše strane. U zeleno, dobro polje valja upisati atraktivnost, bolji koeficijent aerodinamike, dinamičniju vožnju i naravno sve one poglede na ulici upućene u pravcu Priusa.
Loše strane sam spoznao odmah, jer prvi dodir sa automobilom je bio direktno glavom u okvir vrata.
Takođe koliko zbog niske linije krova toliko i zbog spuštenog plafona (panoramski krov) pogled je išao preko gornjeg okvira vetrobrana a kosa fino prislonjena na tapacirung krova.
Međutim, stvar sam brzo rešio spuštanjem sedišta i nešto više zavaljenim naslonom od onog koliko praktikujem. Dakle, prilagodio sam se ja automobilu a ne on meni, u duhu onog starog pitanja: pa ko je o ovde koga kupio!? Ipak, na kraju je bitno ono najvažnije, odlična pozicija je posle izvesnog vremena ipak nađena.
Sedišta su komfornija nego kod prethodnika a stiče se utisak da celokupna arhitektura unutrašnjosti nudi više prostora uprkos činjenici da je automobil smanjen 4,6 cm po dužini (4,60 metara). Ovome kumuje i veći međuosovinski razmak (2,75m / +5 cm) koji omogućuje nova aluminijumska GA-C platforma.
Treba dodati da je ovo i prvi Prius koji osim centralnog monitora poseduje i „klasičnu“ instrument tablu, doduše malu, ali dovoljnu za osnovne instrumente.
Plivajući monitor infotejmenta je dobar, i prilagođen što jednostavnijoj upotrebi, ali nekako više bi se radovao većem, uspravno postavljenim kakvi su sada u Mercedesu ili Tesli.
Pogon
Iako je mnogima najvažnije gore izneto, dobar deo vozača ipak najviše očekuje od pogona svakog automobila. Toyota Prius plug-in hybrid je u tom pogledu prava poslastica.
Ispod haube je smešten dvolitarski četvorocilandarski benzinac sa 148 KS, dok je „tu negde“ oku nedostupan električni motor od 168 KS.
U sinergiji ova dva motora Toyota je izračunala (ne pitajte me kako) da novi Prius raspolaže da ukupno 223 KS ili tačno 100 KS!!!! više od prethodnika ili čak 165 KS više od prve generacije (58 KS).
Ova ilustracija snage je bitna i zbog sledeće činjenice, da ako izuzmemo prosečnu potrošnju u prvih 100 km (0,9 litara/100 km) i uzmemo referentnu prosečnu potrošnju od 3,8 L/100 km, današnji Prius sa 165 KS više od prve generacije troši 50% manje goriva i izbacuje svega 11 grama CO2 /100 km u optimalnim uslovima.
Prva Toyota Prius sa motorom od 58 KS je trošila 1,37 dl/KS/100 km dok peta generacija Priusa troši 0,174 dl/KS/100 km
Ako mene pitate gore izneti podaci u praksi dokazuju napredak automobilske tehnologije gde nam reper napretka svakako ne može biti recimo tehnologija Mazda Skyactive motora ili još gore njihov od 3,3 litre (CX-60) naftaš koji je u današnje doba čista budalaština.
Uz sva dobra rešenja Toyote, dodajem da zahvaljujući ćelijama veće gustine, sada na raspolaganju imamo litijum jonsku bateriju od 13,6 kWh (7,2 kWh u prethodnoj generaciji) koja je manja i lakša i sada smeštena ispod zadnje klupe a ne u prtljažniku koji je zbog toga sada veći.
Čak je i manje opteretila sam automobil, koji „na suvo“ teži 1.570 kg ili 50 kg manje od prethodnika.
Sa ovom baterijom i elektromotorom od 160 KS, Toyota Prius plug-in pete generacije može samostalno na el.energiju da pređe 80-87 kilometara i da postigne maksimalnu brzinu na el.pogon od 130 km/h ili 180 km/h na kombinovani pogon.
Novost je i mogućnost postavljanja solarnog sistema na krov Priusa koji za lepa vremena mogu doneti i do 80 kilometara vožnje sedmično.
Utisci u vožnji
Vozački doživljaj ne zaostaje za ovim tehničkim podacima.
Novi Prius se vozi lako, direktno i relativno dinamično.
Asistencija klasičnog motora je diskretna po pitanju zvuka, a u vožnji sve teče kontinuirano i bez „rupa“ dok su ambicije vozača u zoni standardnih zahteva.
Izolacija kabinskog prostora, slaba tačka Toyote ovde nije problem što zbog znatno utišanog pogonskog sklopa što zbog pojačane izolacije podvozja posebno.
Međutim, ako se uđe u dinamičniji režim vožnje, asistencija motora je već mnogo bučnija i pri većim brzinama čak i nedovoljno efikasna za standarde koje smo poprimili kod potpuno električnih vozila.
Zanimljivo je da povratni osećaj sa upravljača postoji, da se u krivine ulazi radosno i da je Prius zadovoljstvo voziti srednje dinamičnim tempom.
Sve u svemu, nakon malih nesporazuma na početku druženja sa novim Priusom, postali smo nekako „nokat i meso“…
Na tržište Evrope stiže samo u najskupljoj i najsnsžnijoj plug-in verziji, a kod nas ga možemo očekivati već krajem leta.
Cena?
Za sada nepoznata, ali ne manje od 50.000 evra za ovo što ste u gornjim redovima pročitali a u donjem linku pogledali.
Miodrag Piroški
Lepo…Ali ne za te pare!