„Da li Ilon Mask faktički ubija ljude?“ (VIDEO)

Ilon Mask je jedna od najkontroverznijih javnih ličnosti današnjice, a s obzirom kakva mu je „konkurencija“, to nije mala stvar.

Sasvim je prirodno da ljudi s „podozrenjem“ gledaju na one koji su na vrhu liste najbogatijih na svetu. Ilonova pozicija je tu prilično „fluktuirajuća“, jer je na vrh izbio praktično niotkuda.

Međutim, nije njegovo bogatstvo ono što ga čini kontroverznim, niti kako je došao do njega. Ono što ljude tera na diskusiju je način na koji Mask vodi kompaniju Tesla Inc. Novopečena sila u automobilskoj industriji je promenila „status kvo“ koji je vladao u tom sektoru čitavo stoleće, i to za samo pet godina, da bi se fokus dotičnih debata premestio s pogonskih sklopova na takozvanu autonomnu vožnju.

Još otkada je Autopilot stupio na scenu (2014.), bio je kapitalan izvor nesuglasica, a razlog je taj što njegova upotreba može imati posledice koje nadilaze one finansijske ili materijalne. Naime, ljudi mogu izgubiti svoje živote.

Bile su potrebne dve godine od uvođenja Autopilota da bi Ilon Mask izašao tvrdeći da problem autonomne vožnje više ne predstavlja zagonetku. „U osnovi smatram da je autonomna vožnja rešen problem“, rekao je tokom intervjua 2016., koji se dogodio iste godina kada je Džošua Braun izgubio život u sudaru dok je bio angažovan Autopilot.

Ono što su Ilon Mask i Tesla radili, i što još uvek rade, sada se popularno zove „Autonowashing“ („autonomne dezinformacije“). To je kovanica koju je plasirala Lajza Dikson u članku naslovljenom „Autonowashing: The Greenwashing of Vehicle Automation“, što bi u slobodnom prevodu bilo „Autonowashing – plasirane dezinformacije o automatizovanoj vožnji“. To se odnosi na nešto što je svako ko ima oči i funkcionalan mozak mogao da uvidi tokom poslednjih nekoliko godina, što je način na koji Ilon Mask konstantno nadograđuje mogućnosti Teslinog Autopilota (a kasnije i kompletnog sistema za samostalnu vožnju) svim raspoloživim sredstvima, kako u okviru izjava u intervjuima, tako i Twitteru.

Neko bi mogao da upita, „dobro, u čemu je problem s ’Autonowashingom’?“. Najbolji način da se odgovori na ovo pitanje se takođe nalazi u članku Diksonove. Ona pokazuje kako „Autonowashing“ vodi do toga da korisnici preterano veruju u ono što im se predstavlja, što za posledicu može da ima zloupotrebu, što zatim može da dovede do udesa i negativnih izveštaja u medijima, što zatim ponovo vodi do stvaranja nepoverenja u javnosti i posledično ima negativan uticaj na dotičnu tehnologiju, ne samo Teslu.

Međutim, Tesla se ne ograničava samo na reči svog šefa, Ilona Maska. Kompanija manipuliše javnim mnjenjem i kroz podatke. Dobar primer za to je način na koji je predstavljena bezbednost korišćenja Autopilota. Statistika kaže da se u SAD dogodi saobraćajna nesreća na svakih 800.000 pređenih kilometara. Nasuprot tome, Tesla s Autopilotom pruža prosečnu bezbednu vožnju od 6.740.000 kilometara, što je osam puta bolje od aktuelnog proseka.

Ipak, ono što Tesla ne navodi prilikom predstavljanja ovih podataka je da Autopilot radi samo na određenim putevima, uglavnom auto-putevima, koji su po definiciji najbezbedniji. Ne možete koristiti Autopilot na parkingu recimo, gde se najčešće dešavaju „čukanja“. Naravno, tu možete da koristite „Smart Summon“ funkciju, iako je bolje da to ne radite.

