Mihael Šumaher je prosto to zaslužio. Sedmostruki svetski šampion je istinski sportski gigant i kroz tu prizmu ga treba slaviti, bez obzira na kontroverze koje su pratile njegovu dvadesetogodišnju karijeru.
Poput Maradone u fudbalu, incidenti su bili sastavni deo njegove priče, a Šumi je samim tim izazivao vatrene emocije na obe suprotstavljene strane. Neki su ga obožavali, dok su ga drugi prezirali. Međutim, o kojem god taboru da se radi, niko mu ne može poreći da je zauvek promenio svet „gran pri“ trka. Novi dokumentarac jednostavnog naslova „Schumacher“, dotupan je konačno na Netflixu.
Za razliku od Ajrtona Sene koji je tragično završio karijeru na trkačkoj stazi i zauvek otišao u legendu, Šumaher je još uvek živ, ali van očiju javnosti, nakon teške povrede glave koju je zadobio na skijanju pre gotovo osam godina. Samim tim, vrlo je osetljivo slaviti njegova dostignuća i u isto vreme analizirati njegov život. Bilo bi možda lako govoriti o njemu u prošlom vremenu, ali Mihael je još uvek živ, bez obzira što o njegovoj trenutnoj egzistenciji ne znamo gotovo ništa. Njegova situacija nije laka, kako za njega samog tako i za njegovu porodicu, koja uspešno sve drži u tajnosti. Doduše, Šumaher se nikada nije osećao posebno prijatno „pod svetlima pozornice“, a sada je van fokusa iz potpuno drugačijih razloga.
S tim u vezi, sjajna je stvar što se njegova požrtvovana supruga, Korina, konačno složila da je pravi trenutak da podrži i učestvuje u dugometražnom dokumentarnom filmu, koji priča priču njenog muža iz perspektive onih koji ga najbolje poznaju i vole. Kao njegova dugogodišnja menadžerka, Sabine Kem je projekat opisala kao „poklon njegove porodice voljenom suprugu i ocu“.
Neizbežno, to znači da su na možda mekši način predstavljeni njegovi „mračni“ trenuci poput izbacivanja Dejmona Hila sa staze u Adelaidi, te neuspešnog pokušaja da uradi isto sa Žakom Vilnevom u Herezu 1997., mada nemačke filmadžije nisu taj segment njegove karijere gurnule pod tepih. Ros Bron priznaje da je „tog dana Šumi prešao granicu“, dok se Dejmon Hil pita da li bi postupio isto da su uloge u Australiji bile obrnute. Mika Hakinen otvoreno govori o trkama protiv čoveka koji ga je lansirao na travnjak pri 200 km/h na Spa Frankošamp, dok se Dejvid Kultard priseća da je Mihael tokom jednog nezaboravnog razgovora nakon njihovog sudara 1998. priznao da nikada nije mislio da je pogrešio.
U filmu se pojavljuje još velikih imena, koja su doprinela slikovitom prikazu Mihaela Šumahera kao sportiste, u koja se ubrajaju i Berni Eklstoun, Flavio Brijatore, bivši Šumijev timski kolega Edi Irvajn i Sebastijan Fetel, kojem je slavni Nemac bio idol. Ipak, radi se o toplom, dubokom, punom ljubavi uvidu u jednog čoveka van trkačkih staza, kojem svedoče njegova supruga Korina i deca Đina i Mik, koji je danas i sam vozač Formule 1.
Arhivski materijal nam pomaže da „zavirimo“ u početke Mihaelove karijere, kada je vozio karting u Kerpenu, i zaista je sjajan, uključujući ljupki snimak na kojem slavi pobedu uz šampanjac na prilično skromnom podijumu.
Njegov otac Rolf, seća se kada su njih dvojica otišli na picu tokom vikenda kada je debitovao u Formuli 1 na VN Belgije 1991. To je praktično bila poslednja prilika u kojoj je Mihael mogao da ode među ljude a da ga ne prepoznaju. Priča nas zatim vodi kroz uspon u Benettonu do uzastopnih šampionskih titula 1994. i 1995. Priča je dobro poznata, ali retko kada ispričana iz njegove perspektive, tako da ovoga puta ima nekih zaista prosvetljujućih trenutaka.
Intervju s Mihaelom o smrti Ajrtona Sene pokazuje koliko ga je ta tragedija duboko i iskreno pogodila, što u startu osporava mit da je Šumaher bio sportska mašina hladnog srca.
Fokus je u najvećoj meri na Mihaelove rane godine u Ferrariju, gde je otišao iz Benettona 1996., kao i na pritisak koji trpeo zbog neuspeha u pohodu na titulu, za kojom je žudela čitava Italija.
Osećaj rivalstva je možda malo konstruisan u interesu podizanja emocija do prelomnog trenutka, kada je Mihael preokrenuo situaciju s Hakinenom 2000. godine u Suzuki i preuzeo vođstvo, ujedno došavši do prve šampionske titule za Scuderiju. To je otvorilo vrata za dominaciju kakvu Formula 1 nikada do tada nije videla, a te godine se u filmu preskaču i nekoliko puta se pogrešno koriste snimci njegovog timskog kolege, Rubensa Barikela, verovatno u cilju montaže.
Neizbežno, počinje da se stvara senka kao nagoveštaj onoga što će se desiti – skijaški incident i potpuno nova realnost za Šumahera. Ovaj deo filma je rešen na suptilan način, s velikom pažnjom, a intervjui članova porodice su posebno dirljivi. Govoreći o Mihaelu na vrhuncu karijere, Korina otkriva njegovu sumnju u samog sebe s kojom se borio. „Mogu li to i dalje da radim?“, zapitao se nakon kontroverze iz Hereza. Šumi je inače bio „sumnjičava osoba“ s većinom ljudi dok ih ne bi upoznao. „Drugačiji, ali je Mihael i dalje tu“, ističe Korina, znajući i prihvatajući trenutnu ulogu koju ima u životu. „Mihael nas je uvek štitio a sada mi štitimo njega.“
Možemo reći da smo privilegovani što imamo priliku da gledamo ovaj dokumentarac, što nam je dozvoljeno da dobijemo uvid u ono što se dešava iza predstave za javnost, da saznamo i bolje razumemo čoveka koji se iz sve snage trudio da zaštiti svoju i privatnost svoje porodice, čoveka koji je bio zabavan i emocionalno otvoren, kakvog ga njegova porodica poznaje i obožava. Kao što smo rekli na početku, on to u potpunosti zaslužuje. Na kraju šta reći sem #keepfightingmichael.
Vrele Gume
