„Ever Given“ je pogonjen moćnim dizel motorom od 80.635 metričkih konjskih snaga, većim od prosečne kuće.
Veliki kontejnerski brod koji je „začepio“ Suecki kanal , konačno je zaplovio. Kako je krenuo ka otvorenom moru, tako je zagrmeo njegov kolosalni 11-cilindarski dvotaktni dizel.
„Ever Given“ je kontejnerski brod dugačak 1.312 stopa (400 metara), koji može maksimalno da ponese 20.124 dvadesetstopnih ekvivalentnih jedinica (TEU). Po Freight Rightu, TEU je način da se izmeri kapacitet broda kroz upotrebu standardizovane veličine kontejnera.
Po Marine Insightu, „Ever Givenu“ nedostaje samo 4.000 TEU da bi bio rame uz rame s najvećim kontejnerskim brodovima na svetu. On možda nije najveći, ali nije ni „brodić“. Samim tim ne čudi što ga pogoni motor veličine omanje kuće.
Skriven duboko u korito „Ever Givena“, nalazi se Mitsui-MAN B&W 11G95ME-C9 dvotaktni dizelaš. Ovaj agregat nominalno isporučuje 80.635 konja pri samo 79 o/min a kao gorivo koristi mazut ili dizel. Motor pokreće jednu elisu koja se nalazi na zadnjem delu broda i omogućava brzinu od 22,8 čvorova (42 km/h).
Naravno, ne leži svo opterećenje na njegovim „plećima“, jer su tu dva pramčana potisnika od po 3.450 ks, koji pomažu u manevrima oko luka. Motor je pravi „behemot“, a koliki je zapravo, možete videti na naslovnoj fotografiji 11G95ME-C9.5 iz iste porodice.
Adut MAN B&W ME-C serije je to što je kompaktnih dimenzija i što poseduje elektronsku kontrolu. Takođe, kao gorivo može da koristi propan, prirodni gas, metanol ili etanol.
Ukoliko ste se zapitali u vezi s oznakom i šta sva ta silna slova znače, evo odgovora kako MAN označava svoje jedinice:
Ono što možda najviše iznenađuje je prečnik klipa. On iznosi 95 centimetara. Poređenja radi, najveći motor na svetu, Wärtsilä RT-flex96C, ima prečnik klipa od 96 centimetara.
Mada nema podataka u vezi s dimenzijama i težinom, Svetski brodarski savet kaže da motori teretnih brodova mogu da idu do 2.300 tona. Delovi kao što su klipovi mogu da imaju masu od 5.500 kilograma. Njihova visina iznosi par spratova i duži su od šlepera s prikolicom.
Nažalost, mada su apsolutno fascinantni, imaju jedan veliki nedostatak. Naime, teretni brodovi su veliki zagađivači. Međunarodni savet za čist transport (ICCT) kaže da međunarodni brodski prevoz emituje CO2 kao jedna razvijena država. Evo šta na to kaže BBC: „Po Međunarodnom savetu za čist transport, nezavisnoj istraživačkoj organizaciji za zaštitu životne sredine, međunarodni brodski prevoz je proizveo 812 miliona tona ugljen-dioksida u 2015. ICCT je saopštio da kada bi bio tretiran kao zemlja, međunarodni brodski prevoz bi bio šesti po veličini emiter CO2 u 2015.“
Ipak, ovi brodovi prevoze dobar deo svetskog tereta. Vrlo je verovatno da je i uređaj na kome ovo čitate plovio svetskim morima dok nije došao do vas.
Srećom, zagađenje se smanjuje kako brodovi postaju efikasniji i koriste sve „zelenije“ tehnologije.
Vrele Gume
Izvor: Jalopnik
Plovim na VLCC tankerima kao brodomasinski inzenjer, na njima su motori uglavnom oko 35 do 40 hiljada konja, 7 ili 8 cilindara. Diametar klipa izmedju 80 i 85cm a hod (putanja) klipa je 3.2 metara.
Rasprskac goriva (dizna na naski) je nekih 70 cm.
Potrosnja varira od brzine i dal je brod prazan (u balastu) ili nakrcan ( pun tereta). Al maksimalno moze da trosi nekih 80 tona teske nafte na dan.
Ne mozete ni da zamislite kakve vibracije proizvodi taj motor i kako to izgleda kad se startuje putem kompresovanog vazduha od 30 bari. I posle toliko godina, svaki put se odusevim snagom i bukom koju proizvodi taj motor. Jer koliko god on bio velik i mocan, on je bas mali naspram gabarita broda koji pokrece. U mom slucaju to je 330 metara duzina i 60 metara sirine. Sve u svemu metalno brdo tezine 200.000 tona koje prelazi okene kao od sale.
Pozdrav sa atlantskog okeana!
Ja sam bio na praksi u Wartsili u Trstu, pisao diplomski rad na temu motora pogonjenog palminim uljem, upravo zbog zagađenja. To su grdosije, to treba videti, nekako mi nemamo dodira sa tim svetom jer nemamo more. Wartsila je broj 1 u svetu u ovom segmentu, pa onda sledi MAN
Zašto ovaj sjajan edukativni članak ne prenesu svi domaći tabloidi kao jučerašnju smešnu prvoaprilsku vest u koju su budale bez provere poverovale i napravile neverovatan spin da je i Tanju(r)g reagovao? Odgovor je jednostavan, zato što za shvatanje ovakvog teksta treba imati i nešto u glavi.
Hvala Redakciji, fascinantni podaci!