Jedno od pravila ljudske interakcije s automatizovanim sistemima je to što ljudi imaju tendenciju da postaju sve manje kritički nastrojeni što je sistem bolji, u prevodu suviše opušteni. Drugim rečima, ako je Autopilot dovoljno dobar da korisniku pruži osećaj karakterističan za nivo 5, što je nešto što podržava retorika Ilona Maska, mada ne sasvim otvoreno, ljudski mozak je ustrojen da to prihvati i tretira kao takvo.

Kako da se postarate da se to ne desi? Pisana upozorenja neće poslužiti svrsi, a kao što je uvek iznova dokazivano, neće ni senzori zasnovani na obrtnom momentu volana.

Očigledna solucija je korišćenje vozačevog sistema monitoringa (DMS), ali se na taj način dobija samo autonomni sistem nivoa 2, u najboljem slučaju. Ilon Mask konstantno govori da je nivo 5 odmah tu, „iza ugla“ (rekao je to još 2016.), ali realnost ne potvrđuje njegove izjave.

Mask je 2019. rekao da će monitoring vozača uskoro biti sporan, jer će „ljudska intervencija umanjiti bezbednost“. On je smatrao da je DMS ekvivalent priznanju da Tesla nije (bar ne mnogo) ispred svih ostalih. On je to shvatio kao priznanje poraza. Razlog je taj što se do tog trenutka ukopao u duboku rupu, iz koje je mislio da će brzo izaći. Ipak, umesto toga, nastavio je da klizi sve dublje, jer kako je nedavno otkrio, „generalna autonomna vožnja je veliki problem“.

Tesla trenutno ima DMS baziran na kameri, ali je daleko od toga da je dotični sistem u skladu s visokotehnološkom prirodom vozila. Kamera se lako može prevariti da „misli“ da vozač gleda na put, tako što će se jednostavno staviti fotografija ispred nje. Noću joj nedostaje infracrveno svetlo. Doduše, Plaid dobija ovo drugo, ali je reč o skupom vozilu koje ne čini najveći deo Tesline prodaje.

Pored toga, Tesla je tek nedavno počeo da isporučuje DMS, uprkos upozorenju Nacionalnog odbora za bezbednost u saobraćaju da senzori zasnovani na obrtnom momentu u upravljaču nisu dovoljno striktni u merenju, da bi osigurali da vozač obraća pažnju na put. Ovo obaveštenje je poslato nekolicini proizvođača automobila, od kojih jedino Tesla nije odgovorio.

Priloženi video klip je nešto duži, ali veoma zanimljiv, jer pruža odgovor na pitanje postavljeno u naslovu: Da li Ilon Mask faktički ubija ljude? Autor, Mahmud Hikmet, ne nudi konkretan odgovor, ali dokle god možete čitati između redova, mislimo da ćete shvatiti šta je bliže istini.

„Smrtni slučajevi kao posledica korišćenja Autopilota nije trebalo da se dese. Oni su rezultat Ilonovog ega…“, tužan je ali istinit Mahmudov zaključak, ukoliko pažnju obratimo na činjenice. Tu se nameće još jedno pitanje: da li je sve vredno toga?

Tesla proizvodi najbolje električne automobile na svetu, tu dileme nema. Čak ni etablirani proizvođači, s milijardama koje mogu da investiraju u ovaj sektor, ne uspevaju da drže korak s kalifornijskom kompanijom. Tesla je efikasno izlečio brojne „dečije bolesti“ na svojim vozilima s kojima se drugi tek suočavaju. Put je dakle, sasvim jasan. Utoliko je egzibicionizam Ilona Maska teže shvatljiv, jer je Tesla nedvosmisleno istorijski činilac i vesnik prekretnice ka novoj eri automobilske industrije, ali ponekad se čini da to drugi bolje vide nego samozvani „tehnokralj“, čiji se integritet polako ali sigurno „izduvava“.

Priredio: Pavle Barta