Stari igrači se vraćaju u igru
Vreme je pokazalo, električna tranzicija nije sprint nego maraton. A u tom maratonu, izgleda, poput recimo tenisa, još ima mesta i za stare igrače. Alkaraz je EV, Siner PHEV, ali i Đoković kao najbolji dizel koji još nije rekao zbogom.
Automobilska industrija očigledno menja ton. Ne zato što je elektrifikacija stala, već zato što su proizvođači shvatili da tržište nije monolitno.
Nakon godina snažnog, uglavnom ishitrenog ulaganja u električne platforme, sve više signala stiže da će paralelno opstati i “stara škola” pogona.
Najnoviji primer za činjenicu da dizel nije rekao zbogom dolazi iz grupacije Stellantis. Prema izveštajima koje prenosi Reuters, ovaj automobilski gigant planira povratak dizel motora u pojedine modele.
Među njima se pominju Peugeot 308, DS 4 i Opel Zafira, uz mogućnost da lista bude i duža. Ovaj potez dolazi nedugo nakon odluke da se na američkom tržištu vrati i Hemi V8 u Ram pikapove, što jasno pokazuje novu strategiju: fleksibilnost umesto rigidnog pravca.
U Stellantisu ne kriju razloge. Kompanija želi rast, a rast dolazi iz realne potražnje kupaca. Dizel je, uz decenije iskustva i razvijenu tehnologiju, za njih i dalje isplativ i tehnički poznat teren. U odnosu na skupe i kompleksne električne platforme, klasični pogoni često nude brži povrat ulaganja, naročito na tržištima gde infrastruktura za električna vozila još nije sazrela.
Ipak, šira slika je jasna: dizel više nije ono što je bio. Nakon Dieselgate skandala 2015. godine, udeo dizela u prodaji novih automobila u Evropi pao je sa oko 50 odsto na manje od 10 procenata do 2025. godine. Regulativa, javni imidž i ubrzana elektrifikacija učinili su svoje.
Ali, globalno tržište ne diše jednim plućima. Dok Evropa ubrzano gura ka nultoj emisiji, drugi regioni i dalje snažno kupuju dizel, posebno u segmentima SUV i pikap vozila. Upravo tu mnogi proizvođači vide prostor za balans između regulative, profita i realnih potreba kupaca.
Poruka industrije je jasna: elektrifikacija ostaje strateški pravac, ali bez slepog forsiranja jednog rešenja.
Nakon milijardi uloženih u baterije i platforme, proizvođači sada očigledno pokušavaju da “šaraju” – nudeći paralelno struju, hibride, benzin i dizel, u zavisnosti od tržišta.
Drugim rečima, tranzicija nije sprint nego maraton. A u tom maratonu, izgleda, još ima mesta i za stare igrače.
