Od Flojda do letećeg tanjira
Čak i u sunčanoj Italiji mesec oktobar označava, kraj sezone oldtajmer skupova. Umesto toga, ljubitelji stariteta na dva ili četiti točka „utočište“ nalaze na sajmovima
Jedan od prvih u jesenjoj sajmova u ovoj godini je Auto e Moto d’Epoca u Padovi. Njegov značaj je višestruk, koliko zbog raznolikosti izloženih automobila, toliko zbog činjenice da je on najvažniji pokazatelj kretanja apeninskog tržišta „oldtajmera“ koje svojom snagom diktira i evropske trendove.
Manifestacija ima naglašeno nacionalan predznak, jer su najprisutnija vozila domaće proizvodnje. Hronološki gledano priča počinje na štandu „Asocijacije istoričara automobilizna“. Tu zatičemo model AN iz 1909. godine, delo proizvođača „Isotta Fraskini“. Mnogi su za ovu marku čuli samo u filmu „Bulevar Sumraka“, a holivudska elita iz ere nemog filam ludovala je za ovim automobilom. Rudolf Valetino se praktično nije odvajo od svoje „Isotte“.
Takođe direktno iz 1909. godine u Padovu je stigao Fiat Tipo 5. Kao karoserista ovog luksuznog modela potpisije se firma Rotšild, prezime često prozivano od strane teoretičara zavere.
Večito rivalstvo Lančista i Alfista, presudio je Fiat, što se vidi po veličini štanda koji zauzima Alfa. Počasno mesto pripada modelu 6C 1750 GS Zagato / Aprille, koji je veliki unikat, da je vlasnik na aukciju na „Pebble Beach -u“, čak glatko odbio ponuđenih 3 miliona evra.
Alfa takođe slavi 60 godina od pojave Giulitte. Subjektivno, najlepši automobil sajma je koncept Disco Volante iz 1952. Naziv ove skulputre na četiri točka u prevodu glasi „leteći tanjir“, a njegov dizajn itekako su zapazili kreatori Jaguara E Type.
Italija je oduvek bila plodno tle za ideje smelih auto konstruktora. Jedan od unikata sajma je „Monacci“ iz ranih pedesetih, koji je poneo ime po svom tvorcu napolitancu. Specifičnost ovog automobila je da ga pokreću dva linijski postavljena motora iz legendarnog Fiata „Millecento“.
U gomili stariteta i rariteta primećujemo da se posetilačka gužva formira oko jednog relativno novog „Range Rovera“. Na instrument tabli ovog britanskog terenca, uredno su složeni dokumeti koji dokazuju da je prvi vlasnik bio bivši italijanski premijer Silvio Berlusconi.
Jedan od automobila koji je malo poznat van Italije je Autobianchi Bianchina. Mehanika je pozajmljena sa Fiata 500, ali su zato karoserističke varijante mnogobrojne: kupe, kabrio, karavan i sedan. Našavši se u ovom automobilu, američki glumac Danny DeVito svojevremeno je upitao „Ko pravi ova kola, Fischer – Price (proizvođač igračaka za bebe) ?“.
Vratimo se konstruktorima. Verovatno jedna od najvećih zvezda među njima bio je Carlo Abarth. Njegova udovica Annelise, vodi humanitrnu fondaciju koja nosi porodično ime. Kako kaže gospođa Annelise, sajamska aktivnost usmerena je na očuvanje legende o Carlu Abartu i „inficiranje“ budućih fanova, idejom tjunerske škorpije.
Među izloženim Abarth verzijama Fiata 500, zatičemo i jednog u kome se umesto uobičajenog motora iz Torina smestio originalni motociklistički BMW agregat od 1.2 litre koja razvija 120 konjskih snaga. Ovaj automobil se sasvim legalno može registrovati u zemljama EU. Ta infromacija svakako može da zaboli tjunere na brdovitom Balkanu, gde „Agencija za bezbednost saobraćaja“, registraciju Fiće sa Yugovim motorom, svojim normativima, pretvara u nemoguću misiju. Osim toga, ovim primerom se i dokazuje da aktuelna saradnja VW sa Ducatti-jem i Mercedesa sa MV Augusta nije potpuno originalna. Automobilski entuzijasti su ovakvu „kompilaciju“ motociklističkog agregata i sportskog automobila već uveliko sproveli u delo pod geslom „važno je da se vrti preko 9.000“.
A bilo je i automobila sa naših prostora! Somborski oldtajmeristi nastupili su sa replikom Flojdovog Fiće iz filma „Nacionalna klasa“, čiji je nastup je upotpunio i slikar Branko Maravić izložbom slika starogradskih i oldtajmer motiva.
Na nezabilaznoj berzi delova, jedan od najzapaženijih štandova bio je onaj sa starim auto radio apartima, restauratorske kuće C.A.R.S. iz Minhena. Janko Mićević, naš čovek već decenijama unazad specijalizuje se da u stare radio aparate ugrađuje novu tehnologiju. Tako čak i oni radio uređaji koji potiču iz automobila 40-tih sada podržavaju USB i Blutooth tehnologije. Saznajemo, Janko bi osim one u Minhenu, voleo da otvori radionicu u Srbiji. Ako ste u retro fazonu a vešti ste sa lemilicom, javite se!
I za kraj zaključak koji se sam nameće! Retko je na jednom mestu videti ovoliko istorijsko bogatstvo. Međutim ima razloga i za zabrinutost, jer najlepši primerci, jedan po jedan odlaze u Aziju i Bliski istok. Bogati kolekcionari iz Kine i arabijski “naftaši” ne pitaju za cenu originala, pa je lako moguće da uskoro ostanemo bez dobrog dela istorijskog nasleđa na dva i četiri točka.
Odlazak naše ekipe, na sajama u Padovu, gorivom je podržala kompanija „Radun Avia“ u Novom Sadu.
Tekst: Miroslav Šosberger
Fotografije: Vrele Gume
