AktuelnoOnline plusVesti

Borgward zatvara proizvodnju u Kini! Dolazi na Balkan??

2.49KPregleda

Dve smrti kompanije Borgward! Možda je spreman i za treći život?

 

 

Polovinom prošlog veka kompanija „Borgward“ je sa svojim brednovima Hansa, Goliath i Lloyd bila treći po veličini proizvodjač automobila u Nemačkoj. Tadašnja „labudova pesma“ nije dugo trajala jer je očigledno velikim nemačkim brendovima zasmetao neočekivani posleratni igrač i pre svega sjajan inženjer ali i sanjar.

 

 

Medijski snajper 

U decembru 1960. u nemačkoj štampi pojavlju se tekstovi da osnivač i vlasnik kompanije Carl F. W. Borgward, svojim autokratskim stilom menadžemanta , gura firmu u dugove a samim tim u propast. Kao rezultat kampanje, preko potrebeni zajmovi nisu bili odobreni i „Borgward“ bakrotira 1961.

 

 

 

Da je reč o nameštaljci svedoči i podatak da je nakon likvidacije imovine i isplate poverilaca na računu ostalo 4,5 miliona DM, za ono vreme astronomski novac koji bi se danas merio u stotinama miliona. Naposletku, verovatno i očekivan epilog dolazi dve godine kasnije,   Carl F. W. Borgward umire 1963. od srčanog udara, insistirajući do samog kraja života da je kompanija bila solventna.

 

 

Ponovno radjanje 

Kako to biva, treća generacija ili sve uništava ili ponovo rađa imperiju. Unuk osnivača firme,  Christian Borgward, 2008.  ponovo uspostavlja kompaniju “Borgward Group AG”, sa sedištem u Štutgartu. Kao strateški partner odabran je kineski proizvodjač “Beiqi Foton Motor” .

Christian Borgward i njegov poslovni partner Karlheinz L. Knöss odabiraju poslovni model u to vreme popularan među evropskim automobilskim stručnjacima:

„Mi imamo, tehničko znanje, zaštićeno slavno ime, umemo da pregovaramo sa našim evropljanima kako Kinezi nikad ne mogu, a Kinezi imaju gomilu ganz novih fabrika u kojima nemaju pojma šta da proizvode… pa eto nas“, izjavio je svojevremeno Christian Borgward u neformalnom razgovoru!

 

 

Nova kompanija postaje hiper aktivna na sajmovima, posebno u Frankfurtu 2017. U gradu na Majni izažu paletu SUV krosovera, najavlju prodaju 10.000 primeraka u Nemačkoj za 2018-tu, promovišu koncept Izabella i nagoveštavaju planove da deo proizvodnje presele iz Kine u Bremen, grad u kome se nalazila originalna fabrika.

 

 

 

 

I šta se dogodilo ? 

 

Pa osim globlane pandemije, apsolutno ništa. Kompanija jeste imala rekordnu 2019. kada je u Kini prodala 55.000 primeraka krosovera BX3, BX5, BX6 i BX7 (dostupan i u potpuno električnoj verziji).

 

Pandemijski zastoj je ugrozio i najveće sa milijardama obrta, a „roviti“ tek rođeni Borgward nije izdržao pometnju na tržištu. Prošle, 2021. prodaja se srozala na 3.600 primeraka a gubici narasli na 564 miliona dolara.

 

Čak ni pokušaj da se uz podršku državnih fondova osvoji tržite zalivskih zemalja nije uspeo. Tako željeni provratak u Evropu sveo se na dilerski filijalu u Luksemburgu. Borgwad je proglasio bankrot. Tužan kraj za firmu čije su ambicije bile da proizvodi 800.000 vozila godišnje. 

 

Statisti iz “Vrelih guma” 

Ekipa “vrelih guma” srela se sa Christian Borgwardom u Frankfurtu 2015. i 2017. Ljubazan tih čovek, koji ne voli mnogo da priča o ambiciji koja ga pokreće a to je da vrati stari sjaj porodičnom imenu.

 

 

Nije bilo bitno da li je na sastanku ili ne , uvek bi izlazio da popriča sa nama. A da ti sastanci sa kojih je izalazio nisu bili laki uverili smo se i sami.

 

Čekajući ga u gostinskom delu štanda, nismo mogli a da kroz venecijaner koji se ljuljao ne primetimo žestoku raspravu. Tako valjda izgleda čelično poslovno partnerstvo. U jednom trenuktu vrata se otvaraju treskom i kroz njih ispada zajepuren kinez, dišući teško kao da je upravo pretrčao maraton. Nakon što se osvežio uleteo je nazad silinom kečera koji odmenjuje partera u ringu.

 

Baksuzni tompus 

Te 2017. nakon optimiznom napakovanog razgovora sa Christian Borgwardom, put me naneo u neku marginalnu halu Frankfurskog sajama sa kožnom galanterijom za automobile. Pažnju mi je privukla prelepa retro tabakera za tompuse sa logom Borgwarda. Pohvalio sam se vlasniku štanda da sam baš pre 15 minuta razgovarao sa Christianom lično.
“Nemaju oni pojma”, reče vlasnik štanda, dodavši “ video sam njihova kola, nemaju pepeljare”. Reče da je to nepoštvanje prema Carl F. W. Borgward-u čiji je zaštini znak bio tompus. “Ne poštuju tradiciju i zato će propasti” zaključio je tašnar.

 

 

 

Da li bankrot mora biti kraj ili je novi početak? 

 

Kada je Borgward stavio katanac na firmu u Nemačkoj 1961, brend je nastavio da živi. Proizvodnja kupea Izabella održavala se još neko vreme u Argentini sa lokalnim komponetama.

 

Luksuzna limuzna P100 silazila je sa proizvodnih traka u Meksiku od 1967. do 1970.

 

Ima li Christian Borgward neke slične “planove B”, to se može samo nagadjati. 

 

 

 

Vredi razmisliti!? Možda bi negde na zapadnom balkanu bila neka država spremna da uđe na svetsku mapu automobilske industrije, ne kao marginalni partner mega korporacije već kao ravnopravan igrač: vi donesite mašine i tehnologiju, obezbedite tržište a mi ćemo se pobrinuti za ostalo.

I tako, već sanjam u ne tako ludim snovima da nostalgija Borgward, nosi negde žig Made in Serbia.

A snovi su čudo… od njih sve počinje! A ko ne zna da mašta, može da ide iz našeg sokaka, što bi rekao Lala!

 

 

 

Miroslav Šosberger

Ostavite komentar

Top Reviews

Video Widget

gallery