Da li bi nanoFlowcell mogao mogao da se tretira kao evropski „Tesla“, i da li bi na kreatora ove firme moglo da se gleda kao na evropskog Ilona Maska?
Odgovor je i da i ne. Da, jer nanoFlowcell usmerava svoje aktivnosti ka integraciji električnog prevoza. Ne, jer je Nuncio La Vekija, osnivač kompanije, daleko manje bučan i razmetljiv od Ilona Maska. Pored toga, čini se da ga status rok zvezde i „brza lova“ ne interesuju toliko koliko Južnoafrikanca.
Dvadeset pet godina je prošlo otkada je Nuncio La Vekija diplomirao u oblasti kvantne mehanike i kvantne fizike, osnovavši Juno Technologies, firmu koja je prethodila nanoFlowcell Holdingsu. Mnogo toga se desilo između 1996. i 2016. u vezi s projektima koje je začeo nanoFlowcell, ali na jedan pre svega diskretan način. Da skratimo priču, akcenat ćemo staviti na Quantino električni prototip, predstavljen javnosti po prvi put 2015. na Salonu automobila u Ženevi.
Quantino je odbacio tradicionalno skladištenje električne energije uz pomoć baterija, u isto vreme pružajući domet od preko 1000 kilometara. NanoFlowcell tehnologija, koja čini srce Quantina i može se okarakterisati kao neka vrsta ćelije i generatora u jednom, bazirana je na specijalnoj membrani.
Materijal od kojeg je napravljena dozvoljava transfer subatomskih čestica s električnim nabojem, bez eksplicitnog mešanja supstanci. Upravo na tom planu se stvara električna struja, a „hemijskim“ jezikom objašnjeno, ova mebrana omogućava razvoj redoks fenomena.
Na taj način se elektricitet generiše redukcijom, odnosno oksidacijom jona sadržanih u pozitivno i negativno naelektrisanim elektrolitskim tečnostima, odvojenim spomenutom membranom, što zapravo predstavlja svojevrstan filter naelektrisanih čestica. Zvuči senzacionalno? Pa, to i jeste, tako da nanoFlowcell ćelija predstavlja fascinantan izvor električne energije, bez pokretnih delova, apsolutno je bešumna i nema bilo kakvih interakcija s životnom sredinom.
Sve se svodi na obezbeđivanje napona od 48 V za „buđenje“ četiri elektromotora, sposobna da zajedničkim snagama isporuče 136 ks (4×25 kW). Maksimalna brzina Quantina iznosi 200 km/h, a može da prevali oko 1000 kilometara s punim rezervoarima, što u senku baca i najefikasnije turbodizele.
Quantino je dugačak 3,91 metar i nudi mesta za četiri putnika, što u principu korespondira s tradicionalnim pripadnicima B segmenta. Kako proizvođač tvrdi, Quantino je pre svega zamišljen kao „električni automobil za svakoga“.
Kako se potencijal elektrolitske tečnosti unutar gorivne ćelije smanjuje, dva rezervoara (pozitivno i negativno naelektrisana tečnost) obezbeđuju sveže resurse. Ovaj proces napajanja je rešen gravitacionim putem. Neutralizovana tečnost se izbacuje u druga dva rezervoara.
Konačno, kada dođe do potpunog iscrpljivanja dostupnih rezervi, tankovi za elektrolitsku tečnost se ponovo pune električno aktivnim „sosom“ (slično poput točenja goriva u automobile sa SUS motorima). Inertne tečnosti koje se izvlače iz automobila prolaze kroz tretman „ponovnog punjenja“. U osnovi, elektrolitska tečnost se ne razlikuje od rastvora slane vode.
Do sada, u okviru test vožnji je Quantino prešao oko 500.000 kilometara, što znači da je obišao svet nekih 12 i po puta. Mnoge komponente automobila su morale biti popravljene ili zamenjene, ali je nanoFlow jedinica ostala potpuno ista.
„Uvereni smo u pouzdanost nanoFlowcell ćelije i garantujemo minimum od 50.000 radnih sati. NanoFlowcell jedinica će verovatno nadživeti bilo koju drugu komponentu u automobilu. Predviđena je za ’dugoprugaše’ kao što su autobusi ili kamioni, ali i kao pomoćni stacionarni izvor energije“, kaže La Vekija.
Ne tako davno, nanoFlowcell je započeo potragu za 500.000 kvadratnih metara prostora u nekoj industrijskoj zoni, pogodnog za novi pilot objekat i QUANT-City inovacioni centar. Nuncio La Vekija je povodom toga izjavio: „Postigli smo proboj na laboratorijskom planu u okviru našeg bi-ION istraživanja, koje je popločalo put ka masovnoj proizvodnji elektrolita, što je ključni preduslov za tržišni uspeh naše tehnologije protočnih ćelija. Podržana od strane investitora, sada je na redu izgradnja pilot objekta, koji ponavlja ceo ciklus stvaranja vrednosti naše tehnologije. Služiće kao nacrt za dalje inovacione centre za našu nanoFlowcell tehnologiju, koji će biti formirani širom sveta.“
Izvor: Dekarbonizacija motora No.1
Priredio: Pavle Barta
dajte mu yemlju i pomoc da pocne ovde da se pravi
A može i fabriku 😄
Ne znam šta je (ok, nisam se preterano ni udubljivao) ali zvuči zanimljivo i obećavajuće, samo napred!
Umjesto da puniš baterije, mijrnjaš baterije, ovdje mijenjaš elektrolita. Slično vodoniku ali je ovaj elektrolit podesan za čuvanje.
Super stvar, samo ja bih volio uz ovo i stacionarnu jedinicu za ponovno naelektrisavanje, faktički punjenje, u kući 😉, da ne bih imao cjenovnih iznenađenja.