Koncentracija iznosi 50 odsto više u odnosu na predindustrijski nivo, uprkos padu emisije tokom pandemije Kovida-19.
Prisustvo ugljen-dioksida u atmosferi je dostiglo rekordan nivo, uprkos pozitivnim efektima mera preduzetih za zaustavljanje širenja virusa, kažu naučnici.
Po najnovijim merenjima stanice u Mauna Loa opservatoriji na Havajima, globalni nivo ugljen-dioksida je 50 odsto viši u poređenju s periodom pred početak industrijske revolucije u Velikoj Britaniji.
Podaci objavljeni od strane Skrips okeanografskog instituta pri Univerzitetu Kalifornija u San Dijegu, pokazuju da je koncentracija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u martu iznosio u proseku 417,14 ppm, što je novi najviši zabeleženi nivo.
Britanska meteorološka kancelarija predviđa da će mesečna koncentracija ugljen-dioksida, glavnog pokretača globalnog zagrevanja i klimatske krize, u 2021. dostići vrhunac od oko 419,5 ppm.
Prethodni rekord na mesečnom planu izmeren u Mauna Loi po podacima Skripsa je bio 417,10 ppm, izmeren maja 2020. Prošlogodišnji godišnji prosek je iznosio 413,94 ppm, s tim što je prognoza za 2021. oko 416,3 ppm.
Nivo ugljen-dioksida u atmosferi neznatno varira tokom godine, opadajući donekle jer jedan deo apsorbuju biljke koje rastu na severnoj hemisferi tokom proleća i leta, da bi ponovo porastao u jesen i zimu.
Međutim, dugoročni trend rasta koncentracije ugljen-dioksida je prouzrokovan ljudskom aktivnošću, uglavnom kroz sagorevanje fosilnih goriva i krčenjem šuma, kaže Britanska meteorološka kancelarija.
Globalna emisija je privremeno redukovana 2020. kao rezultat smanjenja transportnih i ekonomskih aktivnosti zbog pandemije koronavirusa. Međutim, redukcija emisije tokom 2020. nije bila dovoljna da značajno utiče na povećanje koncentracije CO2, koja nastavlja da raste. Mnogo drastičnije smanjenje emisije na dugoročnom planu će biti neophodno da bi se usporio ili zaustavio rast, upozorili su Britanci.
Projekcije naučnog tela Ujedinjenih nacija, zaduženog za klimatske promene, Međuvladinog panela za klimatske promene, upozoravaju da je neophodno zaustavljanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa, jer se nakon toga očekuju najgori uticaji porasta temperature, što nameće imperativ da se ostvari nulta emsija oko 2050. godine ili ranije.
Dostizanje nulte neto emisije uključuje smanjenje što je moguće bliže nuli i preduzimanje koraka poput sadnje drveća, kako bi se apsorbovalo preostalo zagađenje.
Komentarišući najnovije podatke, profesor Martin Sigert iz Grantam Instituta Imperijalnog koledža u Londonu, rekao je da je dostizanje novog rekorda u potpunosti očekivano.
„Emisija me možda redukovana, ali mi i dalje emitujemo velike količine ugljen-dioksida, tako da i njegova atmosferska koncentracija raste i nastaviće da raste sve dok ne dostignemo neto nultu emisiju.
Naš put ka njenom ostvarenju je očigledan, izazovan i neophodan, a mi moramo krenuti u tu tranziciju pod hitno“, rekao je on.
Profesor Sajmon Luis iz Londonskog univerziteta je dodao: „Lako je zaboraviti do koje mere i koliko brzo emisija prouzrokovana fosilnim gorivima utiče na našu planetu.
Bilo je potrebno preko 200 godina da bi se povećala količina ugljen-dioksida u atmosferi za 25 odsto i samo 30 godina za dostizanje koncentracije od 50 odsto u odnosu na predindustrijski nivo. Ova dramatična promena je poput ljudskog meteora koji udara u Zemlju.
Ipak, ako države već danas formiraju planove kako da svoja društva postave na stazu održivog i dramatičnog smanjenja emisije, možemo da izbegnemo rast emisije i opasan ubrzani uticaj na klimatske promene.“
Vrele Gume
Izvor: The Guardian
