Besplatni sistemi pomoći vozaču postaju standard
Da li se sećate vremena kada ABS sistem u automobilima nije bio standard? Mi iz redakcije se dobro sećamo kako se 5 godina pisalo i pričalo o ABS. Tada se on smatrao luksuzom, rezervisanim za vrhunske modele? Sada ne bismo ni pomislili da vozimo automobil bez ABS.
Sličan postupak sa dramatičnim posledicama se u ovom momentu dešava i sa tehnologijom autonomne vožnje, a već dobro poznata kompanija iz Kine predvodi ovu promenu. BYD, najveći svetski proizvođač električnih vozila, uvodi napredne sisteme pomoći vozaču kao standardnu opremu u većini svojih modela ali bez dodatne naplate!
Zašto je ova vest toliko dramatična?
Godinama u nazad menadžeri proizvođača automobila digitalizaciju vozila kroz abnormalne cene koriste kao ključno sredstvo za nadoknađivanje opadajućih zarada na hardveru (automobilu).
Tesla, naplaćuje 8.000 dolara za svoj softver za pomoć vozaču u SAD
Strategiju pravljenja margarećih ušiju korisnicima na račun digitalizacije BMW i GM su doveli do savršenstva posebno masno zarađujući na unovčavanju tehnologije asistirane vožnje.
Jednom prodat automobil na taj način postaje aktiva za prodavca. Prvi put upiše profit kada ga proda, a onda on kroz softver postaje redovan izvor prihoda. Genijalno, zar ne?
Naravno, postoje određeni rizici u softveru za autonomnu vožnju, od tehnoloških kvarova do potencijalnih pretnji sajber bezbednosti. Ali za razliku od potpuno autonomnih vozila, koja će do daljnjeg ostati kontroverzna i nedokazana u velikom obimu, napredni sistemi pomoći vozaču – koji unapređuju, a ne zamenjuju ljudsku kontrolu – već imaju svoju upotrebnu vrednost.
Studije pokazuju da ovi sistemi, koji uključuju sisteme za pomoć pri vožnji na autoputu i u saobraćaju, automatsko kočenje u slučaju nužde i upozorenja na frontalni sudar, mogu značajno da poboljšaju bezbednost na putu.
Istraživanje Instituta za osiguranje bezbednosti na autoputu je pokazalo da automobili sa ovim funkcijama mogu da smanje stope učešća u sudarima od nazad i do 50 odsto.
Šira primena mogla bi da smanji učestalost nesreća za oko četvrtinu, prema istraživanju u Velikoj Britaniji, dok bi najčešći tipovi nesreća bili smanjeni za 29 odsto uz punu primenu.
Upravo gore navedenim prednostima ovih sistema, proizvođači „ucenjuju“ i reketiraju kupce. Pretpostavimo konzervativnu stopu zarade na njima 30 odsto i prodajnu vrednost od 4.000 dolara po vozilu.
Proizvođač automobila koji prodaje 10 miliona automobila godišnje potencijalno bi mogao da generiše 12 milijardi dolara prihoda godišnje samo od funkcija autonomne vožnje.
Neki proizvođači automobila su uveli modele pretplate: Tesla, na primer, naplaćuje 99 dolara mesečno, što pomaže u generisanju ponavljajućih prihoda dugo nakon što je automobil prodat.
To objašnjava zašto su proizvođači automobila bili toliko željni da unovče ovu tehnologiju. Ono što uvek lako pronalazi put do kupca je – bezbednost.
BYD sve to nudi besplatno
Međutim, kineski BYD upravo ovde vidi rezervoar za generisanje poverenja kupaca, kreirajući ekosistem besplatne pomoći vozaču, što otvara pitanje da li ova priča i dalje „pije vodu“ velikih prevara standardnih brendova.
BYD je otišao još dalje, pa je napredne sisteme pomoći vozaču uveo kao standard u celoj svojoj liniji – čak i u svom najjeftinijem modelu Seagull EV od 9.500 dolara. Na ovaj način je „sahranio“ strategiju cena na koju su se svi njegovi rivali oslanjali.
Ovaj potez dovodi u pitanje percepciju da je visoki nivo autonomije ekskluzivno pravo luksuznih automobila i pozicionira BYD kao kompaniju koja nameće pravila u industriji. Pored toga, kompanija je integrisala DeepSeek veštačku inteligenciju kako bi poboljšala tačnost i personalizaciju svojih AI sistema.
Tehnologija autonomne vožnje za sveBYD-ov sistem „Božje oko“ dolazi u tri verzije: A (DiPilot 600) za luksuzne modele, B (DiPilot 300) za premium brendove i C (DiPilot 100) za pristupačna vozila. Najnaprednija verzija ima tri LiDAR senzora, dok se najjeftinija zasniva na setu kamera i ultrazvučnih senzora. Ova tehnološka implementacija omogućava funkcije kao što su autonomna navigacija na autoputevima, automatsko parkiranje putem pametnog telefona i preticanje bez intervencije vozača.
BYD će opremiti 21 model ovim sistemom, postavljajući novi industrijski standard nudeći ove funkcije bez dodatne naplate u vozilima srednje i niske cene. Ovim, kompanija nastoji da autonomnu vožnju učini neophodnom kao što su sigurnosni pojasevi i vazdušni jastuci, prema rečima osnivača Wanga Chuanfua.
PREOKRET
Proizvođači automobila će sve teže moći da opravdaju naplatu softvera na tržištima gde ga BYD nudi kao standard. Dugoročne posledice mogle bi da budu još dramatičnije. Ako BYD-ov potez prisili rivale da smanje cene softvera – ili da u potpunosti napuste plaćene modele – vizija industrije o profitu na bazi veštačke inteligencije možda se nikada neće u potpunosti materijalizovati.
Neće sva tržišta biti pogođena jednako. U SAD, gde se tehnološko rivalstvo sa Kinom pojačava, a BYD ima malo prisustvo, verovatna su ograničenja njegovog softvera za vožnju – opravdana razlozima nacionalne bezbednosti. Takve mere bi efektivno zaštitile prodaju softvera od strane proizvođača automobila u SAD od trenutnog poremećaja.
Ali to bi samo odložilo neizbežno. Globalna ekspanzija BYD-a već dobija zamah. U Velikoj Britaniji, BYD je nadmašio Teslu u januaru, sa prodajom koja je porasla šest puta u odnosu na prethodnu godinu, dok je Teslina pala za 8 odsto. U Singapuru, BYD je pretekao Toyotu kao najprodavaniji brend automobila u gradu-državi, što je podvig s obzirom na to da ovo uključuje i električna vozila i benzinske automobile.
U Brazilu je priča uglavnom ista sa prodajom koja je prošle godine porasla četiri puta.
Sada, sa svakim novim tržištem na koje uđe, BYD neće samo prodavati više automobila, već bi mogao da počne da redefiniše očekivanja u ovoj industriji. Istorija sugeriše da kada tehnologija postane nezamenljiva, premija nestaje. Električni prozori, ABS sistem, kamere za zadnju vožnju – sve su to nekada bile luksuzne funkcije koje su postale standard. Kada se potrošači naviknu na nešto kao standard, nema povratka. Baš kao i ABS sa početka priče.
Lidija Piroški
